PREDAVANJE O NUKLEARNOM PORETKU UTORAK, 3 DECEMBAR U 15.00, ZOOM

PREDAVANJE O NUKLEARNOM PORETKU UTORAK, 3 DECEMBAR U 15.00, ZOOM

Imamo čast da najavimo predavanje Dr. Leonardo Carvalho Bandarra, istraživača postdoktorskih studija Univerziteta u Duisburgu-Esen, Nemačka, koji će nam govoriti o razumevanju režima neproliferacije – institucija i tehnoloških sposobnosti i predstaviti svoju najnoviju Pročitajte ceo tekst.

ODRŽANO PREDAVANJE NA TEMU SUKOBA NA BLISKOM ISTOKU I ENERGETSKOJ BEZBEDNOSTI

ODRŽANO PREDAVANJE NA TEMU SUKOBA NA BLISKOM ISTOKU I ENERGETSKOJ BEZBEDNOSTI

U okviru Pete generacije stažiranja u Strukovnom udruženju sektora bezbednosti održano je predavanje na temu sukoba na Bliskom istoku i energetskoj bezbednosti, pre svega u odnosu na izazove uključivanja nuklearne energije u Pročitajte ceo tekst.

ODRŽANO PREDAVANJE O DRONOVIMA I VOJNICIMA

ODRŽANO PREDAVANJE O DRONOVIMA I VOJNICIMA

U okviru Pete generacije stažista Strukovnog udruženja sektora bezbednosti u utorak, 26.11.2024. godine dr Srđan Korać je održao predavanje na temu “Dronovi i vojnici: Da li napredne tehnologije demitologizuju borbeno iskustvo?”    Pročitajte ceo tekst.

REALIZOVAN PROJEKAT O MEDIJSKOJ PISMENOSTI I BORBI PROTIV DEZINFORMACIJA

REALIZOVAN PROJEKAT O MEDIJSKOJ PISMENOSTI I BORBI PROTIV DEZINFORMACIJA

Strukovno udruženje sektora bezbednosti je u četvrtak, 21. novembra 2021. godine realizovalo skup o medijskoj pismenosti i borbi protiv dezinformacija o Evropskoj uniji. Skup je realizovan u okviru istoimenog projekta koji podržava Pročitajte ceo tekst.

ODRŽANO PREDAVANJE O BEZBEDNOSNOJ I ODBRAMBENOJ POLITICI SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA

ODRŽANO PREDAVANJE O BEZBEDNOSNOJ I ODBRAMBENOJ POLITICI SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA

U okviru Pete generacije stažiranja u SUSB u ponedeljak, 25. novembra 2024. godine održano je predavanje na temu bezbednosne i odbrambene politike Sjedinjenih Američkih Država. Predavanje je održao Džon Kapelo, bivši izaslanik Pročitajte ceo tekst.

REALIZOVANO PREDAVANJE O NUKLEARNOJ ENERGIJI I BOMBI U OKVIRU PETE GENERACIJE STAŽIRANJA

REALIZOVANO PREDAVANJE O NUKLEARNOJ ENERGIJI I BOMBI U OKVIRU PETE GENERACIJE STAŽIRANJA

U ponedeljak, 18. novembra 2024. godine održano je drugo po redu predavanje koje se održava u okviru Pete generacije stažiranja u SUSB.     Predavanje o nuklearnoj energiji i nuklearnoj bombi održao Pročitajte ceo tekst.

ODRŽAN SKUP O DIPLOMATIJI I OBAVEŠTAJNOM RADU U OKVIRU PETE GENERACIJE STAŽISTA SUSB

ODRŽAN SKUP O DIPLOMATIJI I OBAVEŠTAJNOM RADU U OKVIRU PETE GENERACIJE STAŽISTA SUSB

  U petak, 15. novembra 2024. godine održan je prvi skup u okviru Pete generacije stažista SUSB.       Skup je okupio aktuelne stažiste SUSB dok su predavači bili Dušan Spasojević, Pročitajte ceo tekst.

DR. MARINA KOSTIĆ ŠULEJIĆ UČESTVOVALA NA GODIŠNJOJ KONFERENCIJI KONZORCIJUMA EU ZA NEPROLIFERACIJU I RAZORUŽANJE 2024

DR. MARINA KOSTIĆ ŠULEJIĆ UČESTVOVALA NA GODIŠNJOJ KONFERENCIJI KONZORCIJUMA EU ZA NEPROLIFERACIJU I RAZORUŽANJE 2024

Dr. Marina Kostić Šulejić, generalni sekretar i rukovodilac Centra za neproliferaciju, kontrolu naoružanja i razoružanje SUSB, učestvovala je od 12. do 14. novembra 2024. godine na redovnoj Godišnjoj konferenciji Konzorcijuma Evropske unije Pročitajte ceo tekst.

SPECIJALNA BANKARSKA PONUDA ZA SVE ČLANOVE I SARADNIKE SUSB-A

SPECIJALNA BANKARSKA PONUDA ZA SVE ČLANOVE I SARADNIKE SUSB-A

Specijalni paket ponuda OTP banke mogu koristiti svi tipovi članstva SUSB-a koji su zaposleni u državnom i privatnom sektoru bezbednosti i naučno-istraživačkim institutima, ali i penzioneri uz posebne uslove. Za potvrdu o Pročitajte ceo tekst.

SUSB ZAPOČEO PETI CIKLUS STAŽIRANJA

SUSB ZAPOČEO PETI CIKLUS STAŽIRANJA

Strukovno udruženje sektora bezbednosti je u četvrtak, 7. novembra 2024. godine, započelo Peti ciklus stažiranja. Četrnaest studenata osnovnih akademskih, master i doktorskih studija sa Fakulteta političkih nauka, Fakulteta bezbednosti, Pravnog fakulteta Univerziteta Pročitajte ceo tekst.

SUSB REALIZUJE TREĆE STAŽIRANJE EU ZA NEPROLIFERACIJU I RAZORUŽANJE

SUSB REALIZUJE TREĆE STAŽIRANJE EU ZA NEPROLIFERACIJU I RAZORUŽANJE

U Centru za neproliferaciju, kontrolu naoružanja i razoružanje Strukovnog udruženja sektora bezbednosti 04.11.2024.godine je započelo novo stažiranje o neproliferaciji i razoružanju koje podržava Evropska unija.   Ovo je treće ovakvo stažiranje, nakon Pročitajte ceo tekst.

OPEN CALL FOR THE 2024 AWARD YOUNG WOMEN IN INTERNATIONAL RELATIONS SCIENCE

OPEN CALL FOR THE 2024 AWARD YOUNG WOMEN IN INTERNATIONAL RELATIONS SCIENCE

The Call for applications for the YOUNG WOMEN IN INTERNATIONAL RELATIONS SCIENCE AWARD is now open and lasts until 30 November 2024.   To apply, send a CV and a short research Pročitajte ceo tekst.

KONKURS ZA STAŽIRANJE U STRUKOVNOM UDRUŽENJU SEKTORA BEZBEDNOSTI

KONKURS ZA STAŽIRANJE U STRUKOVNOM UDRUŽENJU SEKTORA BEZBEDNOSTI

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB) poziva studente svih nivoa studija da se prijave na konkurs za petu generaciju stažista.   Prijava se vrši slanjem biografije i motivacionog pisma na mail security.sector.ngo.gs@zoho.com   do Pročitajte ceo tekst.

SUSB UČESTVOVALO NA X MEĐUNARODNOM FORUMU „BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST 2024“ – S4 GLOSEC

SUSB UČESTVOVALO NA X MEĐUNARODNOM FORUMU „BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST 2024“ – S4 GLOSEC

                       Strukovno udruženje sektora bezbednosti je imalo čast da učestvuje na X Međunarodnom forumu „Bezbednost za budućnost 2024“, organizacije  i S4 GLOSEC i Regionalne Asocijacije za Bezbednost i Krizni Menadžment Pročitajte ceo tekst.

SUSB UČESTVOVALO KAO PARTNERSKA ORGANIZACIJA U REALIZACIJI PROJEKTA “IZGRADNJA KAPACITETA ZA MEDIJSKU PISMENOST U BORBI PROTIV ŠIRENJA LAŽNIH INFORMACIJA”

SUSB UČESTVOVALO KAO PARTNERSKA ORGANIZACIJA U REALIZACIJI PROJEKTA “IZGRADNJA KAPACITETA ZA MEDIJSKU PISMENOST U BORBI PROTIV ŠIRENJA LAŽNIH INFORMACIJA”

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB) je kao partnerska organizacija učestvovalo u realizaciji projekta pod koordinacijom crnogorskog Alfa centra, a koji je odobren od strane Međunarodnog višegradskog fonda, upućivanjem učesnika na Letnju školu Pročitajte ceo tekst.

OBELEŽEN DAN BORBE PROTIV NASILJA I ODRŽAN PRVI SKUP ALUMNISTA SUSB

OBELEŽEN DAN BORBE PROTIV NASILJA I ODRŽAN PRVI SKUP ALUMNISTA SUSB

Strukovno udruženje sektora bezbednosti je 2. septembra 2024. godine obeležilo Dan borbe protiv nasilja, kriminala i manipulacije na Visokoj školi strukovnih studija – EDUKA.   Dan je prvi put uspostavljen u septembru Pročitajte ceo tekst.

Rukovodilac Centra za NKNiR učetvovala na skupu u Podgorici

Rukovodilac Centra za NKNiR učetvovala na skupu u Podgorici

Rukovodilac Centra za neproliferaciju, kontrolu naoružanja i razoružanje SUSB dr Marina Kostić Šulejić učestvovala je 28. i 29. maja 2024. godine u Podgorici na skupu posvećenom unapređenom konvencionalnom naoružanju i neproliferaciji oružja Pročitajte ceo tekst.

Godinu dana posle stravičnih događaja u Beogradu i okolini Mladenovca i dalje se pitamo…?

Godinu dana posle stravičnih događaja u Beogradu i okolini Mladenovca i dalje se pitamo…?

Šta nam je potrebno kao društvu za bolju bezbednost dece i mladih?   Godinu dana nakon stravičnih događaja u Beogradu i okolini Mladenovca , kao i ekspanziji negativnih devijantnih i uznemirujućih ponašanja Pročitajte ceo tekst.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST CENTRA ZA NEPROLIFERACIJU, KONTROLU NAORUŽANJA I RAZORUŽANJE SUSB POVODOM NAJAVA O UKIDANJU ZAKONA O ZABRANI IZGRADNJE NUKLEARNIH ELEKTRANA U SRBIJI

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST CENTRA ZA NEPROLIFERACIJU, KONTROLU NAORUŽANJA I RAZORUŽANJE SUSB POVODOM NAJAVA O UKIDANJU ZAKONA O ZABRANI IZGRADNJE NUKLEARNIH ELEKTRANA U SRBIJI

Povodom namere uvođenja nuklearne energije u Srbiji, Centar za neproliferaciju, kontrolu naoružanja i razoružanje SUSB poziva rukovodstvo Srbije da:   Obavesti javnost o tačnom sadržaju Memoranduma o razumevanju sa Francuskom elektroprivredom, uključujući Pročitajte ceo tekst.

PASS Treining Centar cours – “Maritime Security Operations”

PASS Treining Centar cours – “Maritime Security Operations”

SUSB Trening Centar organizuje kurs – “Maritime Security Operations” u Srbiji/Beogradu za sve zainteresovane pojedince. 26. april – 29. april 2024. Trajanje : 4 dana (3 dana učionica + 1 dan streljana na kopnu) Pročitajte ceo tekst.

Povodom napada huligana na posetioce košarkaške utakmice “Eurolige” u Beogradu 26.01.2024.god.

Povodom napada huligana na posetioce košarkaške utakmice “Eurolige” u Beogradu 26.01.2024.god.

U Beogradu 26.01.2024.godine u “Štark areni”, u večernjim satima se održala košarkaška utakmica između beogradskog košarkaškog kluba “Partizan” i košarkaaškog kluba “Žalgirisa” iz Kaunasa – Litvanije, a u sklopu takmičenju “Eurolige” koji Pročitajte ceo tekst.

AKADEMSKI KURS SUSB ZA NEPROLIFERACIJU, KONTROLU NAORUŽANJA I RAZORUŽANJE

AKADEMSKI KURS SUSB ZA NEPROLIFERACIJU, KONTROLU NAORUŽANJA I RAZORUŽANJE

Na Akademski kurs SUSB se mogu prijaviti svi istraživači i druga zainteresovana lica za polje kontrole naoružanja, neproliferacije i razoružanja, kako iz društvenih, tako i prirodnih nauka.   Kurs će trajati 3 Pročitajte ceo tekst.

AKTUELNI SUKOB IZRAELA ( IDF ) I HAMASA U POJASU GAZE

AKTUELNI SUKOB IZRAELA ( IDF ) I HAMASA U POJASU GAZE

Priredio:S.S.U.B. – saradnik Miroslav Vukas, Mast .polit.spec.dipl.ecc za bezbednost,borbu protiv teroizma i org.kriminala Kraj ili novi početak celokupnh svetskih političkih, ekonomskih, industrijskih, geopolitičkih, religijiskih odnosa…, i drugih relacija na globalnom nivou, a koji Pročitajte ceo tekst.

