Autor: Kosta Stojković

Apstrakt: Nuklearna energija predstavlja jednu od najkontroverznijih tema u modernom svetu i to sa različitih aspekata poput međunarodnih odnosa, međunarodnog prava, sektora bezbednosti ili ekonomije. Vode se različite debate o tome da li treba da živimo u svetu bez nuklearne energije ili je ipak ona naša budućnost sa kojom ćemo brže i efikasnije dostići ciljeve obnovljivog razvoja. U ovom radu će biti predstavljena uporedna analiza upotrebe i odnosa prema nuklearnoj energiji u dve vodeće države članice Evropske unije, Nemačkoj i Francuskoj. Dok Nemačka ide ka potpunom odbacivanju korišćenja nuklearne energije koje bi trebalo da se sprovede do 2022. godine, Francuska neprestano naglašava značaj nuklearne energije za svoju stabilnost. Obe države se najviše pribojavaju nuklearnih katastrofa i posledica koje može ostaviti nuklearni otpad. Komparacijom situacija u Francuskoj i Nemačkoj pokušano je da se izvuče zaključak o tome da li je u predstojećem periodu važnija stabilnost ili bezbednost.

Ključne reči: Nuklearna energija, nuklearni otpad, Nemačka, Francuska, stabilnost, bezbednost

Uvod

Korišćenje nuklearne energije predstavlja jednu od najkontroverznijih tema u modernom svetu i to sa različitih aspekata poput međunarodnih odnosa, međunarodnog prava, sektora bezbednosti ili ekonomije. Najveći doprinos takvom statusu dala je upotreba atomskih bombi nad Hirošimom i Nagasakijem na samom kraju Drugog svetskog rata. Uvidevši razornu snagu ovakve vrste naoružanja, mnoge svetske sile su rešile da ga što pre uvrste u svoj arsenal, znajući da će posedovanjem nuklearnog oružja povećati sopstvenu bezbednost i uzdići ih  na lestvici moći iznad svih onih koji nemaju takvu vrstu naoružanja. Tome su prednjačili Sjedinjene Američke Države (SAD) i Sovjetski Savez, koji su obeležili ceo hladnoratovski period svojom trkom u naoružanju. Usled naglog porasta i proširenja nuklearnog oružja, 1968. godine potpisan je Ugovor o neširenju nuklearnog oružja (NPT). Međutim, neke države koje zvanično poseduju i za koje se veruje da poseduju nuklearno naoružanje nisu potpisnice ovog ugovora i dalje. Reč je o Indiji, Izraelu i Pakistanu, dok ga je Severna Koreja napustila (Arms Control Association 2020). Trenutno u svetu 9 država poseduje nuklearno oružje, postoji oko 13.500 nuklearnih bojevih glava, od kojih je 9.500 u vojnoj upotrebi, dok su ostale u procesu razoružavanja (Arms Control Association 2020). SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo (do marta 2021. godine) i Rusija su smanjivale količinu svojih bojevih glava, dok se smatra da Kina, Indija i Pakistan rade suprotno. Uz to odnos Irana prema nuklearnom oružju je posebna tema za razmatranje (BBC 2020). Ugovor o zabrani nuklearnog naoružanja je usvojen 2017. godine, i stupio na snagu 22. januara 2021. godine. Međutim, nijedna od 9 država koje poseduju nuklearno oružje nije potpisnica ovog dokumenta (Office for Disarmament Affairs 2021).

Posedovanje nuklearnog oružja jeste najopasniji segment korišćenja i upotrebe nuklearne energije i debate o ovom pitanju izazivaju najviše kontroverzi. Ipak, nuklearna energija se može koristiti na različite načine (World Nuclear Association 2020). Jedan od načina koji takođe zavređuje veliku pažnju svetske javnosti i bitan je za ovaj rad jeste korišćenje nuklearne energije u proizvodnji električne energije. Prva nuklearna elektrana koja je proizvela električnu energiju cepanjem atoma uranijuma je to uradila još pedesetih godina prošlog veka (World Nuclear Association 2020). Država koje trenutno koriste nuklearnu energiju u različite svrhe ima dosta više nego država koje poseduju nuklearno oružje. U javnosti se vodi česta debata da li bi trebalo nastaviti sa korišćenjem nuklearne energije ili posledice toga mogu biti katastrofalne po čovečanstvo. Protivnici korišćenja nuklearne energije uglavnom ističu opasnost od nove nuklearne katastrofe, kao i odlaganje i skladištenje nuklearnog otpada čije zračenje može trajati od 9000 do 11000 godina (Vujić 2019). Sa druge strane, pobornici nuklearne energije akcenat stavljaju na minimalnoj zagađenosti koja je posledica rada nuklearnih elektrana, u odnosu na preradu fosilnih goriva. Takođe, u poslednje vreme sve se više razmatra i korišćenje nuklearne energije kao izvora obnovljive energije (Vujić 2019).

