SUSB REALIZOVALO JOŠ JEDAN PROJEKAT „ZAŠTITA DECE NA INTERNETU“ NA GO ČUKARICA
Opštim predavanjem o zaštiti dece na Internetu, koje se održalo 5. decembra 2019. godine u Svečanoj sali GO Čukarica, završen je još jedan projekat Strukovnog udruženja sektora bezbednosti „Zaštita dece na Internetu“ na GO Čukarica. Pročitajte ceo tekst.
Zapadni Balkan u preklapajućim koncepcijama svetskog poretka
Region Zapadnog Balkana danas čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Republika Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija i „Kosovo“. On se nakon velikog proširenja EU od 2004. godine, proširenja na Bugarsku i Rumuniju 2007. godine i Hrvatsku 2013. godine, kao i proširenja NATO, našao iza nove linije podele Evrope koja se uspostavila između Baltičkog i Crnog mora. Pročitajte ceo tekst.
ZDRAVSTVENE USTANOVE KAO DEO KRITIČNE INFRASTRUKTURE
Definicija Infrastrukture odnosi se na sredstva i imovinu koji su ključni za funkcionisanje kompletnog društva. Zbog sve većeg rizika od terorističkih napada, vanrednih i kriznih situacija, stavljen je akcenat na izraz “KRITIČNA INFRASTRUKTURA”. Pročitajte ceo tekst.
OBELEŽENA DVOGODIŠNJICA SUSB, OTVARANJE NOVIH PROSTORIJA I NOVA 2019. GODINA
Strukovno udruženje sektora bezbednosti je 28. decembra 2018. godine u Hotelu Hyatt Regency u Beogradu obeležilo tri važna događaja: svoje novo zvanično sedište Udruženja, dvogodišnjicu postojanja i predstojeću Novu 2019. godinu. Pročitajte ceo tekst.
SUSB REALIZOVALO PROJEKAT „ZAŠTITA DECE NA INTERNETU“ NA GO ČUKARICA
Opštim predavanjem o zaštiti dece na Internetu, koje se održalo 20. novembra 2018. godine u Svečanoj sali GO Čukarica, završen je projekat Strukovnog udruženja sektora bezbednosti „Zaštita dece na Internetu“, koji se u oktobru i novembru realizovao na GO Čukarica. Pročitajte ceo tekst.
GENERALNI SEKRETAR SUSB UČESTVOVALA NA PETOM VARŠAVSKOM BEZBEDNOSNOM FORUMU
U Varšavi je i ove godine, od 24.-25. oktobra, održan peti po redu Varšavski bezbednosni forum. Forumu je prisustvovao veliki broj političkih lidera iz Evrope, Azije i SAD, kao i predstavnici privrednih društava iz oblasti bezbednosti i odbrane, akademskih institucija i nevladinih organizacija. Generalni sekretar SUSB Marina Kostić učestvovala je na ovogodišnjem Forumu. Pročitajte ceo tekst.
ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA
Kako lični podaci predstavlјaju veoma osetlјivu i poverlјivu informaciju, od velike je važnosti način njihovog prikuplјanja i adekvatno IT rešenje za njihovu zaštitu i u zdravstvenim ustanovama, kao delu kritičke infrastrukture. Pročitajte ceo tekst.
ODRŽAN STRUČNI SKUP SUSB O PROBLEMATICI U RADU NA LINIJI POLICIJA-TUŽILAŠTVO-SUDSTVO
Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB) je 29. juna 2018. godine u amfiteatru Fakulteta za diplomatiju i bezbednost održalo stručni skup na temu: „Problematika u radu na liniji policija-tužilaštvo-sudstvo i slika u društvu“. Pročitajte ceo tekst.
SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI “SLOBODA I BEZBEDNOST U REALNOM I SAJBER PROSTORU”
Na 10. Međunarodnoj naučnoj konferenciji “Sloboda i bezbednost u realnom i sajber prostoru”, koja se 8. juna 2018. godine održala u Domu Vojske Srbije, svoj rad je, kao predstavnica Strukovnog udruženja sektora bezbednosti i doktorant Fakulteta za bezbednost, predstavila Katarina Jonev, član SUSB. Pročitajte ceo tekst.
KOMENTAR NA NACRT STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI I STRATEGIJE ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
Devetnaestog aprila 2018. godine Ministarstvo odbrane Republike Srbije je na svom sajtu objavilo da je započeto sa sprovođenjem javne rasprave o Nacrtu strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije i Strategije odbrane Republike Srbije, kao i da će se ona odvijati u periodu od 20. aprila do 15. maja ove godine. Pročitajte ceo tekst.
„NEOVLAŠĆENO“ SNIMANJE I FOTOGRAFISANJE JAVNIH OBJEKATA
Pre nekog vremena imali smo slučaj „neovlašćenog snimanja i fotografisanja“ zgrade Generalštaba (inače sada javnost saznaje da je tu i sedište VOA), a koja je većim delom oštećena u NATO bombardovanju. Ovo je možda dobar trenutak i povod da se preispita u praksi primena tj. zakonitost pozivanja na ovu zabranu, a u različitim situacijama. Pročitajte ceo tekst.
GENERALNI SEKRETAR SUSB NA PRVOJ MEĐUNARODNOJ KONFERENCIJI CONFLUX CENTRA
Generalni sekretar SUSB Marina Kostić prisustvovala je Prvoj međunarodnoj konferenciji Centra za interkulturalni dijalog i medijaciju „CONFLUX Center” pod nazivom „Medijacija, prevencija i rešavanje konflikata u nastajućoj paradigmi“, koja se održala 24. februara 2018. godine u Beogradu. Pročitajte ceo tekst.
NOVA STRATEGIJA PROŠIRENJA EU I SRBIJA – VREDNOSTI, INSTITUCIJE I NORMALIZACIJA ODNOSA
Šta su prioriteti politike proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan sadržani u novom dokumentu Evropske komisije (EK)? Kakva je pozicija pitanja granica u odnosu na pitanja vrednosti i institucija? Pročitajte ceo tekst.
SUSB PREDSTAVILA KOMENTARE NA PREDLOGE ZAKONA IZ OBLASTI ODBRANE I POLICIJE
Strukovno udruženje sektora bezbednosti predstavilo je u petak 1. decembra 2017. godine komentare na set zakona iz oblasti odbrane i policije u emisiji Istina o... na Kopernikus Televiziji. Pročitajte ceo tekst.
NAŠ UGAO: “DEMOKRATSKA KONTROLA I SEKTOR BEZBEDNOSTI: SARADNICI ILI SUPARNICI?”
U organizaciji Strukovnog udruženja sektora bezbednosti (SUSB) i Fakulteta za diplomatiju i bezbednost (FDB) je 23. novembra 2017. godine održan stručni skup pod nazivom „Demokratska kontrola i sektor bezbednosti: saradnici ili suparnici?“ Pročitajte ceo tekst.
DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“
Delegacija Strukovnog udruženja sektora bezbednosti je u svojstvu člana Organizacionog odbora učestvovala na Međunarodnoj naučno – stručnoj konferenciji „Bezbjednost i sport – regionalna iskustva i perspektive“, koja se 5. septembra 2017. godine održala u konferencijskoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Banja Luci. Pročitajte ceo tekst.
U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“
Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB), kao nevladina organizacija, omogućilo je da se pod okriljem stručnog skupa „Savremeni terorizam i korporativna bezbednost“, koji se održao 26. maja 2017. godine u Sava centru, okupe i razmene mišljenja i ideje predstavnici državnog sektora, privatnog sektora bezbednosti i akademske zajednice. Pročitajte ceo tekst.
Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji
Jedan od značajnih problema naše Policije nalazi se u temama karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak radnog odnosa. Jasno je da je Policija izvršni organ koji radi na očuvanju reda, zakona, kao i bezbednosti i imovinske sigurnosti svojih građana, ali je i mogući instrument vlasti koji štiti interese vladajuće političke partije i elite. Pročitajte ceo tekst.
O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti
Nezavisno, nevladino, nestranačko, interesno, javno i na sindikalnim osnovama zasnovano strukovno udruženje, aktivnih i penzionisanih radnika državnog i privatnog sektora bezbednosti, eksperata i specijalista na polju bezbednosti, akademske zajednice srodnih nauka i naučnih disciplina u vezi sa bezbednošću i drugih građana po pitanju bezbednosti, kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu. Pročitajte ceo tekst.
Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“
U subotu, 11. marta 2017. godine, u prostorijama gradske opštine Mladenovac, održala se tribina „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“ u organizaciji Strukovnog udruženja Sektora bezbednosti (SUSB). Pročitajte ceo tekst.
SUSB FORMIRALO CENTAR ZA NEPROLIFERACIJU, KONTROLU NAORUŽANJA I RAZORUŽANJE
Centar će se u svom radu baviti pitanjima neproliferacije oružja za masovno uništenje, pitanjima kontrole naoružanja i razoružanja i svim aspektima vezanim za ovo polje, uključujući akademski i stručno-politički deo. Centar će promovisati i imati saradnju kako sa relevantnim nacionalnim tako i međunarodnim telima i organizacijama, pre svega EU, UN i OEBS, koji se bave ovim pitanjem. Pročitajte ceo tekst.
Prva generacija stažista SUSB
Prva generacija stažista Strukovnog uduženja sektora bezbednosti je upravo završila stažiranje! Pročitajte ceo tekst.
Category Archives: Analize
STAVOVI JAVNOG MNJENJA O NUKLEARNOJ ENERGIJI U REPUBLICI SRBIJI
Anketu sproveo : Damir Dizdarević
Istraživanje stavova javnog mnjenja o nuklearnoj energiji u Republici Srbiji sprovedeno je u okviru Programa stažiranja prve generacije stažista Strukovnog udruženja sektora bezbednosti. Njegov cilj jeste da ispita stavove građana Republike Srbije o nuklearnoj energiji. Kao metoda skupljanja podataka korišćena je anonimna, onlajn anketa, preko platforme Gugl forms. Anketa je bila struktuirana tako da su ispitanici prvo odgovarali na pitanje o tome da li Srbija treba da ima nuklearnu energiju. Potom su, u zavisnosti od odgovora na prethodno pitanje, ispitanici birali razloge za svoj stav kojih je moglo biti više od jednog.
Rezultati
U anketi je učestvovalo ukupno 266 ispitanika.
Na pitanje da li Srbija treba da ima nuklearnu energiju pozitivno je odgovorilo 123 ispitanika (46.2%), a negativno 143 (53.8%) ispitanika.
Kao razloge u prilog upotrebe nuklearne energije ispitanici (123) su označili sledeće odgovore (moguće je bilo izabrati više opcija):
- Zbog manje cene energije: 38 (30.9%)
- Jer je to najčistiji oblik energije: 38 (30.9%)
- Zbog toga što će time Srbija dobiti na značaju: 20 (16.3%)
- Jer će time Srbija obezbediti energetsku nezavisnost od drugih zemalja: 86 (69.9%)
Kao razloge protiv nuklearne energije ispitanici (143) su odredili sledeće odgovore (moguće je bilo izabrati više opcija):
- Cena izgradnje reaktora je velika i neisplatljiva: 25 (17.5%)
- Postoji rizik od nuklearne katastrofe: 86 (60.1%)
- Zbog problema sa skladištenjem nuklearnog otpada: 114 (79.7%)
- Zbog mogućnosti da se Srbija posmatra kao neko ko može da izađe izvan okvira civilnog korišćenja energije: 22 (15.4%)
Iz rezultata se može videti da je većina građana Republike Srbije protiv korišćenja nuklearne energije. Ipak, treba napomenuti da razlika između pozitivnog i negativnog stava nije velika. Kao ubedljivo najvažniji razlog za podržavanje nuklearne energije izdvojio se stav da bi time Srbije obezbedila energetski nezavisnost od drugih zemalja i samim tim stabilnost po pitanu snabdevanja električnom energijom. Glavni razlog protivljenja, sa druge strane, jeste problem sa skladištenjem nuklearnog otpada, dok je mogućnost od nuklearne katastrofe na drugom mestu.
Strategija za globalnu Britaniju u veku nadmetanja – između imperijalne nostalgije i rizika od prenaprezanja
Autor: Stefan Jojić – SUSB
Nedavno objavljeni dokument britanske vlade pod nazivom Global Britain in a competetive age: The Integrated Review of Security, Defence, Development and Foreign Policy na više od sto strana pruža uvid u sveobuhvatnu strategiju kojom vlada namerava da osigura nacionalnu bezbednost, ojača međunarodni položaj i obezbedi prosperitet zemlje u novim okolnostima koje će definisati međunarodne odnose u decenijama pred nama.
Ključna novina je razdruživanje sa Evropskom unijom, koje zahteva novu vrstu strateškog razmišljanja donosioca odluka u Londonu. Globalna Britanija, ne samo kao deo jednog od dva stuba zapadnog političkog korpusa, već kao, pored EU i SAD, jedan od njegova tri stuba, postaje ideal koji bi narednih nekoliko generacija političara trebalo da sledi. U tom svetlu treba razmatrati i ovu sveobuhvatnu strategiju – kao uputstvo za materijalizaciju nove globalne Britanije.
Najznačajnija međunarodna okolnost je transformacija međunarodnog poretka u multipolarni i pomeranje težišta ekonomskih i političkih zbivanja sa prostora severnog Atlantika na prostor Indo-Pacifika. Sa jedne strane, strategija priznaje sve veći značaj ovog prostora u globalnim ekonomskim tokovima, videći u novim tržištima i priliku za razvoj Ujedinjenog Kraljevstva (UK). Sa druge, Indo-Pacifik je označen kao prostor od prvorazrednog geopolitičkog značaja, dok je snaženje Kine prepoznato kao najznačajnija sistemska promena koja će profilisati međunarodne odnose u predstojećim decenijama.
Od izvesnog značaja je i pandemija virusa kovid-19, koja je odložila i samo objavljivanje dokumenta. Globalna pandemija, koja je ogolila pravu takmičarsku prirodu međunarodnih odnosa i čije se krajnje posledice po međunarodni poredak ne mogu sa sigurnošću predvideti, zasigurno je bila od uticaja na strateško promišljanje tima stručnjaka zaduženog za izradu dokumenta, na čelu sa istoričarom Džonom Bjuom.
Ulaganje u istraživanje i razvoj predstavlja bitnu komponentu ove strategije, budući da od ulaganja u nove tehnologije zavise i bezbednost i prosperitet Ujedinjenog Kraljevstva. Prema strategiji, plan vlade UK je da očuva mesto naučne i tehnološke supersile do 2030, za šta su u narednom periodu predviđena znatna finansijska sredstva. Ulaganje u istraživanje i razvoj je na više mesta podvučeno kao centralna komponenta osiguravanja britanske kompetitivnosti u vreme kada tehnološki procesi sve više oblikuju međunarodne odnose. Kao jedan od načina za postizanje tehnološke prednosti u odnosu na druge, strategija prepoznaje atraktivnost UK za mlade talente iz sveta nauke i u tom smislu predviđa mere kojim će Britanija i u budućnost nastaviti da privlači naučnike iz svih krajeva sveta.
