Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

U okviru programa rodne ravnopravnosti, članovi Strukovnog udruženja sektora bezbednosti aktivno su uključeni u realizaciju obuke žena za samozaštitu na opštini Čukarica. Pročitajte ceo tekst.

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

Delegacija Strukovnog udruženja sektora bezbednosti je u svojstvu člana Organizacionog odbora učestvovala na Međunarodnoj naučno – stručnoj konferenciji „Bezbjednost i sport – regionalna iskustva i perspektive“, koja se 5. septembra 2017. godine održala u konferencijskoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Banja Luci. Pročitajte ceo tekst.

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB), kao nevladina organizacija, omogućilo je da se pod okriljem stručnog skupa „Savremeni terorizam i korporativna bezbednost“, koji se održao 26. maja 2017. godine u Sava centru, okupe i razmene mišljenja i ideje predstavnici državnog sektora, privatnog sektora bezbednosti i akademske zajednice. Pročitajte ceo tekst.

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Jedan od značajnih problema naše Policije nalazi se u temama karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak radnog odnosa. Jasno je da je Policija izvršni organ koji radi na očuvanju reda, zakona, kao i bezbednosti i imovinske sigurnosti svojih građana, ali je i mogući instrument vlasti koji štiti interese vladajuće političke partije i elite. Pročitajte ceo tekst.

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

U subotu, 11. marta 2017. godine, u prostorijama gradske opštine Mladenovac, održala se tribina „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“ u organizaciji Strukovnog udruženja Sektora bezbednosti (SUSB). Pročitajte ceo tekst.

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

Nezavisno, nevladino, nestranačko, interesno, javno i na sindikalnim osnovama zasnovano strukovno udruženje, aktivnih i penzionisanih radnika državnog i privatnog sektora bezbednosti, eksperata i specijalista na polju bezbednosti, akademske zajednice srodnih nauka i naučnih disciplina u vezi sa bezbednošću i drugih građana po pitanju bezbednosti, kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu. Pročitajte ceo tekst.

Pojmovnik bezbednosti

A

B

V

G

D

Đ

E

Ž

Z

I

J

K

L

LJ

M

N

NJ

O

P

R

S

T

Ć

U

F

H

C

Č

Š

Agresija –Agresija (lat.aggressio – napad) označava nasilno ponašanjepojedinca, grupe, države ili grupe državakojim se prouzrokuje šteta ili povreda drugom pojedincu, grupi, državi ili grupi država. Ona može biti motivisana afektivno (emocionalno) ili racionalno (sa unapred definisanim ciljevima). Izbor nasilnog ponašanja je izgledniji ukoliko se pojedinac ili država nalaze u društvu ili su potpomognuti istim takvim pojedincima ili državama, ne mogu da ostvare svoje ciljeve nenasilnim sredstvima, poseduju značajnu količinu nasilnih sredstava u odnosu na objekat napada i ne postoje ili su slabi mehanizmi kontrole u društvu ili sistemu država.
U međunarodnim odnosima agresija se definiše kao upotreba oružane sile od strane jedne države (ili grupe država) protiv suvereniteta, teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti druge države, ili na bilo koji drugi način koji nije u saglasnosti sa Poveljom Ujedinjenih nacija. Pri tom pojam države se koristi bez prejudiciranja pitanja priznanja ili da li je država član Ujedinjenih nacija. Činjenja koja se, prema Rezoluciji 3314 GS UN (1974), mogu definisani kao agresija su: a) invazija ili napad oružane sile jedne države na drugu državu ili bilo koja vojna okupacija, ma koliko privremena, koja proizilazi iz takve invazije ili napada, ili bilo koja aneksija teritorije druge države nastala upotrebom sile, b) bombardovanje od strane jedne države teritorije druge države ili bilo koja vojna okupacija, ma koliko privremena, koja proizilazi iz takve invazije ili napada, ili bilo koja aneksija teritorije druge države nastala upotrebom sile, v) blokada luka i obala države od strane oružanih snaga druge države, g) napad oružanih snaga jedne države na zemlju, vodu ili vazdušne snage, ili mornaričke i vazdušne flote druge države, d) upotreba oružane sile jedne države koja je unutar teritorije druge države uz sporazum sa tom državom, u suprotnosti sa uslovima predviđenim tim sporazumom ili bilo koji produžetak njihovog prisustva na toj teritoriji nakon isteka sporazuma, đ) stavljanje na raspolaganje teritorije države drugoj državi kako bi bila iskorišćena za izvođenje akta agresije protiv treće države, e) slanje preko ili u ime države oružanih bandi, grupa, plaćenika, koji sprovode akte oružane sile protiv druge države u meri da odgovaraju aktima navedenim u prethodnim stavkama, ili predstavljaju njeno suštinsko mešanje.Takođe, ova lista nije konačna i Savet Bezbednosti može utvrditi da drugi akti konstituišu akt agresije u skladu sa Poveljom UN. Nijedan razlog, ma koje prirode (političke, ekonomske, vojne ili neke druge) ne može služiti kao opravdanje za agresiju. Takođe, ova definicija agresije ne prejudicira pravo na samoodbranu, slobodu ili nezavisnost naroda kojima su nasilno oduzeta ta prava, posebno onih koji se nalaze pod kolonijalnom ili rasističkom upravom ili drugim oblicima strane dominacije.