Evropska unija jednu četvrtinu ukupne električne energije dobija iz nuklearne energije, dok je udeo fosilnih goriva 46% (World Nuclear Association 2020). Kako bi se smanjila zagađenost nastala dobijanjem energije iz fosilnih goriva i uvećao udeo izvora obnovljive energije, Evropska Komisija je donela niz ciljeva i direktiva koje bi države članice trebalo da ispune do 2030. godine (udeo obnovljive energije bi trebalo da bude 32.5% na nivou cele Unije) (World Nuclear Association 2020). U ovom radu akcenat je na stavovima o korišćenju i odnosu prema nuklearnoj energiji u trenutno dve vodeće države Evropske unije, Nemačkoj i Francuskoj. Kako Nemačka ide ka potpunom smanjenju korišćenja nuklearne energije i zatvaranju svih nuklearnih elektrana, a Francuska je u pripremi izgradnje novih postrojenja, komparativnom analizom dolazimo do zaključka o odnosu prema nuklearnoj energiji u ovim državama.

Odricanje značaja upotrebe nuklearne energije i slučaj Nemačke

Debata o nuklearnoj energiji u Nemačkoj traje već nekoliko decenija. Akt o atomskoj energiji (AEA) je donet 1960. godine sa ciljem da se postavi legalni temelj istraživanja i korišćenja nuklearne energije (Jahn and Korolczuk 2012, 159). Na samom početku razvoj nuklearne energije je imao podršku političkog vrha, javnosti i velikih kompanija poput Simensa, koje su prihvatile vodeću ulogu u istraživanju i upotrebi nuklearne energije (Jahn and Korolczuk 2012, 159). Međutim, ubrzo sa porastom anti-nuklearnih protesta i osvešćivanjem javnosti o štetnosti i dugotrajnosti nuklearnog otpada, slika o potrebi za nuklearnom energijom u Nemačkoj počinje da se menja. Katastrofa u Černobilju dodatno je pogurala javnost da se preispitaju uloga i uticaj nuklearne energije. To je delom dovelo i do osnivanja nemačke Zelene partije 1980. godine, jedne od najjačih zelenih partija u Evropi, koja je imala značajan udeo u kreiranju politike prema upotrebi nuklearne energije (Jahn and Korolczuk 2012, 159-160). Prekretnica u energetskoj politici Nemačke se dogodila 1998. godine kada Socijaldemokratska stranka zajedno sa Zelenima pobeđuje na izborima i formira vlast. Premda su Zeleni osvojili samo 6.7% glasova, njihov doprinos politici smanjenja korišćenja nuklearne energije je veliki (World Nuclear Association 2019). Pregovori između vlade i vodećih kompanija energetske industrije doneli su rezultate u paketu odluka koje je trebalo sprovesti do 2022. godine. Dogovoreno je da, u tom trenutku 19 aktivnih nuklearnih reaktora, proizvedu 2623 milijarde kWh, što bi predstavljalo 32 godine aktivnog rada (Jahn and Korolczuk 2012, 160). Dva postrojenja su zatvorena već 2003. godine, odnosno, 2005. godine. Cilj je bio da preostalih 17 reaktora prestane sa radom do 2022. godine.