Ta meka moć, umnogome bazirana na vrednostima i otvorenosti britanskog društva, predstavlja(će) jedan od ključnih elemenata sveukupne britanske moći. Pored razvijenog obrazovnog sistema i atraktivnosti Britanije za kreativne ljude iz inostranstva, kao elemente njene meke moći strategija navodi uticaj britanskih medija, u prvom redu BBC-ja, kao i njena kulturna i sportska dostignuća. Ovi elementi bi zajedno trebalo da u izvesnoj meri oblikuju svest i privole narastajuću globalnu srednju klasu Britaniji.
Iako strategija prepoznaje meku moć kao značajan deo sveukupne moći UK, ona ni na koji način ne zanemaruje važnost tvrde moći, naročito kada se govori o povećanju bezbednosnih potencijala zemlje. U svrhu modernizacije britanske vojne sile, vlada je najavila najambiciozniji program investicija u odbranu od okončanja Hladnog rata. Obim ulaganja, koja će na godišnjem nivou daleko premašiti 2% BDP koji se očekuju od države članice NATO, podrazumeva investiranje u sofisticiranu opremu – od osavremenjivanja mornarice do modernizacije nuklearnog arsenala. Kao očigledan signal rasta globalnih ambicija UK može se uzeti najavljeno povećanja broja nuklearnih bojevih glava sa 225 na 260, iako se vlada 2010. godine obavezala na smanjenje njihovog broja na 180. Britanija je, takođe, najavila da će ići u korak sa sve većom sekuritizacijom u novim domenima – svemiru i sajber prostoru.
Da jačanje vojnih sposobnosti neće biti puko nagomilavanje kapaciteta najbolje govori najava znatno većeg globalnog prisustva vojske Ujedinjenog Kraljevstva. Pored ulaganja u nove i modernizacije postojećih uporišta od Gibraltara do Singapura, vlada je najavila veći globalni angažman britanskih vojsnih snaga– one će češće i na duže vremenske periode biti raspoređivane na zadacima u inostranstvu.
Uprkos znatno većoj okrenuosti sebi, strategija britanske vlade ni na koji način ne vidi unilateralizam kao put do osiguranja sopstvene bezbednosti i prosperiteta, ističući neophodnost saradnje sa NATO partnerima na ostvarivanju ovog cilja. Ona podvlači značaj odnosa sa SAD, koje vide kao svog najznačajnijeg saveznika. Takođe, ona ističe značaj saradnje sa EU u slučajevima gde dolazi do podudaranja interesa, poput bezbednosti i borbe za očuvanje klime, priznajući da je razlaz sa EU omogućio Britaniji znatno lagodniju poziciju za izbor sopstvenog modela ekonomskog i političkog razvoja.
U tradicionalnim saveznicima Britanija će tražiti i partnera za očuvanje/oblikovanje međunarodnog poretka, verovatno ključnog međunarodnog prioriteta u vremenu sve veće kompetitivnosti. Kao prikladan pristup strategija ističe globalno udruživanje država koja baštine sličan (Zapadni) sistem vrednosti, sa ciljem uravnoteživanja uticaja onih koji na drugačiji način vredniju demokratiju, ljudska prava ili slobodu medija. U tom smislu, vlada najavljuje, ne samo odbranu postojećeg poretka, već i proaktivan pristup oblikovanja međunarodnih institucija, režima i normi u budućnosti.
Kao najznačajniji sistemski izazov i najznačajniju globalnu geopolitičku okolnost, strategija na više mesta navodi Kinu. Iako su izbegnute grube reči kada se govori o kineskom izazovu, iz dokumenta se jasno da razumeti da će Kina biti jedan od glavnih aktera u međudržavnom i nadmetanju između demokratskih i autoritarnih sistema. Ona je prepoznata i kao država najveća pretnja ekonomskoj bezbednosti Ujedinjenog Kraljevstva. Kao optimalan scenario, navodi se izgradnja okvira u kome se, uz očuvanje sopstvenih vrednosti i mogućnosti za saradnju, može upravljati neslaganjima i različitostima.
Znatno oštriji rečnik je rezervisan za Rusiju, koju stratezi u Londonu ne vide kao izazov, već kao aktivnu i direktnu pretnju. Najbolji odgovor ruskoj pretnji vlada vidi u združenom delovanju NATO saveznika i kombinaciji vojnih, diplomatskih i obaveštajnih sredstava kako bi se ojačala kolektivna bezbednost na prostoru Evrope. Po svom negativnom uticaju na svetsku politiku, Rusija je stavljena rame uz rame sa Iranom i Severnom Korejom, a najavljena izmena i usvajanje nove legislative koja će britanskim bezbednosnim snagama omogućiti efikasniju borbu protiv špijunaže i drugih ne-ratnih pretnju, upravo se može razumeti kao instrument za obračun sa onim što u Londonu vide kao maligni ruski uticaj.
Pored tradicionalnih elemenata britanske bezbednosne agende, kao što je oponiranje Rusiji, ovaj strategijski dokument u najvećoj meri predstavlja odgovor na nove okolnosti – transformaciju međunarodnog sistema i sve veće nadmetanje među državama sa jedne, i izlazak UK iz Evropske unije sa druge strane. U okolnostima gde se kao direktna posledica Bregzita pojavljuje želja za restauracijom britanske posebnosti, prestiža i globalne moći, donosioci odluka u Londonu će naročito morati da vode računa o ravnoteži između imperijalne nostalgije i rizika od imperijalnog prenaprezanja. Rizik od prenaprezanja ili napuštanja ambicioznog plana je veliki, imajući u vidu da su za obnovu britanskog primata predviđena znatna finansijska ulaganja, od kojih mnoga otpadaju na uvećanje odbrambenih sposobnosti i druge ne-profitne aktivnosti. Rizik koji sa sobom nosi globalizacija britanskih ambicija je veći tim pre što se ona odvija u okolnostima globalne recesije izazvane pandemijom virusa kovid-19 i očekivanog pada britanske ekonomije usled napuštanja EU. I globalna pandemija sa nesagledivim političkim posledicama, i radikalni zaokret kakav je izlazak iz EU, međutim, zahtevali su jedan sveobuhvatan pristup redefinisanja sopstvene uloge u svetu, kakav je i predstavljen ovim dokumentom.
UPOTREBA NUKLEARNE ENERGIJE U FRANCUSKOJ I NEMAČKOJ
Autor: Kosta Stojković
Apstrakt: Nuklearna energija predstavlja jednu od najkontroverznijih tema u modernom svetu i to sa različitih aspekata poput međunarodnih odnosa, međunarodnog prava, sektora bezbednosti ili ekonomije. Vode se različite debate o tome da li treba da živimo u svetu bez nuklearne energije ili je ipak ona naša budućnost sa kojom ćemo brže i efikasnije dostići ciljeve obnovljivog razvoja. U ovom radu će biti predstavljena uporedna analiza upotrebe i odnosa prema nuklearnoj energiji u dve vodeće države članice Evropske unije, Nemačkoj i Francuskoj. Dok Nemačka ide ka potpunom odbacivanju korišćenja nuklearne energije koje bi trebalo da se sprovede do 2022. godine, Francuska neprestano naglašava značaj nuklearne energije za svoju stabilnost. Obe države se najviše pribojavaju nuklearnih katastrofa i posledica koje može ostaviti nuklearni otpad. Komparacijom situacija u Francuskoj i Nemačkoj pokušano je da se izvuče zaključak o tome da li je u predstojećem periodu važnija stabilnost ili bezbednost.