SUSB dodelio i prvu nagradu za Mlade žene u nauci o međunarodnim odnosima

SUSB dodelio i prvu nagradu za Mlade žene u nauci o međunarodnim odnosima

U okviru Balkan Academic Researchers Network imali smo čast da dodelimo i prvu nagradu za Mlade žene u nauci o međunarodnim odnosima i ona je pripala Andrei Matijević, istraživaču saradniku sa Instituta Pročitajte ceo tekst.

USPEŠNO ZAVRŠEN  ČETVRTI CIKLUS STAŽIRANJA U SUSB

USPEŠNO ZAVRŠEN ČETVRTI CIKLUS STAŽIRANJA U SUSB

Četvrta generacija stažista Strukovnog udruženja sektora bezbednosti koju su činili studenti svih nivoa studija sa Fakulteta političkih nauka, Fakulteta bezbednosti i Fakulteta za diplomatiju i bezbednost uspešno je završila program stažiranja. Ovo Pročitajte ceo tekst.

ODRŽANO PREDAVANJE O NEMAČKOJ SPOLJNOJ I BEZBEDNOSNOJ POLITICI

ODRŽANO PREDAVANJE O NEMAČKOJ SPOLJNOJ I BEZBEDNOSNOJ POLITICI

U ponedeljak 11.12.2023. godine, održano je predavanje o nemačkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici. Naši predavači su ovog puta bili uvaženi dr Ognjen Pribićević, naučni savetnik Instituta društvenih nauka i nekadašnji ambasador Republike Pročitajte ceo tekst.

DR. MARINA KOSTIĆ ŠULEJIĆ PARTICIPATED IN THE EUROPEAN UNION NON-PROLIFERATION AND DISARMAMENT CONSORTIUM ANNUAL CONFERENCE

DR. MARINA KOSTIĆ ŠULEJIĆ PARTICIPATED IN THE EUROPEAN UNION NON-PROLIFERATION AND DISARMAMENT CONSORTIUM ANNUAL CONFERENCE

Dr. Marina Kostić Šulejić, Secretary General and Head of the Center for Non-Proliferation, Arms Control and Disarmament of the Professional Association of Security Sector, participated in the European Union Non-Proliferation and Disarmament Pročitajte ceo tekst.

DR MARINA KOSTIĆ ŠULEJIĆ UČESTVOVALA NA GODIŠNjOJ KONFERENCIJI KONZORCIJUMA EVROPSKE UNIJE ZA NEPROLIFERACIJU I RAZORUŽANjE

DR MARINA KOSTIĆ ŠULEJIĆ UČESTVOVALA NA GODIŠNjOJ KONFERENCIJI KONZORCIJUMA EVROPSKE UNIJE ZA NEPROLIFERACIJU I RAZORUŽANjE

Dr Marina Kostić Šulejić, generalni sekretar i rukovodilac Centra za neproliferaciju, kontrolu naoružanja i razoružanje Strukovnog udruženja sektora bezbednosti, učestvovala je na Godišnjoj konferenciji Konzorcijuma Evropske unije za neproliferaciju i razoružanje koja Pročitajte ceo tekst.

SUSB učestvovao u projektu partnerske organizacije “New Renesanse” sa nazivom – “Bolje sprečiti…”

SUSB učestvovao u projektu partnerske organizacije “New Renesanse” sa nazivom – “Bolje sprečiti…”

  Naša partnerska organizacija “New Renesans” sprovodi vannastavno neformalno obrazovanje i edukaciju sa temama prevencija maloletnike delikvencije “Bolje je sprečiti”, a pod pokroviteljstvom Gradskog sekretarijata za omladinu i sport i sprečavanje zloupotrebe Pročitajte ceo tekst.

SUSB održao predavanje na EDUKA – “Civilna i demokratska kontrola sektora bezbednosti”

SUSB održao predavanje na EDUKA – “Civilna i demokratska kontrola sektora bezbednosti”

U okviru četvrte generacije stažiranja Strukovnog udruženja sektora bezbednosti (SUSB) održan je peti po redu skup koji se odnosio na temu civilne i demokratske kontrole sektora bezbednosti. Pored polaznika stažiranja, skupu su Pročitajte ceo tekst.

ODRŽANO PREDAVANJE DR. MARIANA KARAGYOZOVA

ODRŽANO PREDAVANJE DR. MARIANA KARAGYOZOVA

U okviru Četvrte generacije stažiranja SUSB 21. novembra 2023. godine predavanje je održao Dr. Marian Karagyozov sa Instituta za Balkanske studije Bugarske akademije nauka.   On je stažistima izložio odnos Turske i Pročitajte ceo tekst.

ODRŽANO PREDAVANJE NJ.E. DUŠANA SPASOJEVIĆA

ODRŽANO PREDAVANJE NJ.E. DUŠANA SPASOJEVIĆA

  U okviru Četvrte generacije stažiranja SUSB održano je treće po redu predavnje. Gost naših stažista ovog puta je bio NJ.E. Dušan Spasojević, ambasador Republike Srbije u Republici Grčkoj. On je sa Pročitajte ceo tekst.

DR MARINA KOSTIĆ ŠULEJIĆ UČESTVOVALA NA SIMPOZIJUMU O KONTROLI NAORUŽANjA U ORGANIZACIJI RACVIAC

DR MARINA KOSTIĆ ŠULEJIĆ UČESTVOVALA NA SIMPOZIJUMU O KONTROLI NAORUŽANjA U ORGANIZACIJI RACVIAC

Dr Marina Kostić Šulejić, generalni sekretar u rukovodilac Centra za neproliferaciju, kontrolu naoružanja i razoružanje SUSB, učestvovala je u svojstvu govornika na Simpozijumu o kontroli naoružanja koji se svake godine održava u Pročitajte ceo tekst.

DR MARINA KOSTIĆ ŠULEJIĆ PARTICIPATED IN THE RACVIAC ARMS CONTROL SYMPOSIUM

DR MARINA KOSTIĆ ŠULEJIĆ PARTICIPATED IN THE RACVIAC ARMS CONTROL SYMPOSIUM

        Dr. Marina Kostić Šulejić, Secretary General and Head of the Centre for Non-proliferation, Arms Control and Disarmament of the PASS, participated as a speaker at the Arms Control Pročitajte ceo tekst.

IRANSKI POGLED NA BLISKI ISTOK

IRANSKI POGLED NA BLISKI ISTOK

  Danas smo u okviru četvrte generacije stažiranja SUSB održali predavanje o iranskom pogledu na Bliski istok. Naš predavač bio je dr Miad Nakhavali, iz Middle East Analitika. On je govorio o Pročitajte ceo tekst.

ODRŽAN PRVI SKUP U OKVIRU ČETVRTE GENERACIJE STAŽIRANJA SUSB

ODRŽAN PRVI SKUP U OKVIRU ČETVRTE GENERACIJE STAŽIRANJA SUSB

U petak 10. novembra 2023. godine održan je prvi u okviru niza skupova koji će se održati u okviru četvrte generacije stažiranja SUSB. Skup je održan na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost Pročitajte ceo tekst.

Diskusija na aktuelnu temu nuklearnog naoružanja i krize na bliskom istoku – Gostovanje Dr Marine Kostić-Šulejić

Diskusija na aktuelnu temu nuklearnog naoružanja i krize na bliskom istoku – Gostovanje Dr Marine Kostić-Šulejić

Dr Marina Kostić Šulejić, Generalni sekretar i rukovodilac Centra za neproliferaciju, kontrolu naoružanja i razoružanje SUSB, gostovala je u emisiji Priča o priči na Insajder tv u kojoj je govorila o nuklearnom Pročitajte ceo tekst.

KONKURS ZA STAŽIRANJE U STRUKOVNOM UDRUŽENJU SEKTORA BEZBEDNOSTI

KONKURS ZA STAŽIRANJE U STRUKOVNOM UDRUŽENJU SEKTORA BEZBEDNOSTI

        Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB) je otvorilo konkurs za četvrtu generaciju stažista. Na konkurs se mogu prijaviti studenti svih nivoa studija slanjem biografije i motivacionog pisma na mail Pročitajte ceo tekst.

Specijalna pogodnost “SATELIT RESORTS”-a za članove, saradnike i prijatelje SUSB-a

Specijalna pogodnost “SATELIT RESORTS”-a za članove, saradnike i prijatelje SUSB-a

“SATELIT RESORTS” posluje dve decenije na Balkanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima zapošljavajući preko 100 osoba u više različitih privrednih subjekata koja se bave proizvodnjom, trgovinom, konsaltingom, ugostiteljstvom i građevinarstvom.  Takođe su i Pročitajte ceo tekst.

Posebna bankarska ponuda za članove, saradnike i prijatelje SUSB-a

Posebna bankarska ponuda za članove, saradnike i prijatelje SUSB-a

SUSB je od ekspoziture OTP banke u Beogradu, Trg Nikole Pašića 5a, dobio posebnu bankarsku ponudu za svoje članove, saradnike i prijatelje zaposlene u sektoru bezebednosti Republike Srbije (Vojska, Policija, privatne firme Pročitajte ceo tekst.

ODRŽAN STRUČNI SKUP SUSB „ZA BORBU PROTIV NASILJA, KRIMINALA I MANIPULACIJE U SRBIJI – JA SAM ZA!“

ODRŽAN STRUČNI SKUP SUSB „ZA BORBU PROTIV NASILJA, KRIMINALA I MANIPULACIJE U SRBIJI – JA SAM ZA!“

Strukovno udruženje sektora bezbednosti je nakon tragičnih događaja u našoj zemlji – dva masovna ubistva – proglasilo 1. septembar za Dan borbe protiv nasilja, kriminala i manipulacije. Tim povodom, 2. septembra 2023. Pročitajte ceo tekst.

ZA BORBU PROTIV NASILJA, KRIMINALA I MANIPULACIJE U SRBIJI – JA SAM ZA!

ZA BORBU PROTIV NASILJA, KRIMINALA I MANIPULACIJE U SRBIJI – JA SAM ZA!

Strukovno udruženje sektora bezbednosti je nakon tragičnih događaja u našoj zemlji – dva masovna ubistva – proglasilo 1. septembar za Dan borbe protiv nasilja, kriminala i manipulacije. S tim u vezi ćemo Pročitajte ceo tekst.

SUSB sa svojim kancelarijama ponovo na lokaciji u Beogradu – Hotel “Hyatt”

SUSB sa svojim kancelarijama ponovo na lokaciji u Beogradu – Hotel “Hyatt”

Od danas smo dostupni u našim novim (starim) kancelarijama u objektu Hotela Hyatt u prizemlju , a i ovom prilikom u sklopu i podršku naših starih dugogodišnjih prijatelja i partnera iz “SATELIT Pročitajte ceo tekst.

PASS ESTABLISHED A PROGRAM FOR THE RESEARCH OF GERMANY

PASS ESTABLISHED A PROGRAM FOR THE RESEARCH OF GERMANY

At the meeting of the Presidency held on 7 July 2023,  PASS established a Program for the research of Germany. The program will be headed by Dr. Marina Kostić Šulejić, Secretary General Pročitajte ceo tekst.

SUSB FORMIRALO PROGRAM ZA ISTRAŽIVANJE NEMAČKE

SUSB FORMIRALO PROGRAM ZA ISTRAŽIVANJE NEMAČKE

Na sednici Predsedništva SUSB 7.7.2023. godine formiran je Program za istraživanje Nemačke. Programom će rukovoditi dr Marina Kostić Šulejić, generalni sekretar i rukovodilac Istraživačkog programa SUSB. Program će se u svom radu Pročitajte ceo tekst.

Da li je MUP ima kapacitete i volju za saradnju sa OCD i na koji način?

Da li je MUP ima kapacitete i volju za saradnju sa OCD i na koji način?

Dana 23.03.2023.godine pisarnica MUP-a je zaprimila Urgeniciju Strukovnog udruženja sektora bezbednosti, a zbog evidentnog i dugog “ćutanja uprave” tj. ovog ministrastva a na veliki broj upućenih dopisa i zahteva sa naše strane. Pročitajte ceo tekst.

Još jedno učešće SUSB-a u “HOPE” međunarodnom projektu – (20.04.2023.god. – Tirana/Albanija)

Još jedno učešće SUSB-a u “HOPE” međunarodnom projektu – (20.04.2023.god. – Tirana/Albanija)

SUSB je još jednom uzeo učešće u “HOPE” projektu – Međunarodna inicijativa holističke prevencije radikalizma u zatvorima i funkcionisanje probacijskog sistema.   Ispred našeg Udruženja, kao članice ove međunarodne inicijative, u saradnji Pročitajte ceo tekst.

SUSB na 23. godišnjem Kongresu IBSSA i 8. međunarodnom Kongresu “Partnerstvo za bezbednost”

SUSB na 23. godišnjem Kongresu IBSSA i 8. međunarodnom Kongresu “Partnerstvo za bezbednost”

Invitation to Profesional association of security sector (PASS) – Serbia  XXIII. Annual Congress of the IBSSA and 8th “Partnership for Security” International Joint Conference of IBSSA – IPA – IAPA 27 – Pročitajte ceo tekst.