Ipak, 2009. godine na izborima pobeđuje koalicija Demohrišćanske i Liberalne stranke i menjaju odnos prema nuklearnoj politici. Njihov glavni cilj je bio da Nemačka ostane jedan od glavnih industrijskih igrača u Evropi, jer bi u protivnom, sa nastavkom politike zatvaranja nuklearnih elektrana, država bila primorana da uveze dobar deo električne energije iz inostranstva, što bi je učinilo zavisnom od drugih (Jahn and Korolczuk 2012, 160). Takođe, koalicija na vlasti je imala na umu da ostvari dodatni prihod od nekoliko milijardi evra tako što će produžiti rok do kada pojedina postrojenja treba da prestanu sa radom. Intervencijom energetske industrije i vidnim gubitkom podrške kod svojih glasača, Demohrišćani i Liberali su odustali od svoje ideje i 2011. godine doneli odluku o nastavku politike prethodne vlade o totalnom smanjenju upotrebe nuklearne energije. Zatvoreno je još 8 nuklearnih postrojenja i potvrđen je cilj da do 2022. godine budu zatvorene sve nuklearne elektrane. Uz to, Akt o atomskoj energiji je izmenjen po trinaesti put i stavljen je akcenat na proširivanju korišćenja izvora obnovljive energije sa ciljem da ukupan udeo državne energije dobijene iz ovakvog vida izvora bude dupliran i povećan na 35% (Jahn and Korolczuk 2012, 161). I pored nastavka i produbljivanja politike minimiziranja korišćenja nuklearne energije, Demohrišćani i Liberali gube podršku među svojim glasačima i na sledećim izborima formira se velika koalicija između Socijaldemokrata i Demohrišćana, pa se logično politika prema nuklearnoj energiji  neće bitnije menjati.

Može se primetiti da je Nemačka dosledna u svojoj nameri da u potpunosti obustavi korišćenje nuklearne energije. Uz to, suočavanje sa klimatskim promenama je istovremeno dugoročni plan koji Nemačka pokušava ostvariti što pre. Ipak, postoji nekoliko argumenata koji teraju na dvostruko razmišljanje kada je prestanak korišćenja nuklearne energije u pitanju. Pre svega, Nemačkoj je cilj da poveća udeo korišćenja izvora obnovljive energije i da smanji udeo fosilnih goriva. Kako prestankom upotrebe nuklearne energije ostaje nedostatak proizvodnje električne energije koji treba nadomestiti, a prelazak na izvore obnovljive energije se ne može ostvariti tako brzo i efikasno, Nemačka će biti prinuđena na povećanje upotrebe fosilnih goriva, što bi predstavljalo korak unazad u borbi sa klimatskim promenama (The New York Times 2020). Drugo, ovakva situacija može dovesti do uvoza potrebne električne energije, a kako je Nemačka poznata kao njen izvoznik, energetska stabilnost regiona se može dovesti u pitanje (Clean Energy Wire 2019). Sa druge strane, postoje i mišljenja da nuklearna politika Nemačke neće značajnije uticati na nju samu i na region, već da će Nemačka uspeti da dostigne zacrtane ciljeve u predviđenom roku. Primera radi, u 2019. godini smanjeno je korišćenje fosilnih goriva za 36% (CSIS 2020). Ceo svet će pod budnim okom pratiti učinak odustajanja od nuklearne energije u Nemačkoj, a rezultate ćemo spoznati tek za nekoliko godina.

Bez alternative za nuklearnu energiju? Slučaj Francukse

Za razliku od Nemačke, Francuska ne ispoljava toliki animozitet prema korišćenju i upotrebi nuklearne energije. Još 1974. godine usled naftnog šoka, Francuska je odlučila da proširi svoje nuklearne kapacitete, gradeći postrojenja po američkom Westinghouse principu (World Nuclear Association 2020). Trenutno postoji 56 aktivnih reaktora, dok je još jedan u izgradnji. Čak 75% električne energije Francuska dobija iz nuklearnih elektrana, od čega se 17% dobija od recikliranog nuklearnog goriva (World Nuclear Association 2020). U poređenju sa Nemačkom koja dobija svega 17% električne energije iz svojih nuklearnih postrojenja, jasno je zašto je Francuskoj u znatno većoj meri bitna upotreba nuklearne energije. Zahvaljujući ovakvoj politici, Francuska je jedna od vodećih izvoznica električne energije u svetu. Najveća količina izvoza je usmerena prema okolnim zemljama poput Španije, Italije, Švajcarske i Nemačke (World Nuclear Association 2020). Jedan od glavnih razloga razvoja nuklearne energije u Francuskoj je taj što država nije bogata izvorima energije i zavisila bi dosta od uvoza iz drugih država, što za zemlju koja želi individualnost i nezavisnost u svakom smislu, nije opcija.