Ključne reči: Nuklearna energija, nuklearni otpad, Nemačka, Francuska, stabilnost, bezbednost
Uvod
Korišćenje nuklearne energije predstavlja jednu od najkontroverznijih tema u modernom svetu i to sa različitih aspekata poput međunarodnih odnosa, međunarodnog prava, sektora bezbednosti ili ekonomije. Najveći doprinos takvom statusu dala je upotreba atomskih bombi nad Hirošimom i Nagasakijem na samom kraju Drugog svetskog rata. Uvidevši razornu snagu ovakve vrste naoružanja, mnoge svetske sile su rešile da ga što pre uvrste u svoj arsenal, znajući da će posedovanjem nuklearnog oružja povećati sopstvenu bezbednost i uzdići ih na lestvici moći iznad svih onih koji nemaju takvu vrstu naoružanja. Tome su prednjačili Sjedinjene Američke Države (SAD) i Sovjetski Savez, koji su obeležili ceo hladnoratovski period svojom trkom u naoružanju. Usled naglog porasta i proširenja nuklearnog oružja, 1968. godine potpisan je Ugovor o neširenju nuklearnog oružja (NPT). Međutim, neke države koje zvanično poseduju i za koje se veruje da poseduju nuklearno naoružanje nisu potpisnice ovog ugovora i dalje. Reč je o Indiji, Izraelu i Pakistanu, dok ga je Severna Koreja napustila (Arms Control Association 2020). Trenutno u svetu 9 država poseduje nuklearno oružje, postoji oko 13.500 nuklearnih bojevih glava, od kojih je 9.500 u vojnoj upotrebi, dok su ostale u procesu razoružavanja (Arms Control Association 2020). SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo (do marta 2021. godine) i Rusija su smanjivale količinu svojih bojevih glava, dok se smatra da Kina, Indija i Pakistan rade suprotno. Uz to odnos Irana prema nuklearnom oružju je posebna tema za razmatranje (BBC 2020). Ugovor o zabrani nuklearnog naoružanja je usvojen 2017. godine, i stupio na snagu 22. januara 2021. godine. Međutim, nijedna od 9 država koje poseduju nuklearno oružje nije potpisnica ovog dokumenta (Office for Disarmament Affairs 2021).
Posedovanje nuklearnog oružja jeste najopasniji segment korišćenja i upotrebe nuklearne energije i debate o ovom pitanju izazivaju najviše kontroverzi. Ipak, nuklearna energija se može koristiti na različite načine (World Nuclear Association 2020). Jedan od načina koji takođe zavređuje veliku pažnju svetske javnosti i bitan je za ovaj rad jeste korišćenje nuklearne energije u proizvodnji električne energije. Prva nuklearna elektrana koja je proizvela električnu energiju cepanjem atoma uranijuma je to uradila još pedesetih godina prošlog veka (World Nuclear Association 2020). Država koje trenutno koriste nuklearnu energiju u različite svrhe ima dosta više nego država koje poseduju nuklearno oružje. U javnosti se vodi česta debata da li bi trebalo nastaviti sa korišćenjem nuklearne energije ili posledice toga mogu biti katastrofalne po čovečanstvo. Protivnici korišćenja nuklearne energije uglavnom ističu opasnost od nove nuklearne katastrofe, kao i odlaganje i skladištenje nuklearnog otpada čije zračenje može trajati od 9000 do 11000 godina (Vujić 2019). Sa druge strane, pobornici nuklearne energije akcenat stavljaju na minimalnoj zagađenosti koja je posledica rada nuklearnih elektrana, u odnosu na preradu fosilnih goriva. Takođe, u poslednje vreme sve se više razmatra i korišćenje nuklearne energije kao izvora obnovljive energije (Vujić 2019).
Evropska unija jednu četvrtinu ukupne električne energije dobija iz nuklearne energije, dok je udeo fosilnih goriva 46% (World Nuclear Association 2020). Kako bi se smanjila zagađenost nastala dobijanjem energije iz fosilnih goriva i uvećao udeo izvora obnovljive energije, Evropska Komisija je donela niz ciljeva i direktiva koje bi države članice trebalo da ispune do 2030. godine (udeo obnovljive energije bi trebalo da bude 32.5% na nivou cele Unije) (World Nuclear Association 2020). U ovom radu akcenat je na stavovima o korišćenju i odnosu prema nuklearnoj energiji u trenutno dve vodeće države Evropske unije, Nemačkoj i Francuskoj. Kako Nemačka ide ka potpunom smanjenju korišćenja nuklearne energije i zatvaranju svih nuklearnih elektrana, a Francuska je u pripremi izgradnje novih postrojenja, komparativnom analizom dolazimo do zaključka o odnosu prema nuklearnoj energiji u ovim državama.
Odricanje značaja upotrebe nuklearne energije i slučaj Nemačke
Debata o nuklearnoj energiji u Nemačkoj traje već nekoliko decenija. Akt o atomskoj energiji (AEA) je donet 1960. godine sa ciljem da se postavi legalni temelj istraživanja i korišćenja nuklearne energije (Jahn and Korolczuk 2012, 159). Na samom početku razvoj nuklearne energije je imao podršku političkog vrha, javnosti i velikih kompanija poput Simensa, koje su prihvatile vodeću ulogu u istraživanju i upotrebi nuklearne energije (Jahn and Korolczuk 2012, 159). Međutim, ubrzo sa porastom anti-nuklearnih protesta i osvešćivanjem javnosti o štetnosti i dugotrajnosti nuklearnog otpada, slika o potrebi za nuklearnom energijom u Nemačkoj počinje da se menja. Katastrofa u Černobilju dodatno je pogurala javnost da se preispitaju uloga i uticaj nuklearne energije. To je delom dovelo i do osnivanja nemačke Zelene partije 1980. godine, jedne od najjačih zelenih partija u Evropi, koja je imala značajan udeo u kreiranju politike prema upotrebi nuklearne energije (Jahn and Korolczuk 2012, 159-160). Prekretnica u energetskoj politici Nemačke se dogodila 1998. godine kada Socijaldemokratska stranka zajedno sa Zelenima pobeđuje na izborima i formira vlast. Premda su Zeleni osvojili samo 6.7% glasova, njihov doprinos politici smanjenja korišćenja nuklearne energije je veliki (World Nuclear Association 2019). Pregovori između vlade i vodećih kompanija energetske industrije doneli su rezultate u paketu odluka koje je trebalo sprovesti do 2022. godine. Dogovoreno je da, u tom trenutku 19 aktivnih nuklearnih reaktora, proizvedu 2623 milijarde kWh, što bi predstavljalo 32 godine aktivnog rada (Jahn and Korolczuk 2012, 160). Dva postrojenja su zatvorena već 2003. godine, odnosno, 2005. godine. Cilj je bio da preostalih 17 reaktora prestane sa radom do 2022. godine.
Ipak, 2009. godine na izborima pobeđuje koalicija Demohrišćanske i Liberalne stranke i menjaju odnos prema nuklearnoj politici. Njihov glavni cilj je bio da Nemačka ostane jedan od glavnih industrijskih igrača u Evropi, jer bi u protivnom, sa nastavkom politike zatvaranja nuklearnih elektrana, država bila primorana da uveze dobar deo električne energije iz inostranstva, što bi je učinilo zavisnom od drugih (Jahn and Korolczuk 2012, 160). Takođe, koalicija na vlasti je imala na umu da ostvari dodatni prihod od nekoliko milijardi evra tako što će produžiti rok do kada pojedina postrojenja treba da prestanu sa radom. Intervencijom energetske industrije i vidnim gubitkom podrške kod svojih glasača, Demohrišćani i Liberali su odustali od svoje ideje i 2011. godine doneli odluku o nastavku politike prethodne vlade o totalnom smanjenju upotrebe nuklearne energije. Zatvoreno je još 8 nuklearnih postrojenja i potvrđen je cilj da do 2022. godine budu zatvorene sve nuklearne elektrane. Uz to, Akt o atomskoj energiji je izmenjen po trinaesti put i stavljen je akcenat na proširivanju korišćenja izvora obnovljive energije sa ciljem da ukupan udeo državne energije dobijene iz ovakvog vida izvora bude dupliran i povećan na 35% (Jahn and Korolczuk 2012, 161). I pored nastavka i produbljivanja politike minimiziranja korišćenja nuklearne energije, Demohrišćani i Liberali gube podršku među svojim glasačima i na sledećim izborima formira se velika koalicija između Socijaldemokrata i Demohrišćana, pa se logično politika prema nuklearnoj energiji neće bitnije menjati.