 

Category Archives: nova analiza

Godinu dana posle stravičnih događaja u Beogradu i okolini Mladenovca i dalje se pitamo…?

Šta nam je potrebno kao društvu za bolju bezbednost dece i mladih?

 

Godinu dana nakon stravičnih događaja u Beogradu i okolini Mladenovca , kao i ekspanziji negativnih devijantnih i uznemirujućih ponašanja dece i mladih u internet prostoru mi i dalje pričamo o istim mukama. SUSB je jedini od svog početka delovanja i pojavljivanja u medijima glasno akcentirao potrebu na razvijanju bezebednosne svesti i kulture.  Ukazivali i obrazlagali smo ovu problematiku uvek, gde god i kad god smo imali priliku, te smo sporovodili razne projekte, edukacije i tribine na tu temu i tako činili ono što je do nas.

A gde grešimo kao društvo?

SUSB između ostalog ima i misiju projektovanu kroz oblasti delovanja i zadatke , a to je  podizanje bezbednosne svesti i bezbednosne kulture u društvu, te smo samim tim fokusirani na zdrav razvoj i bezbednost dece i mladih u ovom smislu.  

Kako se to postiže u potpunosti? Pa jedino kroz 4 stuba socijalizacije o kojima vrlo često pričamo a posebno u medijima u svakoj prilici kada smo bili pozivani i bili izuzetno prisutni u prvim periodima stravičnih događaja od pre godiju dana pa i sada povodom nestanka deteta u Boru.

Šta je Socijalizacija i koja su to 4 njena stuba?

Socijalizacija je skup faktora koji se služe formalnim i neformalnim merama i postupcima u formiranju vrednosti  koji se primenjuju u vaspitanju deteta u cilju zdravog psiho-fizičkog i socijalnog razvoja i njegove bezbedne i zdrave integracije u društvo.

Svima nam je poznato da osnovna gradivna jedinca jednog društva jeste PORODICA. Kada nam je to poznato logčno je da je to i prvi korak i autoritet koji vaspitava dete u prvim godinama života i to čini PORODICU/RODITELJA kao prvi faktor uticaja u socijalizaciji deteta.

Sledeći faktor u socijalizaciji u formalnom obliku su PREDŠKOLSKE I ŠKOLSKE USTANOVE tj – OBRAZOVNO-VASPITNE INSTITUCIJE, ali ne smemo odvajati i još jedan faktor socijalizacije koji ide korak uz korak sa ostalim faktorima i to od prvog susreta deteta sa drugima van porodice a to je – VRŠNJAČKA SREDINA i direktno je zavisna od četvrtog narednog fakotra.

Kao sledeći, četvrti faktor soijalizacije ali ništa manje važan jeste DRUŠTVO kao sistem vrednosti koje jedno društvo neguje, promoviše i implementira kroz razne norme (formalne i neformalne) kao što su zakoni, običaji odnosno kulturni obrasci ponašanja. U tome su sadržani mnogi podfaktori uticaja: mediji i javni govor, kultura, politika društva i države, bezbednosna situacija i okolnosti, ali i spoljni uticaji drugih državnih politika, kultura i bezbednosnih pitanja.

Da ne bismo širili ovom prilikom previše, dalje razlaganje ove teme ćemo ostaviti za drugi put kako bimso se posvetili dalje Bezbednsnoj svesti i kulturi, takođe u kraćim crtama a dole na niže ostavljamo vam tabelu koja bolje objašnjava problem dva najvažnija stuba socijalizacije.

faktori socijalizacije

 

Bezbednosna svest i bezbednosna kultura poizilaze iz opšte kulture i opšte prihvaćenog obrasca ponašanja koje dete usvaja i primenjuje tokom perioda svoje socijalizacije. U zavisnosti od kvaliteta socijalizacije i bezbednsna kultura tj svest će biti razijena i usvojena. Za greške u tome i odsustvo iste ne možemo držati za „dežurnog krivca“ sporedne činioce u tom procesu kao što su npr. Policija i očekivati da ista reši taj nedostatak odnosno grešku socijalizacije osim da u svom delokrugu rada spreči i otkrije i uputi dalje na sistemsko rešavanje putem re-socijalizacije kroz državne institucije i institute.

Društvenu klimu i drštvene vrednosti i oblike ponašaja formiramo svi mi kao društvo tj većina, te ukoliko ta većina nema bezbednosnu svest i kulturu onda ni društvo neće biti ništa bolje. U svemu tome tako, to takvo društvo onda treba da ustupi prostor i da prliku stručnim ljudima i profesionacima u svojim poljima delovanja da rukovode bezbednosnom politikom i rešenjima.

U rešavanju ovog društvenog problema treba krenuti prema  istim onim stubvima socijalizacijama kojem sam već naveo gore ali sa akcentom na rešavanje problema PORODICE kao gradivne jedince jednog društva, ali počevši od javnih aktivnosti usmerenih na DRUŠTVO  u regulisanju javno dostupnog sadržaja, društveno-političke klimei uređivanja institucija usmerenih na održavanja PORODICE, a uz maksimalu pomoć REFORMISANIH VASPITNO-OBRAZOVNIH INSTITUCIJA i POTPUNO REFORMISANIH CENTARA ZA SOCIJALNI RAD.

Aktivnosti i mere moraju biti simultane i na ovakvoj relaciji. Kada se ova relacija uredi i podigne na viši nivo onda se i 4. preostali faktor tj stub socijalizacije  VRŠNJAČKA OKOLINA i njihovo ponašanje usklađuje i utapa u takav opšti društveni narativ.

U skladu sa tim, napominjem da je potrebno slediti primer V. Britanije u donošenju zakona od 2019.godine u kontroli i srečavanju osetljivog i štetnog sadržaja u digitalnim i svi drugim medijima koji narušavaju zdrav i bezbedan razvoj dece i mladih (intelektualno/mentalno i fizički/zdravstveno).

Takođe još jednu od konkretnih mere predlažemo uveđenje novog člana u Krivični zakonik u Posebnom delu, u glavama 13 (Krivična dela protiv života i tela) i 14.(Krivična dela protiv slobode i prava čoveka i građanina), a po ugledu na član 185b (protiv polne slobode prema maloletnom licu) koji posebno sankcioniše vršenje krivičnih dela putem računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima, a sa posebnim akcentom na decu i mlaloletnike.

Predlog člana KZS : Iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršavanje krivičnih dela sa elementima nasilja kojim se uzenemirava javnost.

(1) Za izvršenje krivičnog dela kojima se narušava život i telo i dostojastvo drugog punoletnog lica  koristeći računarsku mrežu ili komunikaciju drugim tehničkim sredstvima  kazniće se od 6 meseci.

(2) Za izvršenje krivičnog dela kojima se narušava život i telo deteta ili nemoćnog lica, kao i zdrav razvoj i dostojanstvo deteta ili maloletnika ili nemoćnog punletnog lica, koristeći računarsku mrežu ili komunikaciju drugim tehničkim sredstvima  kazniće se od 1 godine.

 Takođe uvesti isti član i u Zakon o maloletnim učiniocma krivičnih dela i krivično pravnoj zaštiti maloletnih lica  se najstrožijom vaspitnom merom ili merom bezbednosti.  U članu 29. istog zakona treba reč „do 10 godina“ zameniti rečenicom „do 40 godina, gde nakon navršavanja 21 godine prelazi u zatvor za odrasle.“Uz to su potrebna i usaglašavanja sa drugim zakonskim i podzakonskim aktima koji imaju vezu sa navedenim kaznenim ograničenjem u dobu.

(Maloletnički zatvor

Član 29

Maloletnički zatvor ne može biti kraći od šest meseci ni duži od pet godina, a izriče se na pune godine i mesece. Za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora dvadeset godina ili teža kazna, ili u slučaju sticaja najmanje dva krivična dela za koja je propisana kazna zatvora teža od deset godina, maloletnički zatvor može se izreći u trajanju do deset godina.)

Takođe, zalažemo se i za strožiju kaznenu politiku nadležnih sudova, kao i hitnu, transparentnu i doslednu rekaciju nadležnih obrazovnih institucija u ovom smislu kroz nove odrednice u postojećim protokoloma i pravilnicima za obrazovne institucije i brzu i transpartentnu reakciju Cenatara za socijalni rad i izveštavanje javnosti!

Verujemo da ćemo se kao društvo osvestiti i shvatiti sve greške i sa stručne strane sagledati sva rešenja u interesu deteta i čoveka a za bolju bezbednost i društvo slobodno od straha!

 

 

Dejan Milutinović

 

 

 

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST CENTRA ZA NEPROLIFERACIJU, KONTROLU NAORUŽANJA I RAZORUŽANJE SUSB POVODOM NAJAVA O UKIDANJU ZAKONA O ZABRANI IZGRADNJE NUKLEARNIH ELEKTRANA U SRBIJI

Povodom namere uvođenja nuklearne energije u Srbiji, Centar za neproliferaciju, kontrolu naoružanja i razoružanje SUSB poziva rukovodstvo Srbije da:

 

  • Obavesti javnost o tačnom sadržaju Memoranduma o razumevanju sa Francuskom elektroprivredom, uključujući i tačnom predmetu sporazama, roku trajanja i troškovima,

 

  • Upozna javnost sa svim aspektima upotrebe nuklearne energije kako bi se pitanje ukidanja Zakona o zabrani i uvođenja nuklearne energije u Srbiji sagledalo na sveobuhvatan način

 

  • Obavesti javnost odmah na početku razmatranja izgradnje bilo klasičnih nuklearnih elektrana bilo kupovine malih modularnih reaktora kako će se skladištiti nuklearni otpad i na kojoj lokocaji, kao i koje će se mere zaštite preduzimati i sa kojom radnom snagom,

 

  • Organizuje stručne i javne debate na temu prednosti i mana nuklearne energije – problema sa kojima se zemlje koje imaju nuklearnu energiju suočavaju i prednostima koje dobijaju za preduzete rizike

 

  • Kakvo je stvarno stanje stvari po pitanju posedovanja nuklearne energije u Evropi – trendovima napuštanja nuklearne energije u pojedinim zemljama i trendovima intenziviranja promovisanja nuklearne energije u istočnoj Evropi i pravljenja planova za izgradnju novih nuklearnih elektrana

 

  • Razloga za promovisanje malih modularnih nuklearnih reaktora, njihove cene i prednosti u odnosu na klasične nuklearne elektrane

 

  • Otklanjanje straha da se mali modularni reaktori ili klasične nuklearne elektrane mogu koristiti kao mete agresije ili terorističkih aktivnosti.

 

Zakonom o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana iz 2005. godine (nasleđen od 1989. I 1995. Godine) zabranjena je izgradnja nuklearnih elektrana, postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva i postrojenja za preradu isluženog nuklearnog goriva za nuklearne elektrane u Saveznoj Republici Jugoslaviji odnosno Srbiji. Zabrana se odnosi na: donošenje investicionih odluka, izradu investicionih programa i tehničke dokumentacije za izgradnju nuklearnih elektrana, postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva i postrojenja za preradu isluženog goriva za nuklearne elektrane. Zakon ne zabranjuje naučnoistraživačke i istraživačko-razvojne radove, rudarsko-geološke istražne radove, geološko-seizmička istraživanja i obrazovanje kadrova.

 

U prethodnih nekoliko godina prisutne su tendencije rukovodstva države da kroz „male“ i „nevidljive“ odredbe nacrta strategija ili predloga pojedinih rukovodilaca u energetskom i odbrambenom sistemu zemlje ukinu zakon i uvedu nuklearnu energiju u Srbiju uz različita obrazloženja – od navodnog smanjivanja računa za struju, preko usklađivanja sa modernim trendovima u energetici radi borbe protiv klimatskih promena do brige za obezbeđivanje održivih izvora energije u uslovima višestruko povećanih potreba Srbije za energijom.

 

Kulminacija je potpisivanje Memoranduma o razumevanju sa Francuskom elektroprivredom i pokretanje inicijative u Skupštini Srbije za ukidanjem Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Srbiji početkom aprila 2024. godine. Iz tog razloga Centra za NKNiR će se aktivno baviti ovim temama.

 

U Beogradu,

11.4.2024.

AKTUELNI SUKOB IZRAELA ( IDF ) I HAMASA U POJASU GAZE

Priredio:S.S.U.B. – saradnik
Miroslav Vukas, Mast .polit.spec.dipl.ecc
za bezbednost,borbu protiv teroizma i org.kriminala

Kraj ili novi početak celokupnh svetskih političkih, ekonomskih, industrijskih, geopolitičkih, religijiskih odnosa…, i drugih relacija na globalnom nivou, a koji proizilaze iz aktuelnog ili bar za sada   teritorijalno, ograničenog rata u  Izraelu i Pojasu Gaze, i onih globalnih relacija kakve sada poznajemo.Tekst je nastao,kroz intezivno medijsko praćenje, dešavanja u Izraelu i sukobu sa militantnim palestinskim Hamasom, u Pojasu Gaze, a koji bezmalo traju i više od 90 dana.   Samim tim, podacima i tekstualnom analitikom, obuhvaćena su i neka od prethodnih dešavanja na područiju Bliskog istoka, uključivši i geopolitiku, zatim oružane sukobe i militantna delovanja pojedinih ekstremnih organizacija, na tom zaista složenom i verski obojenom prostoru iznoseći ponekad i svoje lična razmišljanja i procene , a sve to objedinjeno u formi analitičkog komentara.