U protekle dve decenije se i pored jako važne uloge nuklearne energije, debatovalo da li je njeno korišćenje može dovesti do štetnih posledica. To se kao i u slučaju Nemačke, najviše odnosilo na nuklearnih otpad i mogućnost nuklearnih katastrofa. Postojala je ideja da se nuklearni otpad zakopa duboko u zemlju, u ruralnim delovima Francuske, što je naišlo na veliko negodovanje stanovništva u tim krajevima, naročito dela koji se bavi poljoprivredom. Rešenje je nađeno u skladištenju otpada u posebnim laboratorijama sa ciljem nastavka istraživanja kako smanjiti ili ukloniti radioaktivnost otpada u budućnosti (Frontline 2021). U skladu sa politikom Evropske unije i njenih država članica o povećanju upotrebe izvora obnovljive energije i smanjenju korišćenja fosilnih goriva, 2014. godine Francuska donosi uredbu kojom postavlja sebi nekoliko ciljeva, od kojih je najinteresantniji taj da se količina električne energije dobijene iz nuklearne energije smanji na 50% do 2035. godine (World Nuclear Association 2020). Plan je da 14 nuklearnih reaktora bude zatvoreno u tom vremenskom periodu. Međutim, planovi za izgradnju novih nuklearnih elektrana i dalje postoje i ne razmatra se njihovo zaustavljanje. Takođe, predsednik Emanuel Makron je nedavno izjavio da je nuklearna energija od velike važnosti za Francusku, i da između ostalog, energetska, ekološka i ekonomska budućnost države zavise od korišćenja nuklearne energije (World Nuclear News 2020). Po svemu sudeći, iako će Francuska u budućnosti smanjiti svoje nuklearne kapacitete, uticaj nuklearne energije će i dalje biti ogroman.

Zaključak

Iz predstavljenih profila Nemačke i Francuske i njihovog odnosa prema nuklearnoj energiji možemo videti da dve vodeće evropske države gaje različitu politiku u tom pogledu. U osnovi, Nemačka ide ka potpunom odbacivanju upotrebe nuklearne energije, i to bi trebalo da se dogodi već sledeće godine, dok Francuska premda želi da količinski smanji korišćenje nuklearne energije, ne posustaje u oslanjanju na nju. Anti-nuklearni osećaj u Nemačkoj traje već decenijama i politika odbacivanja nuklearne energije je posledica duge borbe raznih pokreta na čelu sa Zelenom partijom. Za rayliku od toga, u Francuskoj korišćenje nuklearne energije uživa široku podršku, dok su anti-nuklearni protesti retkost. Bilo ih je par tokom 70ih godina prošlog veka, uključujući i već spomenutu pobunu ruralnog stanovništva određenih regiona zbog namere da se nuklearni otpad tu zakopa (Frontline 2021). Čak ni tada se Francuzi nisu okrenuli protiv celokupne upotrebe nuklearne energije. Francuskoj sigurno da imponuje što uspeva da održi energetsku samostalnost i što ne zavisi od uvoza. Sa druge strane, predviđa se da Nemačka neće uspeti toliko brzo da pređe na izvore obnovljive energije i da će se ili povećati upotreba fosilnih goriva ili će morati da poveća uvoz energije (delom iz Francuske), što se verovatno ne bi svidelo nemačkoj javnosti.

Rezultati nemačkog eksperimenta sa odbacivanjem nuklearne energije se željno iščekuju. Možda je vremenski period trebalo da bude duži, radi lakšeg pronalaska alternative, ali primećuje se želja Nemačke da što pre odstrani svaku upotrebu nuklearne energije zbog svoje bezbednosti. Francuska će se gotovo sigurno još dugi niz godina oslanjati na svoja nuklearna postrojenja u dobijanju energije i radiće na tome da ekonomičnije i efikasnije reguliše nuklearni otpad. Energetsku stabilnost Francuske ne treba dovoditi u pitanje, pogotovo kada javnost skoro bespogovorno podržava upotrebu nuklearne energije. Takođe, nuklearna energija se može koristiti u borbi protiv klimatskih promena jer je količina ugljen-dioksida i ostalih štetnih materija koje se stvaraju neuporedivo manja u odnosu na fosilna goriva. Međutim, opasnost od nuklearne katastrofe bi trebalo da im uvek bude na umu, jer nikome ne treba još jedan Černobilj, naročito ne u centru Evrope.