Može se primetiti da je Nemačka dosledna u svojoj nameri da u potpunosti obustavi korišćenje nuklearne energije. Uz to, suočavanje sa klimatskim promenama je istovremeno dugoročni plan koji Nemačka pokušava ostvariti što pre. Ipak, postoji nekoliko argumenata koji teraju na dvostruko razmišljanje kada je prestanak korišćenja nuklearne energije u pitanju. Pre svega, Nemačkoj je cilj da poveća udeo korišćenja izvora obnovljive energije i da smanji udeo fosilnih goriva. Kako prestankom upotrebe nuklearne energije ostaje nedostatak proizvodnje električne energije koji treba nadomestiti, a prelazak na izvore obnovljive energije se ne može ostvariti tako brzo i efikasno, Nemačka će biti prinuđena na povećanje upotrebe fosilnih goriva, što bi predstavljalo korak unazad u borbi sa klimatskim promenama (The New York Times 2020). Drugo, ovakva situacija može dovesti do uvoza potrebne električne energije, a kako je Nemačka poznata kao njen izvoznik, energetska stabilnost regiona se može dovesti u pitanje (Clean Energy Wire 2019). Sa druge strane, postoje i mišljenja da nuklearna politika Nemačke neće značajnije uticati na nju samu i na region, već da će Nemačka uspeti da dostigne zacrtane ciljeve u predviđenom roku. Primera radi, u 2019. godini smanjeno je korišćenje fosilnih goriva za 36% (CSIS 2020). Ceo svet će pod budnim okom pratiti učinak odustajanja od nuklearne energije u Nemačkoj, a rezultate ćemo spoznati tek za nekoliko godina.
Bez alternative za nuklearnu energiju? Slučaj Francukse
Za razliku od Nemačke, Francuska ne ispoljava toliki animozitet prema korišćenju i upotrebi nuklearne energije. Još 1974. godine usled naftnog šoka, Francuska je odlučila da proširi svoje nuklearne kapacitete, gradeći postrojenja po američkom Westinghouse principu (World Nuclear Association 2020). Trenutno postoji 56 aktivnih reaktora, dok je još jedan u izgradnji. Čak 75% električne energije Francuska dobija iz nuklearnih elektrana, od čega se 17% dobija od recikliranog nuklearnog goriva (World Nuclear Association 2020). U poređenju sa Nemačkom koja dobija svega 17% električne energije iz svojih nuklearnih postrojenja, jasno je zašto je Francuskoj u znatno većoj meri bitna upotreba nuklearne energije. Zahvaljujući ovakvoj politici, Francuska je jedna od vodećih izvoznica električne energije u svetu. Najveća količina izvoza je usmerena prema okolnim zemljama poput Španije, Italije, Švajcarske i Nemačke (World Nuclear Association 2020). Jedan od glavnih razloga razvoja nuklearne energije u Francuskoj je taj što država nije bogata izvorima energije i zavisila bi dosta od uvoza iz drugih država, što za zemlju koja želi individualnost i nezavisnost u svakom smislu, nije opcija.
U protekle dve decenije se i pored jako važne uloge nuklearne energije, debatovalo da li je njeno korišćenje može dovesti do štetnih posledica. To se kao i u slučaju Nemačke, najviše odnosilo na nuklearnih otpad i mogućnost nuklearnih katastrofa. Postojala je ideja da se nuklearni otpad zakopa duboko u zemlju, u ruralnim delovima Francuske, što je naišlo na veliko negodovanje stanovništva u tim krajevima, naročito dela koji se bavi poljoprivredom. Rešenje je nađeno u skladištenju otpada u posebnim laboratorijama sa ciljem nastavka istraživanja kako smanjiti ili ukloniti radioaktivnost otpada u budućnosti (Frontline 2021). U skladu sa politikom Evropske unije i njenih država članica o povećanju upotrebe izvora obnovljive energije i smanjenju korišćenja fosilnih goriva, 2014. godine Francuska donosi uredbu kojom postavlja sebi nekoliko ciljeva, od kojih je najinteresantniji taj da se količina električne energije dobijene iz nuklearne energije smanji na 50% do 2035. godine (World Nuclear Association 2020). Plan je da 14 nuklearnih reaktora bude zatvoreno u tom vremenskom periodu. Međutim, planovi za izgradnju novih nuklearnih elektrana i dalje postoje i ne razmatra se njihovo zaustavljanje. Takođe, predsednik Emanuel Makron je nedavno izjavio da je nuklearna energija od velike važnosti za Francusku, i da između ostalog, energetska, ekološka i ekonomska budućnost države zavise od korišćenja nuklearne energije (World Nuclear News 2020). Po svemu sudeći, iako će Francuska u budućnosti smanjiti svoje nuklearne kapacitete, uticaj nuklearne energije će i dalje biti ogroman.
Zaključak
Iz predstavljenih profila Nemačke i Francuske i njihovog odnosa prema nuklearnoj energiji možemo videti da dve vodeće evropske države gaje različitu politiku u tom pogledu. U osnovi, Nemačka ide ka potpunom odbacivanju upotrebe nuklearne energije, i to bi trebalo da se dogodi već sledeće godine, dok Francuska premda želi da količinski smanji korišćenje nuklearne energije, ne posustaje u oslanjanju na nju. Anti-nuklearni osećaj u Nemačkoj traje već decenijama i politika odbacivanja nuklearne energije je posledica duge borbe raznih pokreta na čelu sa Zelenom partijom. Za rayliku od toga, u Francuskoj korišćenje nuklearne energije uživa široku podršku, dok su anti-nuklearni protesti retkost. Bilo ih je par tokom 70ih godina prošlog veka, uključujući i već spomenutu pobunu ruralnog stanovništva određenih regiona zbog namere da se nuklearni otpad tu zakopa (Frontline 2021). Čak ni tada se Francuzi nisu okrenuli protiv celokupne upotrebe nuklearne energije. Francuskoj sigurno da imponuje što uspeva da održi energetsku samostalnost i što ne zavisi od uvoza. Sa druge strane, predviđa se da Nemačka neće uspeti toliko brzo da pređe na izvore obnovljive energije i da će se ili povećati upotreba fosilnih goriva ili će morati da poveća uvoz energije (delom iz Francuske), što se verovatno ne bi svidelo nemačkoj javnosti.
Rezultati nemačkog eksperimenta sa odbacivanjem nuklearne energije se željno iščekuju. Možda je vremenski period trebalo da bude duži, radi lakšeg pronalaska alternative, ali primećuje se želja Nemačke da što pre odstrani svaku upotrebu nuklearne energije zbog svoje bezbednosti. Francuska će se gotovo sigurno još dugi niz godina oslanjati na svoja nuklearna postrojenja u dobijanju energije i radiće na tome da ekonomičnije i efikasnije reguliše nuklearni otpad. Energetsku stabilnost Francuske ne treba dovoditi u pitanje, pogotovo kada javnost skoro bespogovorno podržava upotrebu nuklearne energije. Takođe, nuklearna energija se može koristiti u borbi protiv klimatskih promena jer je količina ugljen-dioksida i ostalih štetnih materija koje se stvaraju neuporedivo manja u odnosu na fosilna goriva. Međutim, opasnost od nuklearne katastrofe bi trebalo da im uvek bude na umu, jer nikome ne treba još jedan Černobilj, naročito ne u centru Evrope.