 

AKTUELNI SUKOB IZRAELA ( IDF ) I HAMASA U POJASU GAZE

Velike žrtve, materijalna razaranja, ogroman  broj izbeglih sa podučja zahvaćenim ratom.Mogući nestanak teritorije pod kontrolom Palestinaca ? Novi potencijalni širi ratni sukob, Izraela i čitavog Arapskog sveta- članica Arapske lige. Religijiski i ratni sukob Judeizma i Muhamedanstva, sa relativno mogućim uključivanjem dela Hrišćanskog sveta. Ugroženi, pomorski putevi. Ugrožena proizvodnja i transport nafte.  Potencijalna i relativno, nova migrantska  kriza prema Evropi. Kako sprečiti Argamedon i III svetski rat? Postoji mogućnost, da se u ograničenom sukobu,  pojedine terorističke organizacije, posteno prevedu u oslobodilačke pokrete i druge vojne formacije. Ako se upravo, u ovom oružanom sukobu „lome“ i različiti interesi iz različitih centara moći i dubokih država, možda se ovde polomi i Anakonda interesni prsten Zapane talasokratije !?

 

          Ovaj analitički tekst,a koji se odnosi na ratna dešavanja u Izraelu, odnosno Pojasu Gaze i sukob Izraela ( IDF ) i ekstremnog Hamasa, ispred Palestinaca, uz jošu vek, gorući sukob između Ukrajine i Rusije, čitav Bliski istok, postepeno „ gura“ u jedan širi ratni sukob, ako i ne u III svetski rat. Od Prve dekade Oktobra meseca, tačnije od 07.Oktobra, a još uvek  pod, uslovno rečenon Specijalnom vojnom operacijom, IDF ratuje protiv Palestinske populacije u oblasti Gaza, a kako Izraelski zvaničnici tvrde, do potpunog uništenja estremnog militantnogi krila Palestinskog Hamasa, te do oslobađanja svih talaca, njih više desetina, ako ne i više stotina, mahom državljana i građana Izraela, a koje trenutno drži militantno krilo Palestinskog Hamasa, od početka samog sukoba. Trenutno je IDF, završio vojne operacije na severu Gaze, te svoje oružane akcije, usmerava na centralni i južni deo Gaze pod administrativnom upravom Palestinaca.Izazivajući ogromna materijalna i druga razaranja, stvarajući veliki broj stradalih, ranjenih i raseljenih.

Istorijisko definisanje Bliskog istoka,razvoj civilizacija, religija, trgovine,ekonomije, kao preteče današnjih ratova.

          Područije Bliskog istoka, a naročito teritorije današnjeg Izraela, Saudijske Arabije, Sirije, Iraka, Irana, Egipta predstavljaju istorijsku kolevku razvoja ljudske civilizacije –Asirija, Mezapotanija,Persija,potom stari Egipat , stara Grčka, te Rim kao imperija i gde su se kroz istoriju i razvoj civilizacije preplitali različiti ekonomski, politički, trgovinski, verski i drugi geoplitički interesi.Ne treba smetnuti, sa uma i nastanaka tri glavne svetske religije na područiju današnjeg Izraela Judeizma, a potom Hrišćanstva i na kraju, u 7 veku nove ere i pojavu Muhamedanstva. Treba takođe, napomenuti i dugogodišnje verske sukobe, kroz različite storijiske periode, od pre nove, kroz čitavi Novu eru, potom kroz  Srednji i Novi vek, period kolonijalizma do modernog i Libelarnog kapitalizma. Za Jevreje, Izrael je Sveta i obećana zemlja. Jerusalim je Sveti grad, sa dva puta razornim svetilištem Prvog i Drugog hrama, od kojeg je danas ostao jedan zid- Zid plača ( posebna svetinja za čitavu Jevrejsku populacij).Takođe, Jerusalim sa Galilejom  i za celokupno Hrićanstvo bitno je značajan, upravo usled nastanka-kolevke Hrišćanstva kao religije.

Pored toga, takođe i za pripadnike Muhamedanske religije, bez obzira na neka od dva glavna „pravaca“ verovanja „Sunitizam“ i „Šitizam“, sa manjim plemenskim grupacijama, poput npr. sirijiskih Alavita, do jedne od najbrojnije populacije Kurda-narod bez države na Bliskm istoku. Jerusalim, takođi ima veoma veliko mesto u „praktikovanju“ vere i samom- Hadžu-, pošto se za Muhamedanstvo, treće sveto mesto, nalazi upravo u Jerisalimu, džamija Al-aksa, a prva dva su u Saudijskoj Arabiji- Meka i Medina-.Sama džamija Al-aksa, izgrađena je u neposrednoj blizini  (svega par stotina metara ), opet za Jevreje najsvetijeg i molitvenog mesta -Zida plača. Upravo u prethodno, navedenom, delimično treba tražiti samo neke, od odgovora, na razrešenje veoma ozbiljnog i veoma opasnog sukoba, odnosno Gordijevog čvora, koji može imati nesagledive posledice po čitavo čovečanstvo. Prema različitim izvorima, Izrael je nuklearna, sila na prostoru Bliskog istoka, koju tradiconalno pomažu vojnotehnološki pre svega SAD, pojedine članice EU pre svega Velika Britanija, Francuska… kao i sam NATO,  dok se  u neposrednoj blizini gegrafskih granica Izraela, mada ne direktno nalazi  i druga potencijalna nuklearna slila Iran, zbog razvoja i usavršavanja sopstvenih nuklearnh potencjala, a po broju vojnika, naoružanja i tehnike i po mnogima, vodeća vojna sila u regionu Bliskog istoka.

Ogromne žrtve i permanntna i stalna razaranja, sa tumačenjem dela Novog Zaveta

Prilkom analize ovog  sukoba, koji po broju žtava naročto kod Palestinaca i Hamasa (22 hiljade stradalih Palestinaca, i približno do, hiljadu i 700 pripadnika IDF  i to bez podataka  zarobljenima i taocima , do sada u vreme nastanka teksta, a naročito veliki broj nastradale i ubijene žena i dece na strani Palestinaca ), potom stepenu razaranja verskih, stambenih objekata, bolnica i drugih objekata i infra strukture, koji u kratkom vremenskom periodu, premašuju razaranja i žrtve od nacista, fašista koji su za isti vremenski period od 100 dana, nastajali u II svetskom ratu npr.kod Staljingrada, neminovno se nameće  i pitanje i tumačenje dela Novog Zaveta- Otkrovenje Jovanovo-Gl 9.St.17 “I    vidjeh u utvari konje, i one što sjeđahu na njima, koji imahu oklope ognjene i plavetne  i sumporne; i glave konja (njihovijeh) bijahu kao glave lavova, i iz usta njihovijeh izlažaše oganj i dim i sumpor.“ Sam, ovaj citirani stih, dovoljnjo besedi, čitaj govori, o kakovom paklu oružanog sukba – rata, između Izraela (IDF ) i Palestinskog Hamasa se radi. Treba napomnuti takođe, prema slobodnom intepretiranju Starog  Zaveta, premudrog cara Solomona, „parafrazirajući“, taktiku tadašnjeg načina ratovanja, pod motom „Oko za oko, zub za zub“, što što se može potvrditi u ovom sukobu- do potpunog uništenja Hamasa i njegovog postojanja, a koju čini se prostorne i vremenske distance pri analizi sukoba,  primenjuje i sam Izrael izvan svih pravnih, humantarnih normi, „međunarodno prihvaćenih običaja a Ratnog prava o vođenja rata. Što je i stav, većeg broja dobro upućenih, analitičara i tumača celokupnih političkih odnosa, na Bliskom istoku, a posebno relacijiskih i više decenijiskih i političkih odnosa i sukoba Izraela i Palestinaca.Po svim dešavanjima i načinu kako se sukob odvija ili bolje reći ratuje, može se zaključiti i da je Nostradamus, bio u pravu kada je još u XV veku, predvideo ovaj sukob, opet parafrazirajući jedan od  njegovih stihova – Goreće istočni okean-i, misleći verovarno na mora i okeane, a koji okružuju Arabijsko pouostrvo.

Potencijalni uzroci, nastanka trenutno-aktuelog sukoba i njegovo evenualno razrešenje ili  lančano-kaskadno proširenje na čitav region Bliskog istoka, a možda i nastanak i početak šireg svetskog oružanog sukoba.

          Nerešena pitanja ( geopolitička, teritorijalna, globalni interesi ekonomski i drugi,..) iz šesdesetih i sedamdesetih godina, prošlog veka, upravo na područiju i oko Izraela, te arapskih zemalja i drugih, bliskoistočnih država u pomenutom regionu, rezultovalo je  sa ovim današnjim i još uvek aktuelnim oružanim sukobom (bez obzira na privremene prekide sukoba i povremenih ograničenih ratova, „terorističkih“ akcija i sl., a pre svega, od 1948.godine, na ovamo Bliskoistočnom delu Azije. Od formiranja i priznanja Jevrejske države, na tertoriji današnjeg Izraela, dovode do ovog što danas imamo.Pre svega, misli se na dva Jevrejsko Arapska rata i dve palestinske oružane Antifade ( „ustanka-revolucije“) pripadnika palestinske populacije, u tom regionu od početa 60 –tih, pa sve do kraja 80- tih godina,  prošlog veka i uz IV nazovi „demokratsku obojenu revoluciju“ –Arapsko proleće i svrgavanje legitimnih vada i vladajućih poredaka u pojedinim državama  Magreba, Libije, Egipta, na početku ovog veka i nedavnih i još uvek ograničenih i delimičnih oražanih sukoba u Siriji, izmđu pro Iračke -BASS partije i ISIS-a, zatim povmeni sukobi ( već duži niz godina ), zatim povremeni oružani sukobi Jemena i Omana,  kao i sami oržani sukobi unutar njih ( manjinski Tutsi, u sukobu sa većinskim sunitskim i drugim plemenskimkim i vertskim zajedncama-grupacijama).I ove dve granične međusobnim ratom zahvaćene države, takođe predstavljaju, interesantno političko i vojno područije za eventualno rasplamsavanje šireg sukoba na Bliskom istoku.  Podsećanja radi, oružane formacje Jemena, nedavno su, pre prve dogovorene delimične razmene talaca, između Palestiskog vojno političkg krila Hamasa i  Izraelskog IDF raketirale, neke od položaja izraelske Armije. Takođe, problem može predstavljati i Liban, sa čije teritorije oružano deluje i proiranski šitski Hezblah, prema civilnoj teritoriji i vojnim formacijama Izraela. Liban je severna granična država sa Izraelom takođe, u ne tako dalekoj prošlosti-80-tih i 90-godina, bio je izložen razornom građanskom ratu različitih političkih,ekonomskih i drugih globalnih interesa.Poznat je, kao država različitih verskih religija, a ujedno i kao delimično, uslovno rečeno, predstavlja, utočište pojedinih lidera različitih ekstremnih frakcija, sa  militantnih predznakom organizacija i njihovih lidera sa šireg područija Blistog istoka. Hašemitska krajevina Jordan, trenutno u političkom i vojnom smislu „ posmatrač“, u aktualnim dešavanjima IDF-a i oružanog krila Hamasa, a „  a netreba smetnuti sa uma“, da se posle izvedeog Arapskg proleća u Egitu i svrgavnja sa zvančne vlasti, tadašnjeg aktelnog predsdika Hosnija Mubaraka, gotovo celokupno rukovodstvo, po zapadim  mđunarodnim usvojnim konvencijama, teroristička i militantna rganizacija -Muslimanska braća- „preseljena“u Jordan i odatle povremno delju.Po mnogim, svetskm i domaćim analitičarma i poznavacima ukupnih dešavanja na Bliskom istoku, smatra se da je  „Muslimanska braća“, kao verska i militantna organizacija, tvorc su  Hamasa, odnosno njegovg tvrdog miltannog krila. Postoje i druge tvrdnje, da je Hamas osnovan 70-tih godina uz prećutnu saglasnost i znanje CIA i Mosada,   za raziku od dela miltantno umerenog Al –Fataha, koji je sa delom političkg vrha PLO trenutno učestvuje, u vlasti pod okriljem- liderstvom Abu Abasa , na teritoriji Gaze pod adminstrativnom upravom Palstinaca.

Oružanom sukobu, prethodili su konstantni, manji i veći oružani sukobi, sa nestabilnim i aktivnim militantnim delovanjem različitih političkih organizacija na Bliskom istoku.