Anarhija -Anarhija (grč. An-archos – bez vladara, vlasti) je stanje bez vlasti ili uređenosti tj. hijerarhije. U političkom smislu anarhija predstavlja stanje bez postojanja centralne vlasti i autoriteta. Ona se može posmatrati u negativnom smislu kao „prirodno stanje“ gde je čovek čoveku neprijatelj, dok se u pozitivnom smislu (kod anarhizma kao ideologije) anarhija može posmatrati kao decentralizovano društvo, oslobođeno državnog i crkvenog autoriteta, kapitalizma i mehanizama prisile, ostvarenje potpune slobode i harmonije potreba i interesa.U međunarodnim odnosima, anarhija predstavlja stanje međunarodnog sistema u kome ne postoji centralni autoritet koji bi uređivao odnose među državama. Ovo stanje ne mora biti stanje haosa već može biti regulisano pravilima i ustanovama, iako bez centralnog autoriteta koji bi se starao o poštovanju ovih pravila. Anarhija kao obeležje međunarodnog sistema koristi se kao glavna razlika između unutrašnjeg uređenja država i međunarodnog sistema.

Asimetrična pretnja – Odnos snaga između subjekata bezbednosti (oni koji štite) i nosilaca pretnje može biti simetričan i asimetričan. Simetrična pretnja postoji onda kada su subjekat bezbednosti i nosilac pretnje približno iste snage i oblika (na primer, pretnja jedne države drugoj). Asimetrična pretnja postoji onda kada je nosilac opasnosti po svojoj snazi i obliku značajno drugačiji od subjekta bezbednosti i nastoji da tu svoju slabost nadomesti nepredvidivim i razornim akcijama (na primer, teroristički napadi međunarodne terorističke organizacije na određenu državu).

Atentat – Atentat (lat. attentatum od attentare,attemptare–napasti, pokušati) predstavlja planirano ubistvo poznate ličnosti, obično političkog rukovodioca ili vladara, najčešće iz političkih razloga tj. kao deo političke borbe između više grupa u društvu, kao namera da se izazovu željene promene ili onemogući određeno planirano delovanje rukovodioca ili vid asimetrične borbe (na primer, terorista) protiv određene države.

Autokratija–Autokratija (grč. autokrates–neograničena vlast jednog vladara; imperator, car) predstavlja tip institucionalne kontrole vlasti koja je koncentrisana u rukama jedne političke ličnosti – vladara (monarha, predsednika, premijera) i nije podložna bilo kakvoj institucionalnoj ili neformalnoj kontroli. Karakteriše je narušavanje ili odsustvo načela kontrole i ravnoteže vlasti. Autokratija je kroz istoriju imala oblike despotije, teokratije, apsolutističkih monarhija, diktatura ili tiranija.Autokratiju ne treba mešati sa totalitarizmom, koji može imati formu autokratije, ali i kolektivne kontrole svakog aspekta života i građanskog društva. Takođe, nasuprot autokratije kao oblika kontrole vlasti pojedinca, treba razlikovati aristokratiju/oligarhiju koju karakteriše vladavina nekolicine i demokratije/ohlokratije koju karakteriše vladavina mnoštva. Apsolutna vlast vladara se kroz istoriju ograničavala uvođenjem principa podele vlasti, nenasilnim akcijama građanskog društva ili revolucijama, kada je nasilnim putem dolazilo do svrgavanja autokrata.