Bibliografija:
Arms Control Association. 2020. ”The Nuclear Nonproliferation Treaty (NPT) at a Glance”. Arms Control Association. Last updated March 2020. https://www.armscontrol.org/factsheets/nptfact.
Arms Control Association. 2020. ”Nuclear Weapons: Who Has What at a Glance”. Arms Control Association. Last updated August 2020. https://www.armscontrol.org/factsheets/Nuclearweaponswhohaswhat.
BBC. 2020. ”Nuclear weapons: Which countries have them and how many are there?”. BBC. Last updated January 14, 2020. https://www.bbc.com/news/newsbeat-51091897.
Clean Energy Wire. 2019. ”Germany turns into electricity importer for first time in five years in June”. Clean Energy Wire. Last updated July 30, 2019. https://www.cleanenergywire.org/news/germany-turns-electricity-importer-first-time-five-years-june.
Center for Strategic and International Studies. 2020. ”In Defense of the Energiewende”. Center for Strategic and International Studies. Published August 24, 2020. https://www.csis.org/analysis/defense-energiewende.
Frontline. 2021. ”Why the French Like Nuclear Energy”. Public Broadcasting Service. Accessed January 12, 2021. https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/reaction/readings/french.html.
Jahn, Detlef and Sebastian Korolczuk. 2012. ”German exceptionalism: the end of nuclear energy in Germany!”. Environmental Politics 21 (1): 159-164. The New York Times. 2020. ”The Tragedy of Germany’s Energy Experiment”. The New York Times. Published January 8, 2020. https://www.nytimes.com/2020/01/08/opinion/nuclear-power-germany.html.
Office for Disarmament Affairs. 2021. ”Treaty on the prohibition of nuclear weapons”. The United Nations. Accessed January 17, 2021. https://www.un.org/disarmament/wmd/nuclear/tpnw/.
Vujić, Marko M. 2017. ,, Nuklearna fuzija – budućnost obnovljivih izvora energije?”. U: Srbija i EU: Obnovljivi izvori energije, uredio dr Dejan Milenković, 12-19. Beograd: Evropski pokret u Srbiji.
World Nuclear Association. 2020. ”Nuclear Power in France”. World Nuclear Association. Last updated September 2020. https://www.world-nuclear.org/information-library/country-profiles/countries-a-f/france.aspx.
World Nuclear Association. 2019. ”Nuclear Power in Germany”. World Nuclear Association. Last updated December 2019. https://www.world-nuclear.org/information-library/country-profiles/countries-g-n/germany.aspx.
World Nuclear Association. 2020. ”The Many Uses of Nuclear Technology”. World Nuclear Association. Last updated November 2020. https://www.world-nuclear.org/information-library/non-power-nuclear-applications/overview/the-many-uses-of-nuclear-technology.aspx.
World Nuclear Association. 2020. ”Nuclear Power in the European Union”. World Nuclear Association. Last updated November 2020https://www.world-nuclear.org/Information-Library/Country-Profiles/Others/European-Union.aspx..
World Nuclear News. 2020. ”Macron stresses importance of nuclear energy for France”. World Nuclear News. Last updated December 9, 2020. https://www.world-nuclear-news.org/Articles/Macron-stresses-importance-of-nuclear-energy-for-F.
THE USE OF NUCLEAR ENERGY IN FRANCE AND GERMANY
Kosta Stojković
Abstract: Nuclear energy is one of the most controversial topics in the modern world from various aspects such as international relations, international law, the security sector or economy. There are various debates about whether we should live in a world without nuclear energy or whether it is our future with which we will achieve the sustainable development goals faster and more efficiently. This paper will present a comparative analysis of the use and attitudes towards nuclear energy in the two leading member states of the European Union, Germany and France. While Germany is moving towards a complete rejection of the use of nuclear energy, which should be implemented by 2022, France is constantly emphasizing the importance of nuclear energy for its stability. Both countries are most afraid of nuclear catastrophes and the consequences that nuclear waste can leave. By comparing the situation in France and Germany, an attempt was made to draw a conclusion about whether stability or security is more important in the upcoming period.
Keywords: Nuclear energy, nuclear waste, Germany, France, stability, security
Deca i omladina – Kriza morala i indentiteta kroz društvene mreže kao bezbednosni i društveni izazov
SUSB pažljivo prati i analizira sva dešavanja i pojave koje se javaljaju u našem društvu i državia u vezi sa bezbednošću. Ipak mi iz SUSB-a ipak pažljivo biramo i procenjujemo na koja dešavanja i pojave ćemo samoinicijativno reagovati i to na kokretan i smslen način. SUSB reaguje uglavnom upućivanjem konkretne kritike i predloga na adrese koje su pozvane da naprave reakciju i pozitivnu promenu po konkretnom pitanju (ukoliko to prepoznaju i prihvate) ili/i javnim oglašavanjem, gde pokušavamo da ukažemo našoj javnosti i društvu na određenu pojavu iz sfere bezbednosti.
U poslednjie vreme i kod nas u javnosti se sve više može čuti za „sekte“ , „infulensere“ , „blogere“ , „jutjubere“ i druge ličnosti i grupacije koje imaju moć delovanja, a preko društevnih mreža koje su njihovo najvrednije sredstvo uticaja na mase tj. pratioce. Postavljaju se realna pitanja za sve te pojave na internetu – Šta je to sve?! Ko su i koja je njihova prava svrha?! Koji je to profil ljudi?!
Sada najsvežija pojava na internet prostoru, koja izaziva veliku pažnju i strah u javnosti, a zbog velikog uticaja među mlađom polulacijom tj. decom je „Ukizam“ , kao i devojka (Una Kablar, alias „Uki Q“ koja je tu pojavu svesno stvorila i proširila preko svojih pratilaca „TIK-TOK“ društvene mreže. Očigledno je da je ta društveno mreža „TIK-TOK“ već duže vreme krajnje problematična zbog sve češćih negativnih pojava na istoj koje vrše direktan uticaj najviše na decu i maloletnike i inspiriše ih na negativne radnje i stavove.
“Ukizam je nepriznata vera u koju pretežno veruju deca, tačnije veruju u Unu Kablar poznatu Tiktokerku. Za ovu veru se sumnja da je znatno proširena na BALKANSKOM područuji ali i šire.”
(Legende mitovi, Tiktokeri | YouTube svet | 20.02.2021)
Često čujemo da se mnoge aktuelne negativne pojave na društvenim mrežama podvode pod pojavu sekti i uticaj sekti, što zapravo i nije baš tako. Najkraće rečeno, sekte najčešće odlikuju određena ozbiljna pravila, razrađena filozofija, uverenja, kao i dugoročnije planovi i strategije koje realizuje grupa ozbiljnih odraslih pojedinaca, a ne nezreli mladi ljudi (mlađi punoletnici i maoletnici) i deca neizgrađenih sistema vrednosti i društveno odgovorne svesti. Drugim rečima – ventil neuspele socijalizacije dece i omladine. Ali s’obzirom da smatramo da glavni i suštinski problem ovde nisu sekte (u pravom smislu te reči), ovaj pojam ćemo ostaviti za drugu priliku i okrenuti se pravom problemu.
Gde je pravi problem i rešenje?