Ovom, prethodnom treba, dodati i permanentno  povremene,oružane akcije militantnih akcija i dugih ekstremističkih organizaija u neposrednoj blizini granca Izraela, prevashodno kurdske KPK (tretirana kao teroristička levičarska oružana organizacija), zatim Sivih vukova ( turska militantna i teroristička organizacija), koje prevashodno deluju na tlu Turske, dela Evrope, a povremeo i u samom regionu Bliskog istoka.Turska je inače, veoma aktivno uzela oružano i vojno učešće na teritoriji Sirije,(nedavni i sa avio udarima po Sirijiskim i na severu Iraka položajima i ciljevima  militatnih milicija,odnosno polu- vojnim grupacijama, koje su po okriljem zvanične vlasti u Siriji i  aktuelnog presednika Bašara el Asada i proiračke, uslovno rečeno mekane socijalističke BASS partije, iz redova populacje, manjinskih Alavita u Siriji.Sama Turska, na svojoj teritoriji, ima veliku populacju izbeglica (prema različitim izvorima, procene su od 12 od 15 miliona),  iz mnogih zemalja pomenutog regiona a i šire. Takođe, ima i više decenijsko nerešeno pitanje sa Grčkom u istočnom Egeju i decenijiski potencijalni i latentni, oružani sukob sa Kiprom, posle okupacije i invazije istočnog dela, tog ostrva u drugoj polovini prošlg veka. Geografski posmatrano, sa geopolitičkih relacija, sve se dešava u blizini  sadašnjeg aktuenog oružanog sukoba Izraela i Palestinaca, odnosno militantnog krila Hamasa. Podsećanja radi, od 07.oktobra 2023. godine, kada je počeo ovaj nesrećni rat, stradalo je po nekim međunarodnim izvorima i procenama, više od 1.700 Izraelaca civila, vojnika i talaca i preko 22.000 Palestinaca. Inače, neophodno je napomenuti, da je procena da ukopno u Pojasu gaza i na Zapadnoj obali, te i u Izraelu, živi približno oko 4,5 miliona Palestinaca ( Arapska grupa naroda), dok nešto više od pola miliona Palestinaca, živi u državama u okruženju, zatim u emigraciji, prevashodno Čileu, SAD, Nemačkoj i Francuskoj.Dok je po dostupnim podacima, na područiju Izraela po površini nešto većoj od površine AP Vojvodine, živi nešto više od sedam miliona Izraelaca. Podsećanja radi, Pojas gaze je teriotorija, dužine od 37 kilometara i širine do 10 kilometara, smatra se najgušće naseljenom oblasti i sa najmlađom populacijom na svetu.  

Današnje geopolitiče, ekonomsko-političke i vojne prilike u neposrednoj, blizini Izraela i Pojasa Gaze, sa osvrtom na Iran , Jemenske Hute, Sadijsku Arabiju, sa potencijalnom blokadom plovdbe skraćenim pomorskom putem kroz Sueski kanal.

U nastavku tekst, radi boljeg sagledavanja svih prilika i u ovom slučaju „neprilika“ danas u Siriji imamo i ostatke -džepove- još uvek aktivng ISIS-a, dok u širem regionu, postoji i ativna militantna islamstička Al-Kaida. Potom u Iraku, postjeveće ili manje miltantne kurdske, sunitske, a u manjem delu i šitske paravojne  islamističke organizacije, koje se povremeno „oglašavaju“ sa svojim oružaim akcijama u Iraku. Samim tim, geopolitički i drugi džavni i politički i ekonomski odnosi, u širem smislu reči, nisu u ovom trenutku definisani ni izmđu Šitskog Irana i  Sunitske Saudijiske Arabije, a obe predstavljaju, veoma moćne oružane vojne sile, na Bliskom istoku i to u neposrednj blizini samog Izraela.Ali, postoje nedavne naznake otopljavanja međusobne bilateralne saradnje.

          Sunitski Iran, posle pobede, Islamske revolucije s početka 70-tih godina prošlog veka, postepeno se okreće sopstvnom privrednom, industrijiskom i vjnom razvoju i na taj način smanjuje uticaj i zavisnost od stalih svetskih sila,a prevashodno zapadnog i Američkog uticaja. U novije vreme, prema tvrdnjama pre svega SAD-a i drugih, odnosno pojedinih zapadnih zemalja, aktivno radi na razvoju i usavršavanju sopstvenog nuklearnog programa. Poznat je i po razvoju usavršavanju, novih vojnih i ratnih tehnologija, posebno dronva koje isporučuje Rusiji u oružanom sukobu sa Ukrajinom.Da prestavlja, zaista resektabilnu oružanu silu zasnovanu na ratnoj tradiciji, posebno kao potomci drevnh Persijanaca,srednje vekovnih ograničenih ratnih sukoba, borbom protiv kolonijalizma,  te kasnije ratnog sukoba sa između Iraka i Irana, sa početka 80-tih godina XX veka, govore i neki od sledećih publikovanih i dostupnih podataka, da se Oružane snage Irana,  mogu posmatrati po dva, odnsno tri segmenta. Prvo onaj zvaničan, za koji je odgovorno Mnstarstvo vojno i Iranska VrhovnA komanda broje 820 hiljada vojnika, „razvrstanih“ u kopnenu vojsku, mornaricu, ratno vazdhoplovstvo i protiv vazdušnu dbranu. U drugom segmentu imamo i uslovno rečeno čuvare Islamske revolucije Irana,  – Pasardani, koji po dostupnim podacima broje, približno  oko 945 do 950 hiljada vojnika, a pošto imaju i sopstvnu, nezvisnu mornaricu, specijalne snage i raketne sisteme, te ovom  prethodnom broju, treba dodati još i preostali  broj od 125 hiljada, obučenih i dobro opremljenh vojnika u redovima Pasardana.Na kraju i treći segment prestavljaju Basidži- Dobrovoljačka vojska – (po nekim tumačenjima paraovojska ), od po nekim iranskim izvorima broje i od 12 mliona i 600 hiljada pripadnka, sve to na približno 80 miliona stanovnika, prestavlja zaista respektabilnu oružanu i vojnu silu na Bliskom istoku.I ako, u trenutno“ zategnutim „ diplomatsko-političkim odnosima,koji upravo zbog zbog aktuelnog sukoba ulazi u fazu otopljavanja i sa Saudijiskom Arabijom kontroliše Persiski zaliv, Ormuski moreuz i izlaz u Indijiski okean, a takođe i pomorski put, prema Kataru, Kuvajtu, Iraku, UAR …Po nekim podacima, iz Persijskog zaliva dnevno, u toku čitave kalendarske godine, isplovi 18 do 20 preko- okeanskih brodova- tankera, a svaki  natovaren i sa milionskim tonama barela sirove i delimično perađene nafte i naftnih derivata, ploveći prema lukama u Japanu, Kini, Autraliji, Indoneziji, SAD-a, Kanadi, Evropi i ostalim lučkim destinacijama širom ostalog sveta. Sam Iran, prema dostupnim podacima ima iznad 85 miliona stanovnika, sa procenjenom vrednost naftnih zaliha rezervi od 137, 6 triliona barela nafte i nalazi se na četcrtom mestu po pitanju zaliha u svetu. Dakle, može se zaključiti da se celokupna proizvodnja  i transport nafte, sa tog dela Bliskog istoka kontroliše od strane pomenutog Irana, koji takođe otopljava diplomatske odnose i sa drugim islamskim državama u tom regionu, a posebno sa Egiptom, kao i državama članicama OPEK-a.Treba se samo setiti, sedamdesetih godina, prošlog veka i Drugog naftnog šoka, te kakve je poremećaje izazvao na svetskom tržištu nafte, derivata nafte, te kakove su kosekvence bile na polju svetske ekonomije, a i šire.Iran i Saudijiska Arabija, sa nekih nešto više od 6 miliona stanovnika i sa samo vojnim budžetom od 38 milijardi američkih dolara, sa procenjenim zalihama od 26 triliona barela nafte, što predstavlja 24 posto ukupnih svetskih zaliha „crnog tečnog zlata“. Inače u procenjenim zalihama nafte među državama članicama OPEC, države Persijskog zaliva, učestvuju gotovo i do 60 odsto, od ukupnih zaliha. Inače, obe pomenute države, u sukobu IDF i Hamas, kao i ostale arapso-islamske države u regionu, još seuvek drže se po strani i nisu direktno ukjučene u sukob u Gazi. Važno je istaći, da je nedavno Saudijska Arabija postala punopravni član BRIKS-a, a takođe i Iran od 01.Januara 2024.godine . U koliko se desi,da se formira širi islamski, te arapski ekonomsko i vojni front, preko članica Arapske lige i to, protiv Izrala, a već se traži zabrana isporuke nafte i naftnih derivata Izraelu, od strane arapsko-islamskih država, potom ako se, Jemenski Huti,  kao oružana vojna frakcija-grupacija,još aktivnije i sa distance uključe u oružani sukob IDF( Izrael ) i Hamasa,  (direktno – indirektni), te blokiraju plovidbu, ka i iz, Sredozemnog mora preko Sueskog kanala i Crvenog mora, celokupna plovidba tim pomorskim putem, produžava se za nekih 20 hiljada kilometara, oko juga Afrike,  prema krajnim destinacijama, što će za  sigurno, kao posledicu imati, neminovni skok cena nafte, njen transport skladištenje i upotrebu u svetsko ekonomsko i cenovnim odnosima.Kroz, potencijalno, a  i eventualno, ali za sigurno uvećane cene, same eksplaticione, derivatno tržišno prilagođene i transportntovane nafte, i ne samo nafte već i drugih prirodnih, privrednih industriskih, poljoprivrednih proizvoda …, treba posmatrati i celokupnu, makro ekonomsku sve obuhvatnu turbulenciju u globalnoj, geopolitičkoj ekonomiji, kao i na svetskom tržištu i bezijanskom poslovanju. Za očekivati je, po slobodnoj proceni ,vrlo i eventualno i to veoma skoro-„Treći pa i Četvrti naftni šok“ na globalnom nivou.

Posledice koje mogu nastati, ako se oružani sukob ne reši, već se proširi na region Bliskog istoka, a možda i šire. 

Ovaj gorući ratni sukob, u kome, obe sukobljene strane,“ „čitaj zaraćene“, idu do istrebljenja,- IDF(Izrael) do potpune eliminacije političkog i vojnog delovanja Hamasa, pa i u poslednje vreme pominjanja, političkog delovanaja Palestinskog Fataha u čitavoj Gazi( severno i južno), a Hamas i uslovno „preneto“-rečeno,oružana borba, do smrti svakog Jevreja, koga, treba ubiti i baciti u more““, uz nemoć poštovanja i primene usvojenih rezolucija Ujedinjenih nacija, otvara novo svetsko oružano žarište, sa velikim brojem stradalih, prognanih,ranjenih, raseljenih…otvara, mnoge izbegličke i migracione i ekonomske probleme, i ne samo to za arapske zemlje, Bliskog istoka, Severne Afrike, država Magreba, do same Evrope pa i dalje. Jeste bilo, u nekoliko navrata u proteklom periodu, propustanja konvoja sa humanitarnom pomoći, od strane IDF u pojas Gaze u blizini Rafe sa granicom prema Egiptu, ali je sve to nedovoljno u odnosu na broj Palestiske populacije, koja živi u pojasu Gaze. Ovaj, oružani-ratni sukob, na teritoriji Izraela i celokupnog pojasa Gaze, zaista sa aspekta ljudskosti i humanosti, nije bio potreban. Do pre neki dan, kako su preneli pojedini štampani i elektronski mediji, smrtno je do sada stradalo, negde oko 22 hiljade Palestinaca.Područije čitave Gaze, pod stalnom je opsadom  i konstantnim granatiranjem i raketiranjem od strane IDF-a, koji pod formom Specijalne vojne akcije protiv Hamasa,  povremeno transformiše taktički i operativno, sa kako sada sa distance gledano, do potpunog unišenja ne samo Hamasa, nego i raseljavanja svih Palestinaca iz pojasa čitave Gaze.Kako se u poslednje vreme može čuti, usled pronalaska,sa geološko-ekonomskih aspekata isplativih za potencijalnu eksploataciju zaliha, nafte i zemnog gasa u Gazi i na područiju Zapadne obale, pod  kontrolom i administrativnom upravom Palestinaca. Slobodno se može reći, da su pale,  sve maske ( po slobodnoj proceni autora), o realnosti i racionalnosti- političke, eonomske, geoekonomske, vojne, interesne, geopolitičke, teritorijalne, nacionalne i verske tolerancijie.Stacioniranje Američke oružane flote u Sredozemnom moru i u blizini samih sukoba, a na istočnom delu Bliskog istoka,već se povremeno oružano sukobljavaju sa Jemenskim Hutima, po slobodnoj proceni govori, o što boljem zauzimanju pozicija za ono što verovatno uskoro sledi u širim razmerama.Treba li, pominjati povremene razmene vatre sa Hezbolahom iz Libana, potom političkim i ekonomskim provociranjem za sada uzdržanim Iranom, potom od pojedihih manjih i većih političkih različitih Palestinskih i drugih arapskih organizacija na Arapski džihad, te udar na Izraelske ciljeve, kao i ciljave njihovih saveznika širom sveta.  I samim vraćanjem, na početak ili delove napisanog u prethodnom delu teksta, neminovno u promišljanu navodi, na „neminovni“Argamedon ili „pucanje“Anakonda prstena i to baš, (po autoru ) na teritorij i prakolevki-ma razvoja, celokupne iskonske ljudske civilizacije,religije, ekonomije i celokupnog prosperiteta i razvoja čovečanstva.Trenutni i aktuelni, oružani sukobi, pa i oni u prećutnoj najavi sa latentnim –gorućim potencijalima, kao i oni u „inicijalnim“ najavama u drugim delovima sveta, iz različitih interesa  (vojnih, ekonomskih, političkih…), po „čoveka“ mogu biti veoma i „verovatno“u jednom delu ograničeni,a ko ne i civilizacijiski pogubni. Ovde,se ne govore i ne promišlja i “ ne proriče“ Anštajnova-Terorija relaviteta, odnosno ona priča u parafraziranju. – O vođenje III svetskog rata lukom i strelom, već po Svetom Pismu-Novi Zavet- Druga Jovanova poslanica- sa naznakom na Argamedon-. Pitanje je na kraju.- Kuda globalno srlja čovek,i napredna moderna civilizacija, sada na pragu razvoja i usvajanja novih tehnologija i nazovi nove“ veštačke inteligencije“? Po slobodnoj proceni, ovaj pomenuti oružani sukob, neće  se skoro i lako završiti. Za posledicu će imati, ogromna razaranja, veliki broj smrtno stradalih, obogaljenih, raseljenih, pa sve do novih izbegličkih talasa i to ne samo u Evropi nego i šire, kao i neminovunu demografsku i religijisku izmenu, celokupne slike čovečanstva, kakvog sada-danas poznajemo. Takođe, očekivati je i porast i nove talase terorističkih napada, različitih ekstremnih i militantnih organizacija, kao što je i nedavni slučaj, kada je izveden grupni teroristički samoubilački napad pripadnika ISIS-a u Iranu na sahrani, jednog od glavnih  komandanata Iranske revolucionarne garde, koji je poginuo u Libanu, prilikom posete toj državi i proiranskom Hezbolahu. Kao, su preneli svetski mediji, u napadu, najmanje četvorice samoubica smrtno je stradalo više od 90 ljudi, a više od 100 je ranjeno.