Bibliografija:

Arms Control Association. 2020. ”The Nuclear Nonproliferation Treaty (NPT) at a Glance”. Arms Control Association. Last updated March 2020.  https://www.armscontrol.org/factsheets/nptfact.

Arms Control Association. 2020. ”Nuclear Weapons: Who Has What at a Glance”. Arms Control Association. Last updated August 2020. https://www.armscontrol.org/factsheets/Nuclearweaponswhohaswhat. 

BBC. 2020. ”Nuclear weapons: Which countries have them and how many are there?”. BBC. Last updated January 14, 2020. https://www.bbc.com/news/newsbeat-51091897.

Clean Energy Wire. 2019. ”Germany turns into electricity importer for first time in five years in June”. Clean Energy Wire. Last updated July 30, 2019. https://www.cleanenergywire.org/news/germany-turns-electricity-importer-first-time-five-years-june.

Center for Strategic and International Studies. 2020. ”In Defense of the Energiewende”. Center for Strategic and International Studies. Published August 24, 2020. https://www.csis.org/analysis/defense-energiewende.

Frontline. 2021. ”Why the French Like Nuclear Energy”. Public Broadcasting Service. Accessed January 12, 2021. https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/reaction/readings/french.html.

Jahn, Detlef and Sebastian Korolczuk. 2012. ”German exceptionalism: the end of nuclear energy in Germany!”. Environmental Politics 21 (1): 159-164. The New York Times. 2020. ”The Tragedy of Germany’s Energy Experiment”. The New York Times. Published January 8, 2020. https://www.nytimes.com/2020/01/08/opinion/nuclear-power-germany.html.

Office for Disarmament Affairs. 2021. ”Treaty on the prohibition of nuclear weapons”. The United Nations. Accessed January 17, 2021. https://www.un.org/disarmament/wmd/nuclear/tpnw/.

Vujić, Marko M. 2017. ,, Nuklearna fuzija – budućnost obnovljivih izvora energije?”. U: Srbija i EU: Obnovljivi izvori energije, uredio dr Dejan Milenković, 12-19. Beograd: Evropski pokret u Srbiji.

World Nuclear Association. 2020. ”Nuclear Power in France”. World Nuclear Association. Last updated September 2020. https://www.world-nuclear.org/information-library/country-profiles/countries-a-f/france.aspx.

World Nuclear Association. 2019. ”Nuclear Power in Germany”. World Nuclear Association. Last updated December 2019. https://www.world-nuclear.org/information-library/country-profiles/countries-g-n/germany.aspx.

World Nuclear Association. 2020. ”The Many Uses of Nuclear Technology”. World Nuclear Association. Last updated November 2020. https://www.world-nuclear.org/information-library/non-power-nuclear-applications/overview/the-many-uses-of-nuclear-technology.aspx.

World Nuclear Association. 2020. ”Nuclear Power in the European Union”. World Nuclear Association. Last updated November 2020https://www.world-nuclear.org/Information-Library/Country-Profiles/Others/European-Union.aspx..

World Nuclear News. 2020. ”Macron stresses importance of nuclear energy for France”. World Nuclear News. Last updated December 9, 2020. https://www.world-nuclear-news.org/Articles/Macron-stresses-importance-of-nuclear-energy-for-F.

THE USE OF NUCLEAR ENERGY IN FRANCE AND GERMANY

Kosta Stojković

Abstract: Nuclear energy is one of the most controversial topics in the modern world from various aspects such as international relations, international law, the security sector or economy. There are various debates about whether we should live in a world without nuclear energy or whether it is our future with which we will achieve the sustainable development goals faster and more efficiently. This paper will present a comparative analysis of the use and attitudes towards nuclear energy in the two leading member states of the European Union, Germany and France. While Germany is moving towards a complete rejection of the use of nuclear energy, which should be implemented by 2022, France is constantly emphasizing the importance of nuclear energy for its stability. Both countries are most afraid of nuclear catastrophes and the consequences that nuclear waste can leave. By comparing the situation in France and Germany, an attempt was made to draw a conclusion about whether stability or security is more important in the upcoming period.

Keywords: Nuclear energy, nuclear waste, Germany, France, stability, security