Glavni problem i suštinski uzrok se nalazi u velikoj ekspanziji lako dostupnih društvenih mreža, veoma brzoj digitalizaciji, a sa tim i izostanak dovoljne „digitalne pismenosti“ i naravno neverovatnom padu moralanih vrednosti, te realna problematika vaspitavanja dece i omladine. Tzv. vera “Ukizam” se pojavila i najviše se promoviše među decom i maloletnicima (kao lako ranjivim grupama), koji imaju nekontrolisane i slobodane aktivnosti na internetu, odnosno društvenim mrežama i često nedovoljnu pažnju i posvećenost staratelja, pa samim tim i nepotpunu ili potpunu izostalu kvalitetnu socijalizaciju.
Moramo reći da tome bitno doprinose i sami mediji, političari, država, kao i shvatanje građanskih sloboda i prava, zloupotreba „političke koretktnosti“ , promovisanje devijantnih ponašanja i nasilja. Nasilje nije samo fizičko već i psihičko, socijalno, ekonomsko, vršnjačko, elektornsko, seksualno itd. Na kraju svega, nasilje i devijantna ponašanja u jasnom i dobrom društvenom sistemu, gde se čuva i razvija kultura svakog oblika, društvena svest i empatija su start i cilj za bezbedno i zdravo društvo. Kada kažemo „država“, tu se misli na sve relevantne institucije države ali i na pojedince u društveno-političkom životu, posebno na one koji se nalaze na pozicijama u državnom sektoru, jer svi oni treba da budu primer svojim građanima.
Generalno rešenje ovog problema, kao i svakog drugog jeste vraćanje ispravnim i proverenim moralnim vrednostima društva u kojme se živi, a zatim i prihvatanjem širih, opšte prihvaćenih i proverenih vrednostii koje postojeće društvo želi da usvoji jer prepoznaje kao svoj interes da bude još bolje, a naravno u skaldu sa svojim osnovnim vrednostim (nacionalne,kulturne, građanske, religijske i druge vrednosti naroda na prostoru jedne države). Samim tim, u takvom društvu sve to bi bllo logično da je već implementirano u socijalizaciji dece i omladine, pa i u procesu resocijalizacije. Takovo društvo i njena deca i omladina znaće šta je ispravno a šta ne i rizik od ovakvih i sličnih, mnogo gorih pojava će biti potpuno minimizirani.
Bitna napomena je uvek na račun medija, njihove politike i odgovornost! Mediji danas imaju na žalost, kako globalno tako i nacionalno politiku koja definitivno i nepobitno pogoduje više negativnim pojavama i negativnim vrednostima za račun profita i senzacionalizma i nikako neafirmišu zdravu socijalizaciju dece i mladine, kao ni pozitivan razvoj društva. Da ne zaboravimo i to da za kontrolu medija i medijskog sadržaja već postoje konkretna regulatorna tela i institucije države koje treba podsetiti na tu njihovu obavezu, da je sprovode dosledno i posvećeno.
Posebno i brzo rešenje ovog problema i pojave jeste u donošenju zakonskih akata koji omogućavaju državnim institucijama da reaguju i sankcionišu negativne pojave na društvenim mrežama, prvenstveno u smislu zaštite zdravog razvoja dece i dalje zdrave i nesmetane socijalizacije maloletnika. U ovom konkretnom slučaju je akcenat na društvenu mrežu „TIK-TOK“ i sadržaje koji se nalaze i postavljaju na toj mreži.
Rešavanje ove društveno i bezbednosno negativne pojave je nužna odbrana direkno naše dece i omladine, ali indirektno i društva u celini. Zbog toga je hitno potrebna i što veća edukacija roditelja i upozoravanje na digitalne rizike po njihovu decu i njihovo vaspitavanje i edukaciju.
Nadamo se da će se ovom prilikom društvo i odgovorne institucije države ozbiljnije pozabaviti suštinskim problemom i uzrokom, a ne posledicama i populizmom.
Dejan Milutinović
Predsednik SUSB-a
Kako zaštititi decu od nezdravog odrastanja uz pametne uređaje
Pitali smo naše prijatelje iz Pertini centra za zdrav razvoj deteta kako se danas boriti za zdrav razvoj naše dece kroz slobodno vreme za razonodu i igru, a kad su upućeni više nego ikad na pametne telefone i internet.
Centar za zdrav razvoj deteta je organizacija osnovana sa ciljem da pažljivo osluškuje potrebe dece i mladih i primeni ih u procesima vaspitno – obrazovnog rada. Kvalitetan i edukovan tim stručnjaka posvećen je radu na unapređivanju didaktičkih materijala, informisanju o trenutnom stanju i novinama na polju edukacije dece i pružanju podrške u vidu savetovanja svima koji se bave vaspitanjem i obrazovanjem dece
G-din Aleksandar Ignjatović, vlasnik “Pertini toys”-a je bilo ljubazan da podeli sa nama njegovo viđenje i šta on i njegov tim povodom toga rade, a da ih izdvaja od svih ostalih.
” Tehnologija je u poslednjih nekoliko godina značajno promenila svaki aspekt našeg društva i vidno uticala na naše svakodnevne živote, kao i živote naše dece. Jedna od činjenica je i sama promena u načinu na koji se današnja deca igraju, rastu i razvijaju se. Iako je tehnologija veoma značajna i korisna za učenje, ona takođe može imati neke negativne uticaje na razvoj deteta i kvaliteta života. Neki od negativnih aspekata su: Zavisnost od pametnih uredjaja, vremenski period koji se provodi za istima, značajno smanjenje samostalnog razmišljanja i rešavanja svakodnevnih problema. Takodje, odredjene aplikacije koje su dostupne širokoj masi, pa i deci, nisu prilagodljive za odredjeni uzrast deteta ali su im većina istih dostupne, pa i one koja nije primerena uzrastu. Kada govorimo o uzrastu i prilagodljivosti materijala za isti, možemo naići na niz problema sa kojima se deca nesvesno suočavaju koristeći pametni uređaj – jedan od primera je i upotreba odredjenih video igrica koje su omogućene za skidanje preko internet platforme a sadrže recimo agresivan muzički materijal ili video materijal, koji deca takođe nesvesno primaju i kasnije sve ono što čuju i vide mogu primeniti i u sopstvenom ponašanju. Kako nije izvodljivo onemogućiti deci korišćenje pametnih uređaja zbog i onih pozitivnih uticaja (pružanje informacija, lakše učenje i korak sa vremenom), osmislio sam niz projekata, medju kojima je i igra za koju sam dobio nagradu Tesline naučne fondacije iz Filadelfije za nesebičan rad i promociju naroda Nikole Tesle kroz inovativni projekat .koja predstavlja spoj upotrebe pametnih uređaja i prirodnog samostalnog razmišljanja deteta. (https://www.republika.rs/vesti/drustvo/240197/jos-jedna-zlatna-medalja-amerike-teslinom-narodu)
Šta razvija Tesla? Tesla na zanimljiv način kod dece razvija vlastite veštine, talente, taktike, potencijale, strateško razmišljanje i ukazuje na neophodnost postavljanja ciljeva i potrebnu istrajnost, a uz sve to se i edukuju o najvećem svetskom umu svih vremena i njegovim izumima. U ovoj igri deca imaju pravo izbora da igraju uz pomoć pametnih uredjaja ili bez.
Cilj Tesla interaktivne igre, kao i ostalih projekata na kojima radim zajedno sa svojim Pertini timom psihologa i pedagoga jeste da deca uvide da su pametni uredjaji samo pomoćno sredstvo pri samostalnom razmišljanju i da i bez njega mogu da se edukuju na jedan zdrav i prirodan način, a to je kroz igru.