 

I na samom kraju teksta, za konstatovati je, da na delu, imamo, još jedan novi primer, sukoba sila dobra naspram sila zla,  -prvi je sukob Ukrajina i Rusija -,te još jednog sukoba globalnog kapitala iz pojedinih dubokih zapadnih država, naspram većeg dela naprednih kurturološki tradicionalističkih, odnosno normalnih civilizacijiskih država i tokova i uvreženih pravila i normi življenja, u svrhu i sa ciljem zauzimanja što boljih pozicija, za novu globalnu podelu u sferi uticaja i nastanku novog bipolarnog sveta, odnosno sticanja nove moći i uticaja u novim, svetskim geopolitičkim odnosima, koji se za sigurno stvaraju, menjaju i ništa više, neće biti isto. Novi sukob, globalista mondijalnog tipa, naspram tradicionalista. Novi sukob, atlanske talasokratije, naspram čitavog evroazijiskog kontinenta.

 

Autor:

Miroslav Vukas, Mast .polit.spec.dipl.ecc

za bezbednost,borbu protiv teroizma i org.kriminala

Pitanje FTO u Srbiji, vizija i standardi

Po ugledu na sve ozbiljne države koje drže do visokog stepena bezbednosne kulture i Srbija bi trebala da razvije metod saradnje bezbednosnih službi, vojske, policije i službi privatnog obezbeđenja. Uvezivanjem ove tri komponente, bezbednosni profil naše zemlje bi izgledao daleko pouzdaniji i stabilniji. Kroz sinhronizaciju rada ovih službi FTO bi trebala da zauzme značajnu funkciju, kao prva preventivna mera na putu sprečavanja kriminalnih radnji. 

Sa obzirom da su službenici obezbeđenja treća oružana sila u Srbiji, posle policije i vojske, a po brojnosti nezvanično su na prvom mestu. Trenutna potreba za službenicima obezbeđenja na našem prostoru je preko 50.000 službenika. Uzimajući u obzir brojnost detektuje se nedostatak organizovanosti i  zakonske uređenosti u ovom sektoru. Polažemo velike nade da će „Zakon o privatnom obezbeđenju“ kao i drugi zakonski akti uspeti da poboljšaju trenutno stanje, unificiraju procedure, uslove poslovanja, primenu operativno taktičkih mera i radnji te uvežu sektor obezbeđenja u blisku saradnju sa drugim bezbednosnim službama u Srbiji.

Sama činjenica da je donet „Zakon o privatnom obezbeđenju“ rezultira da su radnici obezbeđenja dobili status SLUŽBENIKA obezbeđenja. Ovo je prvi korak sistemskog rešenja jednog od segmenata ovog poslovanja. Duboko verujemo da će se i za ostalu problematiku vezanu za status službenika obezbeđenja u društvu pronaći slična (sistemska) rešenja koja će implicirati poboljšanjem statusa i ugleda kako službenika pojedinca tako i cele ove službene delatnosti. Ovakve okolnosti bi kako direktno tako i indirektno dovele do veće bezbednosne kulture u društvu i sigurnijeg osećaja svakog građanina u prisustvu službenika obezbeđenja.

Zakon je relativno dobro regulisao status i sticanje uslova za bavljenjem neposrednih bezbednosnih poslova, ali je i dalje nedovoljno jasno definisao uslove za sticanje prava na samostalno pokretanje privrednog subjekta koji bi se bavio ovom delatnošću. Tako na tržištu imamo veliki broj pojedinaca koji su ovu delatnost registrovali kao primarnu, bez predhodnih kvalifikacija iz ove oblasti, samo na osnovu lične procene profitabilnosti kako bi uvećali sopstveni kapital. Ovakav princip olakog sagledavanja profesije direktno implicira na njeno urušavanje, jer delatnost ne postavljaju na profesionalan nivo koji zaslužuje. Takođe se ne zalažu na unapređenju i poboljšanju uslova rada, primene novih metoda i usavršavanju službenika niti prate razvoj tehnologije u tehničkim sredstvima koja bi službeniku obezbeđenja povećala efikasnost u radu.  

Statusna problematika službenika obezbeđenja se takođe ogleda i kroz platni razred, koji je među pet najnižih u R. Srbiji. Ovo ima direktan uticaj na to da se za poslove iz ove oblasti najčešće odlučuju redovno penzionisana lica, jer im angažovanje na poslu dođe kao kreativan utrošak slobodnog vremena, a lični dohodak od ovog posla dođe kao dopuna budžeta. Ova oblast se pokušala regulisati dopunom Zakona o radu i to tako što su penzionisana lica dovedena na isti pravni status kao i radno aktivna lica. Ne postoje velike olakšice na poreze i doprinose. Očekivalo se da će ove mere doprineti drugačijoj tržišnoj ponudi radne snage i da će kompanije upošljavati mlađa, a ne penzionisana lica. Pošto ova mera nije imala prateću podršku u smislu povećanja platnog razreda, izostao je željeni efekat. Zbog niskih primanja mlađa lica se retko odlučuju za odabir ove profesije kao primarne i jedine delatnosti kojom bi se bavili. Uglavnom su zainteresovani za povremena angažovanja, ali takav način rada onemogućava razvoj i napredak ove delatnosti dinamikom koja bi zadovoljila uslove na tržitu rada.

                Gore navedene okolnosti utiču na devijantno tumačenje korisnika usluga, koji na ovu profesiju gleadju samo u domenu lične koristi, te imamo stanje da:

  • Su službenici obezbeđenja samo trošak za njihov budžet, ali su prinuđeni da ispoštuju zakonski minimum angažovanja, jer jedino na taj način mogu izvršiti naplatu štete od osiguravajućih društava. Osiguravajuće kuće su postavile uslov da se vlasnik na neki način mora angažovati u zaštiti svoje imovine i da je pokušao na adekvatan način da spreči nastajanje štete. Ovo je uslov da bi se oštetni zahtev uzeo u razmatranje. Dovijanje klijenata na ovom polju poslovanja je da se osiguravaju kod kuća koje im daju najpovoljnije uslove, sa što manjim vremenom angažovanja službenika obezbeđenja. Tako dolazimo u situaciju da uz nisku vrednost radnog sata imamo klijente koji traže takvu satnicu gde službenik obezbeđenja ne može ostvariti ni minimum radnih sati mesečno. Što agencije za obezbeđenje i njihove službenike stavlja u još teži položaj,
  • Se ne poštuje predviđena procedura u propisivanju protokola angažovanja. Trebalo bi sistematski uvesti kontrolu privrednih subjekata da li poseduju „Akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja“. Isključivo na osnovu ovog akta izvršiti izradu plana i definisati opšte i posebne dužnosti službenika obezbeđenja u odnosu na njegovu radnu poziciju. Na tržištu je čest slučaj da se zbog stava klijenta ova procedura preskače i da se radi prema želji korisnika usluga.
  • Korisnici usluga često zanemaruju obaveze koje im nameću zakonski akti i ne prave razliku između: Akta za procenu rizika za bezbednost i zdravlje na radu, Akta za procenu rizika od katastrofa i Akta za procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja. Kad se klijentu pojasni zakonska regulativa svakog akta i ukoliko pristanu na izradu potrebene dokumentacije ta dokumenta služe samo za ispunjavanje pravne norme (da se ispuni zakonski uslov), a ne da se po njima i postupa. Klijenti vrlo često ne pristaju na broj radnih mesta i satnicu angažovanja službenika bezbednosti koju izrađeni akti predviđaju
  • Službenici obezbeđenja vrlo često imaju nedovoljna znanja, sposobnosti i veštine za obavljanje poslova koje se pred njih stavljaju. Kako je navedeno u uvodnom delu prosečna starosna dob službenika ih ograničava na nivo psihofizičke sposobnosti i vrlo često nisu u stanju da odgovore na zadatke na pojedinim pozicijama.

Nameće se zaključak da bi standard pružene usluge od strane bezbednosnih agencija podigli na viši nivo potrebno je iznalaziti sistemska sveobuhvatna rešenja. Poboljšati osnovnu obuku službenika, vršiti kontinuirana usavršavanja, trenažu i testiranja, limitirati određenje pozicije starosnom granicom, poboljšati platni razred službenika i uvesti kontrole u pogledu ispunjenosti uslova da se registruje delatnost od starane civilnih lica koja nisu imali dodirnih tačaka sa obrazovanjem ili poslom u bezbednosnim strukturama.

Imamo i pitanje da li bi mogao da se definiše zakonski minimum po profesijama, da bi službenici mogli da imaju odgovarajuće prihode u poslovima bezbednosti, da bi mlađi kadar mogao biti privučen?

Odgovor je vrlo jednostavan i nameće se iz činjenice da su na teritoriji R. Srbije prisutne strane kompanije za bezbednost, koje su i najveće sa brojem angažovanih službenika, govori u prilog tome da su njihovi sistemi i standardi iznad domaćih kompanija. Na ovaj način imaju platežnu sposobnost koja privlači određen broj ljudi mlađe generacije.

Nadamo se da će se svest u društvu po ovom pitanju promenuti i da će službenici obezbeđenja biti prepoznati kao bazna ćelija bezbednosne strukture u Srbiji. Svojom rasprostranjenošću i angažovanjem po različitim linijama bezbednosnog rada, kao i svojom brojnošću mogu biti stabilan oslonac u obaveštajnoj komponenti državnih službi bezbednosti. Ukoliko učinimo iskorak napred u ovom pogledu, u bliskoj budućnosti ćemo napraviti neizmeriv bezbednosni napredak i tako naš prostor načiniti lepšim i bezbednijim za bezbrižan život svakog pojedinca.

 

Radionica za FTO i korporativnu bezbednost

Slobodan Janković

Propisi i prakse vezane za oružje u Srbiji: kritički osvrt i analiza novih mera

Autorka: Hana Pollak

 

Srbija apsolutno prednjači po broju oružja u rukama civila u Evropi. Na globalnom nivou, nalazi se na trećem mestu, a iznad su samo Sjedinjene Američke Države i Jemen, u kome još uvek bukti građanski rat. Procenjuje se da u privatnom posedu ima oko dva miliona komada oružja, kako legalnog, tako i ilegalnog, što znači da na svakih 100 stanovnika, dolazi 30 komada oružja.[1] Srbija je takođe i izvor protoka velike količine ilegalnog oružja, koje se uglavnom kreće ka Zapadnoj i Severnoj Evropi.[2] Veliki deo oružja je ostao u rukama civila od ratova devedesetih godina, a među stanovništvom preovlađuje kult držanja oružja u kući.

Nakon dva masovna ubistva počinjena u Beogradu 3. i 4. maja, predsednik Srbije je 5. maja 2023. godine najavio a Vlada istog dana usvojila niz novih mera, usmerenih na smanjenje broja oružja u privatnom posedu.[3] Kada pričamo o kontroli konvencionalnog oružja, trebalo bi da se fokusiramo na više tačaka. Koliko je lako nabaviti oružje i koji su uslovi koje lice treba da ispuni, kako i koliko često se nosilac kontroliše tokom trajanja dozvole, da li postoje sveobuhvatne strategije za razoružavanje, kao i koliko je efikasna razmena informacija pri analizi uspešnosti kontrole. Bitno je i relativno često ažurirati podatke kako bi uspeh određene politike bio praćen. Pored toga, trebalo bi obratiti pažnju i na praksu sprovođenja propisa.

Ova materija je u našoj državi obrađena u Zakonu o oružju i municiji koji poznaje dozvolu za nabavku oružja i dozvolu za nošenje oružja.[4] Osim iz razloga zaštite lične bezbednosti, pravna i fizička lica mogu nabavljati oružje za lovačku ili sportsku delatnost i zbog kolekcionarstva. Lice koje podnosi zahtev za dozvole mora biti punoletno, zdravstveno sposobno i obučeno za nošenje i korišćenje oružja. Pored toga, ne sme biti krivično osuđivano ili  kažnjavano za prekršaje iz oblasti javnog reda i mira. Još jedan od uslova jeste bezbednosna provera mesta prebivališta i radnog mesta. Potrebno je obezbediti uslove za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja. Načelno, srpsko zakonodavstvo se ne razlikuje mnogo od propisa ostalih država regiona ali i pored toga, imamo najveći broj oružja u privatnom posedu. Jedini izuzetak je Albanija, gde samo lica na partijskim i državnim funkcijama mogu dobiti dozvolu za nabavku i nošenje oružja.

Zdravstvenu sposobnost treba dokazati lekarskim uverenjem, koje je do sada, trajalo 5 godina. Pored fizičkog, treba proveriti i mentalno zdravlje podnosioca zahteva, međutim specifičnosti provera propisuje ministar zdravlja. Postavlja se pitanje koliko je svrsishodno vršiti ove preglede ukoliko će to biti samo jednom u 5 godina, kao i na koji način se na jednom pregledu može izvršiti evaluacija mentalnog stanja. Takođe, postoji diskrepancija između obaveza koje lekari imaju u državnim i u privatnim ustanovama. Kada nadležni organi izdaju dozvolu za oružje, MUP o tome treba da obavesti izabranog lekara, koji od tog trenutka ima zakonsku obavezu da prati promene u zdravstvenom stanju nosioca oružja. Međutim, postoji veliki broj lica koja se leče privatno, i izabrani lekari u državnim klinikama nemaju način da ispunjavaju svoju obavezu, a univerzalan način razmene informacija ne postoji[5].

Iako definitivno postoji mesta za dopunjavanje zakonodavstva, moramo obratiti pažnju i na sprovođenje već postojećih mera na terenu. Naime, praksa policijskih stanica, vezana za poštovanje propisa, nije ujednačena. Postoji podatak o tome da neke policijske stanice u Srbiji daju mnogo više dozvola od drugih, koje su pak rigidnije. Ovo može biti, kako zbog različitog broja stanovnika u različitim opštinama, tako i zbog stvarne „lakše“ primene procedura. Ukoliko je zaista u pitanju ovo drugo, da se zaključiti da ili način obuke policijskih službenika, ili nadzor nad njihovim zadacima predstavlja problem za potpunu implementaciju propisa.

Pri proveri mesta prebivališta, policijski službenici nisu u obavezi da razgovaraju sa partnerom i ostalim članovima porodice, a rodna perspektiva nije uvrštena u propise. Statistički podaci izneti u SEESAC-ovoj analizi “Rod i malokalibarsko i lako oružje u Jugoistočnoj Evropi“, pokazuju da je većina nosilaca oružja muškog pola, a muškarci su i sami najčešće žrtve nasilja počinjenog vatrenim oružjem.[6] O propustima u praksi, kao i o neusklađenosti propisa sa problemima rodno zasnovanog nasilja, govori i najnoviji primer iz Novog Sada. Žrtva femicida, prijavila je svog bivšeg partnera, kome je bila izrečena zabrana prilaska i kontaktiranja. Uprkos činjenici da su nadležne institucije znale da se radi o licu koje radi u prodavnici oružja, da je lovac kao i da mu je ranije oduzimana dozvola za posedovanje oružja, one su zažmurile.[7] Od početka godine, u Srbiji je izvršeno sedamnaest femicida od kojih je pet počinjeno vatrenim oružjem.[8] Akcioni planovi vezani za ravnopravnost polova u regionu ne bave se kontrolom oružja.

Akcioni planovi u kontekstu međunarodnih obaveza, trebalo bi da najpre isprate preuzete obaveze iz dva dokumenta. Srbija je deo Mape puta za rešavanje ilegalnog posedovanja, zloupotrebe i krijumčarenja lakog i malokalibarskog oružja, usvojene na Samitu o Zapadnom Balkanu u Londonu 2018. godine. Fokus Mape jeste usklađivanje regulativa država regiona sa zakonodavstvom Evropske unije, kao i smanjivanje količine oružja u rukama civila. Godišnji izveštaj koji prati implementaciju ove inicijative iz 2020 godine, pokazuje da je Srbija samo delimično uskladila svoje zakonodavstvo na propisan način.[9] Pored ove inicijative, još jednu međunarodnu obavezu predstavlja i  Akcioni program Ujedinjenih Nacija za malo i lako naoružanje.

   Šta se dešava na planu kontrole oružja trenutno i da li nove mere imaju adekvatan domet?  Predsednik Republike Srbije je u javnom obraćanju, sazvanom povodom dva masovna ubistva, predložio niz novih mera, koje je Vlada u rekordno brzom roku usvojila. U pitanju je proces od samo nekoliko sati nakon njihove javne najave. Konsultacije sa sektorom civilnog društva nisu obavljene, i za sada nije objavljen referentni okvir za praćenje napretka novih politika. Najpre, uveden je moratorijum na izdavanje novih dozvola za nabavku oružja, u trajanju od dve godine. U roku od tri meseca, najavljene su revizije svih izdatih dozvola, kao i provere da li se oružje propisno drži na mestu stanovanja.[10] Što se izmene zakonodavstva tiče, predviđeno je pooštravanje uslova za držanje kratkog oružja i obavezan otkup ukoliko ti novi uslovi ne budu ispunjeni, retroaktivno. Naglašeno je i da će se lekarske provere koje podrazumevaju i psihološke i psihijatrijske preglede, sada sprovoditi na svakih šest meseci a zatim i na godinu dana.[11] Nije naglašena volja da se podaci državnih i privatnih ustanova objedine u jednu bazu podataka, niti je bilo reči o odgovornostima privatnih lekara. Sledi i pooštravanje kriterijuma za nabavku lovačkog oružja. Započeta je i velika kampanja dobrovoljne predaje oružja. Do 7. juna 2023, (8. juna je prvobitno bio rok za predaju nelegalnog oružja građana), prikupljeno je više od 78.000  komada oružja i minsko-eksplozivnih naprava, a akcija je produžena do 30. juna.[12]

Čini se da navedene mere ipak ne sadrže fokus na otklanjanju praznina između prakse i propisa a nadzor rada policijskih stanica i nadležnih službenika pri izvršavanju svojih dužnosti vezanih za kontrolu naoružanja se ne spominje. Formiranje istražnih komisija u okviru MUP-a bi moglo biti korisno rešenje. Na taj način bi se došlo do podataka koji bi koristili za napredovanje procedure obuka za bezbednosne provere kao i izmene mehanizma kontrole unutar policijskih stanica. Trebalo bi pristupiti pravljenju baze podataka koja bi omogućila nadležnim organima da efikasno ispunjavaju svoje zakonske obaveze, jer bez ovakvih alatki, zakon ostaje samo mrtvo slovo na papiru, kako god se on sada izmenio.

Mediji su spomenuti samo u kontekstu prikazivanja nasilnog sadržaja a kampanje usmerene na podizanje svesti o  kultu držanja oružja u kući nisu čak ni uzete u obzir. Ovo je vrlo bitna stavka, s obzirom na prisutan mentalitet o ugroženosti stanovništva, pogotovu u kontekstu dešavanja na jugu države. Postoji struja koja je protiv razoružanja i vrlo je često čuti parolu da je tako nešto nužno za „ne daj Bože“.  Jedan od argumenata je i sentimentalna vrednost koja se može vezati za vatreno oružje, pogotovu ako je u porodici generacijama. U ovom slučaju, bilo bi potrebno da se građani informišu o onesposobljavanju vatrenog oružja. Ova tematika se može posmatrati i kao manifestacija nepoverenja prema državi i njenim institucijama, te bi trebalo raditi na poboljšanju kvaliteta ovih odnosa, počevši od ispravljanja grešaka.

Reakcija je izostala čak i što se rodne perspektive tiče. Propuštena je prilika da se uvedu mere vezane za evaluaciju porodičnih odnosa. Primer dobre prakse je Kanada, gde je uvedena obaveza nadležnih institucija da pronađu i obaveste bivše partnere podnosioca zahteva za nabavku oružja.[13] Još uvek je preko potrebna obuka policijskih službenika o rodno zasnovanom nasilju. Treba prihvatiti činjenicu da su žene uglavnom zlostavljane dosta puta pre nego što podnesu formalnu tužbu.

O prevenciji tokova ilegalnog oružja takođe nije bilo reči a trenutne kazne za posedovanje ilegalnog oružja su male. Zakonodavstvo u ovom kontekstu, nije dovoljno harmonizovano u skladu sa međunarodnim obavezama, po proceni Evropske unije[14]. Uprkos uspešnosti kampanje dobrovoljne predaje oružja, možemo sa sigurnošću zaključiti da se kriminalni tokovi, koji se bave prodajom ilegalnog oružja, nisu našli pozvanim da predaju svoje arsenale.

Uporednom analizom pređašnje navedenih praksi sa novom „strategijom“, možemo zaključiti da se one, izuzev moratorijuma i češćih pregleda zdravlja lica koja poseduju oružje, ne razlikuju dovoljno. Pored sadržajnih rupa ove nove taktike, metodologija sprovođenja, kao i način analize rezultata ovih politika, uopšte ne postoji. Čak i nameravani ciljevi poput procenta oružja za koje se procenjuje da će biti oduzeto, deluju poprilično skromno. Pored mnogobrojnih praksi iz sveta, poput onih u Kanadi, Norveškoj ili Australiji, kao i brojnih inicijativa čijih smo deo, nekako je propuštena prilika da se iskoristi adekvatan pristup koji će biti u skladu sa međunarodnim obavezama. Stiče se utisak da je propušteno da se razoružavanju pristupi na sveobuhvatan i taksativan način. Uprkos ovim zaključcima, ipak moramo uzeti u obzir hitnost situacije, i nužnost brzog reagovanja.

Međutim, vrlo je bitno da se o ovoj tematici povede javna rasprava, kao i da se dodatno formulišu i konkretizuju mere koje bi bile u javnom interesu i u skladu sa međunarodnim obavezama.

[1] https://www.seesac.org/f/docs/Armed-Violence/Firearms-Possession-and-Domestic-Violence-in-the-Western-Balkans-A-Compara_2_7.pdf
[2] https://salw.osce.org/Projects/ViewPage/2400854-strengthening-the-capacities-of-the-serbian-ministry-of-interior-to-more-effectively-reduce-prevent-and-counter-illicit-trafficking-and-misuse-of-salw-ammunition-and-explosives
[3] https://www.slobodnaevropa.org/a/vlada-srbija-mjere-oružje/32397842.html
[4] https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_oruzju_i_municiji.html
[5] https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-62547813
[6] https://www.seesac.org/f/docs/Armed-Violence/Gender_and_SALW_srpski-bookmarks.pdf
[7] https://www.politika.rs/scc/clanak/551988/novi-sad-ubistvo-zene
[8] https://www.undp.org/sites/g/files/zskgke326/files/migration/rs/Info-stranica-sa-nalazima-Analize-o-femicidima.pdf
[9]https://www.unodc.org/documents/southeasterneurope/Wester_Balkans_SALW_Control_Roadmap_MPTF_2020_Annual_Report.pdf
[10] https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-65476544
[11] https://www.slobodnaevropa.org/a/vlada-srbija-mjere-oružje/32397842.html
[12] https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2023&mm=06&dd=07&nav_id=2328662
[13] https://www.seesac.org/f/docs/Armed-Violence/Firearms-Possession-and-Domestic-Violence-in-the-Western-Balkans-A-Compara_2_7.pdf
[14]https://www.unodc.org/documents/southeasterneurope/Wester_Balkans_SALW_Control_Roadmap_MPTF_2020_Annual_Report.pdf

NASTAJUĆE I OMETAJUĆE TEHNOLOGIJE U MEĐUNARODNIM ODNOSIMA I NA ZAPADNOM BALKANU

 

 

 

 

U utorak, 29. novembra 2022. godine održan je skup o nastajućim i ometajućim tehnologijama u međunarodnim odnosima i na Zapadnom Balkanu. Skup je poslednja aktivnost koja se organizuje u okviru programa stažiranja Treće generacije stažista SUSB. 