Tokom pandemije, postoji mogućnost organizovanja niza aktivnosti putem internet platforme, a nakon pandemije došli smo na ideju da, u saradnji sa Internacionalnom policijskom organizacijom, Strukovnim udruženjem sektora bezbednosti i Pertini centra za razvoj dece organizujemo igre za podsticaj zdravog rasta i razvoja deteta.
U pitanju su igre sportskog, muzičkog i strateškog karaktera koje će biti nagradjivane za prva tri osvojena mesta u vidu medalja sa logoom Pertini centra za razvoj deteta, SUSB-a i IPO.
Smatram da zajedničkom saradnjom sa Vašom organizacijom možemo značajno doprineti zdravom rastu i razvoju deteta. Takodje, možemo pripremiti decu za budućnost preko zajedničkih projekata kako bi se deca lakše i bolje integrisala u grupe, sa mnogo samopouzdanja i gledanja na prepreke kao vid podsticaja za uspeh.
Aleksandar Ignjatović, MBA”
Zapadni Balkan u preklapajućim koncepcijama svetskog poretka
Region Zapadnog Balkana danas čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Republika Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija i „Kosovo“. On se nakon velikog proširenja EU od 2004. godine, proširenja na Bugarsku i Rumuniju 2007. godine i Hrvatsku 2013. godine, kao i proširenja NATO, našao iza nove linije podele Evrope koja se uspostavila između Baltičkog i Crnog mora. Za Sjedinjene Američke Države, Rusku Federaciju i Evropsku uniju ovaj region je od posebnog značaja i interesa nacionalne ili zajedničke bezbednosti i predstavlјa neophodan deo slagalice svetskog poretka koji one žele da stvore – globalnu dominaciju, multipolarni poredak zasnovan na ravnoteži moći ili poredak globalnog upravlјanja. Kako se ove koncepcije svetskog poretka SAD, Rusije i EU preklapaju na prostoru Zapadnog Balkana i kakve to posledice ima po unutrašnju politiku i bezbednost zemalјa ovog regiona možete pročitati u delu doktorske disertacije Marine Kostić „Zapadni Balkan u preklapajućim koncepcijama svetskog poretka SAD, Rusije i EU na početku XXI veka.
Zapadni Balkan u preklapajucim koncepcijama svetskog poretka
PROCENA RIZIKA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA (ZU)
Procena rizika u kritičnoj infrastrukturi je najvažniji korak u kreiranju uspešne strategije unapređenja bezbednosti i njihovoj zaštiti. Zdravstvene ustanove su dobile na značaju tek od kada je akcenat stavljen na terorističke napade širom sveta. Do tada je bilo veoma upečatljivo da imaju sporedan značaj u odnosu na druge oblasti koje se ubrajaju u Kritičnu Infrastrukturu (KI). Nisu dolazili do izražaja značaj kapaciteta, opremljenost, prilazni putevi, kadar, ispravnost instalacija i ostali bitni činioci. Neopoziva činjenica je da su svi objekti KI manje ili više usko povezani i zavisni, samim tim raste i njihova ranjivost. Tu stupa na snagu važnost procene rizika i otklanjanje Hazarda – uslovi koji prouzrokuju neku štetu – odnosno delovanje da se svedu na minimum.
Kada govorimo o rizicima u KI, akcenat je na činiocima koji mogu dovesti do ugrožavanja bezbednog funkcionisanja Kritične Infrastrukture i normalnog obavljanja dužnosti od strane operatora, u ovom slučaju ZU. Rizici su varijabilna kategorija, što ne bi trebalo zanemariti u procesu analize i klasifikacije rizika. U identifikaciji i klasifikaciji rizika veoma su bitne ažurirane informacije. Preporučljivo je prilagoditi proces identifikacije i klasifikacije rizika specifičnostima svakog dela KI, oblasti delovanja (zdravstvo, telekomunikacija, objekti za proizvodnju i prenos električne energije, vodosnabdevanje, saobraćaj, finansijski i bankarski sistem, skladištenje i transport nafte, gasa i drugih derivata itd.). Relevantan primer su ZU u velikim gradovima Republike Srbije kao što je Beograd, najveće ZU od prioritetnog značaja nalaze se na lokacijama šireg područja centra grada, gde je prosto nemoguć normalan pristup (loša infrastruktura prilaznih saobraćajnica, kao i putokaza, kola Hitne pomoći bukvalno ostaju zaglavljena u gužvi, nisu obezbeđeni parkinzi za iste, parkinzi za pacijente i zaposlene u većini slučajeva ne postoje ili su u obliku privremenog rešenja). Rizici se mogu smanjiti uvođenjem bolje organizacije, kontrolom kvaliteta (tenderi kojima upravlja budžet, a ne kvalitet), adekvatnim izborom kadra za implementaciju noviteta, njihovom stalnom edukacijom i motivacijom (pohvalom, a ne samo sankcijama i omalovažavanjem). Potrebno je spojiti i primeniti teoriju i praksu.
U sprovođenju mera zaštite Kritične Infrastrukture neophodno je: identifikovati Kritičnu Infrastrukturu; napraviti mapu; razmeniti informacije sa relevantnim subjektima; osposobiti i obučiti menadžere, radnike i specijalne službe; usavršiti sistem zaštite KI, implementirati nove tehnologije ili primeniti nove procedure ili oporaviti u slučaju da se desio neki neželjeni događaj.
Sve ovo dovodi nas do pitanja i zaključka, zašto je zaštita Kritične Infrastruktureznačajna i aktuelna? Odgovori leže u sledećim činjenicama i zaključcima: ekstremni vanredni događaji su sve učestaliji, raste broj različitih oblika ugrožavanja, a ključni element je taj da su pre svega objekti Kritične Infrastrukture sve više povezani i međusobno zavisni, a samim tim i ranjiviji. Imajući u vidu važnost KI za jednu državu,njen razvoj i unapređenje svake zajednice,kao prioritetan zadatak nameće se racionalno i efikasno upravljanje ovim javnim dobrima. To se može postići samo podizanjem svesti o značaju ZU i ostalih objekata od značaja, ulaganjem u iste, poštovanjem i sprovođenjem dugoročne državne strategije razvoja, unapređenja i zaštite Infrastrukturnih sistema.
Autorka je master bezbednosti
ZDRAVSTVENE USTANOVE KAO DEO KRITIČNE INFRASTRUKTURE
Definicija Infrastrukture odnosi se na sredstva i imovinu koji su ključni za funkcionisanje kompletnog društva. Zbog sve većeg rizika od terorističkih napada, vanrednih i kriznih situacija, stavljen je akcenat na izraz “KRITIČNA INFRASTRUKTURA”.
ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA
Kako lični podaci predstavlјaju veoma osetlјivu i poverlјivu informaciju, od velike je važnosti način njihovog prikuplјanja i adekvatno IT rešenje za njihovu zaštitu i u zdravstvenim ustanovama, kao delu kritične infrastrukture. S obzirom na to da je 25. maja 2018. godine stupila na snagu Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR – General Data Protection Regulation ) Evropske unije, ova IT rešenja moraju se uskladiti sa određenim standardima koje GDPR podrazumeva.
Otpad – problem i opasnost po građane Srbije
Pre nekoliko dana Srbijom se proširila vest da je bagerista koji je radio na gašenju požara i sanaciji deponije Golo Brdo kod Novog Pazara preminuo nakon što se na buldožer kojim je ravnao deponiju obrušila velika količina smeća koja ih je potom nosila više od 100 metara. Kakva je situacija sa otpadom i na koji način se ovo pitanje shvata u Srbiji pokušaću da obradim u kratkom osvrtu.
>
>
>