Predavanje o tome šta su nastajuće i ometajuće tehnologije i njihovom značaju za međunarodne odnose i mirovne studije održao je dr Niklas Schoernig, viši naučni saradnik Instituta za proučavanje mira iz Frankfurta. Stažista EU stažiranja za neproliferaciju i razoružanje Miloš Jevtić predstavio je završni rad i istraživanje sprovedeno tokom ovog stažiranja na temu nastajućih i ometajućih tehnologija na Zapadnom Balkanu i uticaju koje one imaju na odnos snaga zemalja uključenih u podregionalnu kontrolu naoružanja.

 

Ceo video možete pogledati ovde.

ODRŽANO PREDAVANJE I DISKUSIJA NA TEMU LJUDSKE BEZBEDNOSTI U KONTEKSTU RUSKO-UKRAJINSKOG RATA

 

 

 

U sredu, 23.11.2022. godine održana je četvrta po redu aktivnost u okviru redovnog programa stažiranja SUSB. Predavanje je održala doc. dr Marija Popović Mančević sa Kriminalističko-policijskog Univerziteta. 

 

Predavanje i diskusija prate promenu pozicije koncepta ljudske bezbednosti u odnosu na nacionalnu i ukazuje na njihovu spregu i posledice koje novo pozicioniranje ima u kontekstu rusko-ukrajinskog oružanog sukoba.

 

 

Ceo video možete pogledati ovde.

 

 

ODRŽANO PREDAVANJE NA TEMU NOVE STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI SAD

 
 
 
 

U okviru redovnog stažiranja SUSB održano je treće predavanje na temu “Analiza Strategije nacionalne bezbednosti SAD 2022” koje je održao dr Vladimir Trapara, viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Predavanje je sadržalo detaljnije objašnjenje o tome šta su strategije nacionalne bezbednosti i kako se one mogu posmatrati i analizirati, kao i analizu same Startegije iz 2022. godine. 

 
 

Celo izlaganje možete pogledati ovde.

 

SUSB ODRŽAO DEBATU O RUSKIM OPRAVDANJIMA ZA I NATO POGLEDU NA RAT U UKRAJINI

U okviru stažiranja Treće generacije stažista SUSB održana je debata na temu rusikih opravdanja za i NATO pogleda na rat u Ukrajini.

U debati su učestvovali dr Mihajlo Vučić, viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, koji je govorio o opravdanjima koje Rusija navodi za oružanu intervenciju u Ukrajini i Jan Cingel, osnivač istraživačkog centra Strategic Analysis is Slovačke, koji se stažistima obratio na temu NATO pogleda na rusku oružanu intervenciju u Ukrajini.

Debatu su pored uvodnih izlaganja govornika činile i izuzetna razmena argumenata među njima, kao i pitanja stažista i odgovori na njih.

Ceo video možete pogledati ovde.

DA LI JE DOŠAO KRAJ VOJNOJ NEUTRALNOSTI U EVROPI NAKON ČLANSTVA ŠVEDSKE I FINSKE U NATO?

Autor: Selena Živanović

 

 

 

Novi rat u Evropi pokrenuo je pitanje transformacije svih političkih i bezbednosnih osnova i ideja na kojima kontinent počiva. Lista neutralnih država u Evropi je prilično kratka, a sa novim, teškim bezbednosnim dilemama i pooštrenim neprijateljstvima, ulazak Švedske i Finske u NATO savez može da bude nagoveštaj kraja koncepta vojne neutralnosti u Evropi. Da li je rat u Ukrajini i podnošenje zahteva za članstvo Švedske i Finske u NATO savez pokazao da neutralnost ne može više da garantuje bezbednost? Da li su opravdane opaske da neutralne države samo nemaju hrabrosti da odaberu svoje prijatelje i neprijatelje? Za razliku od perioda Hladnog rata, linija podele danas nije u središtu Evrope već u njenom dvorištu, na granici sa postsovjetskim prostorom. Hijerarhija i integracije su sadašnja realnost Evrope. Da li to znači da će sve države unutar Evrope pre ili kasnije morati da zauzmu jasan politički i vojni stav? Neutralnost je u Hladnom ratu mogla opstati kao treći put, međutim da li je to i danas moguće? Prošlo je više od pola godine od početka rata, a sve su glasniji zaključci da neutralne pozicije znače kukavičko odbacivanje spoljne politike, pa i to da onaj ko je vojno neutralan znači da je nemoralan. Vojna neutralnost obuhvata pitanja bezbednosti, političkog suvereniteta i pitanje identiteta kao bilo koje drugo određenje spoljnopolitičkog pravca i u duhu tih tema trebalo bi razmisliti kakva je budućnost vojne neutralnosti u Evropi. Takođe, trebalo bi se osvrnuti na činjenicu koje su i finska premijerka Sana Marin i švedska premijerka Magdalena Anderson podvukle: EU niti funkcioniše niti teži da bude odbrambeni savez.[1] Većina država članica Evropske unije zavisi od NATO-a u planiranju svoje odbrane. Kakve posledice to može doneti evropskim neutralcima?

Za Švedsku i Finsku rat u Ukrajini predstavlja dramatičnu promenu bezbednosnog okruženja.  Međutim, skandinavski prostor doživljava i druge promene, na primer, važno je pomenuti i rastuću stratešku važnost Arktika gde bi pored aktuelnih sukoba trebalo zaštititi svoju poziciju u budućoj potencijalnoj borbi velikih sila na tom prostoru.

Osim toga, jasno je da su ove dve države od svog ulaska u EU, zatim intenzivno od ruske aneksije Krima, svoje spoljnopolitičko pozicioniranje vezivale sve dublje i dublje za Zapad. To se može videti na primeru Finske koja je od 2014. promenila svoju bezbednosnu strategiju u korist novih bilateralnih i multilateralnih saveza (saradnja unutar EU, uključujući saradnje preko PESCO-a i Evropskog odbrambenog fonda, podubljivanje partnerstva sa NATO). Švedska i Finska su od te godine počele  intenzivno da pojačavaju saradnju i čvrsto vezuju svoje odbrane planove jedna za drugu. Takođe, NATO je često referisao na ove dve države kao najznačajnije partnere, a one su nakon Hladnog rata učestvovale u nizu NATO operacija, ali i značajno poboljšavale svoje vojne kapacitete učinivši ih potpuno kompatibilnim sa NATO. Političko određenje pripadanja zapadnom svetu i želja za očuvanjem evropskih bezbednosnih principa bile su jasno komunicirane i povučene od obe države prilikom aplikacije za članstvo u NATO. To je naročito istaknuto kao spremnost da odbace svoje “sebične” državne interese, odnosno stabilnost i sigurnost koju im je vojna neutralnost garantovala, u korist bezbednije Evope i stavljanja svojih vojnih kapaciteta na raspolaganje očuvanja evropskog bezbednosnog poretka[2]. Ova lojalnost Evropi nije izostala ni kod drugih neutralaca, pa ni onih “tvrdih” kao što je Švajcarska, koja se sa ostalim vojno neutralnim evropskim zemljama pridružila uvođenju sankcija Rusiji. Austrija je eksplicitno naglasila da vojna neutralnost ne znači i političku neutralnost, a isto se, zajedno sa neutralnom Irskom, obavezala da će slati pomoć Ukrajini u šlemovima, pancirima, gorivu i drugim potrepštinama[3]. Takođe, prvi put u istoriji otvoreno je pitanje za raspravu o potencijalnoj saradnji sa NATO u švajcarskom federalnom parlamentu. Da li su ovo signali da vojna neutralnost postepeno počinje da bledi i postaje suvišna u ujedinjenoj solidarnoj Evropi? Još uvek nema dovoljno naznaka za tako nešto.

Potrebno je razumeti da ne postoji potpuno “čista” vojna neutralnost i da su kroz istoriju krize i ratovi uvek ostavljali pečat na ovaj koncept i transformisali ga. To se može videti i kroz to da svaka od neutralnih država praktikuje neutralnost na svoj način. Ideje koje koncept neutralnosti obuhvata takođe su značajne za evropsku bezbednosnu arhitekturu. Komunitarističke ideje, kao i uzdržavanje od nasilja i politike moći i dalje bi trebalo da ostanu važne u evropskom vrednosnom sistemu. Samo zato što ne pružaju radikalna rešenja za goruće međunarodne krize ne znači da bi ih trebalo odbaciti ili proglastiti kukavičkim. Često su vojno neutralne države veliki čuvari statusa kvo, iako to deluje nesuvislo u periodima velikih potresa kakav je nastao ratom u Ukrajini, dugoročno osiguravaju prenošenje dobrih vrednosti i praksi u budućnost.

Finska i Švedska odustale su od posredničkih i fleksibilnih uloga koje vojno neutralne države igraju u trenucima kriza procenjujući da članstvom u NATO mogu više doprineti održanju postojeće arhitekture, ali ostatak neutralnih država ipak drugačije vidi svoje mesto u krizi.

Finska bi posredničku ulogu videla samo kao produbljivanje poraznog koncepta finlandizacije, a ne kao razvijanje „Duha Helsinkija“, koji je dugo služio kao značajna ilustracija jedinstvene komunikacijske uloge koju Finska može da ima između Istoka i Zapada. Međutim, Austrija i Švajcarska još uvek mogu da održe svoj identitet medijatora i da pružaju usluge koje vojno neutralne države pružaju međunarodnoj zajednici u trenucima kriza. Austrija i Švajcarska se ne suočavaju sa neposrednom pretnjom koju percipiraju Finska i Švedska. Pretnja koju ovde države prepoznaju jeste pretnja po sam opstanak međunarodnog sistema i održanja evropske zajednice, otuda se može i objasniti nedvosmisleno političko pozicioniranje.

Kancelar Nehamer je bio prvi od evropskih lidera koji se sastao sa Putinom nakon početka rata u Ukrajini, a Švajcarska je predvodnik u humanitarnoj pomoći i duplirala je svoje fondove za tu svrhu do 2023.[4] Austrija je glasna u osuđivanju kršenja normi međunarodnog humanitarnog prava. Jasno je da ove države ne žele da se odreknu svojih posredičnih i dobrotvornih uloga koje su tipične za vojno neutralne države u međunarodnoj zajednici i zapravo su pokazale da će biti aktivnije na tom planu.

Takođe, važno je razumeti da je neutralnost za razliku od ostalih spoljnopolitičkih pravaca razvijana u duhu civilnog društva, ona je bila izraz demokratije, protivljenja ekskluzivnoj i centralističkoj moći elita i države i rezultat zagovaranja prava da se ne učestvuje u ratu. Zato je javno mnjenje važan indikator promene politike vojne neutralnosti.  Za razliku od Švedske i Finske gde se javno mnjenje proteklih godina okretalo ka NATO članstvu, u Švajcarskoj, Austriji, Irskoj, Kipru i drugim neutralnim državama u Evropi nema još uvek naznaka za tako nešto. U Švajcarskoj 90 % stanovništva želi da održi vojno neutralni status.[5]

Vojno neutralne države su uvek doprinosile evropskoj bezbednosti, pa čak i u vreme “večnog evropskog mira”, mnogi su preuzimali uloge aktivnih neutralaca i učestvovali u održanju međunarodnog poretka. Teško je odbaciti taj pravac kao nebitan i prevaziđen koncept čak i kada se istovremeno obnavljaju tenzije i produbljuje integracija. Evropa do sada nije uspela da se razvije u samostalan i jasan odbrambeni savez, pa onda ne bi trebalo da to pokušava da nadomesti tvrdim stavovima i teškom retorikom na račun vojne neutralnosti. Postoji pitanje da li su i koliko su elastične politike vojne neutralnosti u ovom trenutku kao i da li će biti suvišne u novom evropskom poretku. Međutim, potrebno je pitati se da li će i Evropa biti dovoljno elastična i inkluzivna za nove umerenije politike i očuvanje makar nekih pređašnji vrednosti i ideja.

____________________________________________________________________________________________________
[1]Valtioneuvosto, Speech by Prime Minister Sanna Marin at the annual meeting of Heads of Mission, https://valtioneuvosto.fi/en/-//10616/speech-by-prime-minister-sanna-marin-at-the-annual-meeting-of-heads-of-mission, avgust 2022
[2] Speech by Prime Minister Magdalena Andersson following meeting with NATO Secretary General in Brussels, https://www.government.se/speeches/2022/06/speech-by-prime-minister-magdalena-andersson-following-meeting-with-nato-secretary-general-in-brussels/, Jun 2022
[3] Zenger News, Austria Sends Old Helmets To Ukraine And Gives New Ones To Own Troops, https://www.zenger.news/2022/03/04/austria-sends-old-helmets-to-ukraine-and-gives-new-ones-to-own-troops, mart 2022
[4]SWI swissinfo.ch, Swiss to double aid to Ukraine, https://www.swissinfo.ch/eng/swiss-to-double-aid-to-ukraine/47727188, Jul 2022
[5] Reuters, Neutral Switzerland leans closer to NATO in response to Russia, https://www.reuters.com/markets/europe/neutral-switzerland-leans-closer-nato-response-russia-2022-05-15/, maj 2022