Opštim predavanjem o zaštiti dece na Internetu, koje se održalo 5. decembra 2019. godine u Svečanoj sali GO Čukarica, završen je još jedan projekat Strukovnog udruženja sektora bezbednosti „Zaštita dece na Internetu“ na GO Čukarica.

Na 20. Međunarodnoj naučnoj konferenciji „Znanje bez granica”, koja se održala u periodu od 29. do 31. marta 2019. godine u Vrnjačkoj Banji, zajednički rad sa predsednikom Udruženja Dejanom Milutinovićem, predstavila je Maja Milenković, sa Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i članica SUSB. Ona se skupu obratila na temu “Mesto i uloga zdravstvenih ustanova u sistemu zaštite kritične infrastrukture”. Istoimeni rad objavljen je u KNOWLEDGE-International Journal, Vol. 30, No. 6, u izdanju Instituta za menadžment znanja iz Skoplja.

Strukovno udruženje sektora bezbednosti je 28. decembra 2018. godine u Hotelu Hyatt Regency u Beogradu obeležilo tri važna događaja: svoje novo zvanično sedište Udruženja, dvogodišnjicu postojanja i predstojeću Novu 2019. godinu. Ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez naših partnera SATELIT PREMIUM GROUP, kojima se ovom prilikom posebno zahvaljujemo, i drugih ne manje važnih partnera sa kojima smo u svakodnevnom kontaktu, angažovani na realizaciji cljeva Udruženja. Ovom prilikom posebno se zahvaljujemo i svima koji su nam svojim prisustvom na obeležavanju pružili podršku, kao i svima onima koji prate i podržavaju naše aktivnosti danas i u budućnosti.

Opštim predavanjem o zaštiti dece na Internetu, koje se održalo 20. novembra 2018. godine u Svečanoj sali GO Čukarica, završen je projekat Strukovnog udruženja sektora bezbednosti „Zaštita dece na Internetu“, koji se u oktobru i novembru realizovao na GO Čukarica.

Predsednik Strukovnog udruženja sektora bezbednosti (SUSB) Dejan Milutinović učestvovao je na ovogodišnjoj šestoj „NATO nedelji“ koja se održava u organizaciji Centra za evroatlantske studije od 8. do 9. novembra 2018. godine u Beogradu. Učešće na ovom skupu uzeli su i visoki zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova i drugih institucija Republike Srbije.

Ovogodišnja „NATO nedelja“ bavila se temama odnosa Srbije i NATO, bezbednosne situacije na Balkanu i evropskih intergracija Srbije, kao i dijalogom Beograda i Prištine. U okviru odnosa Srbije i NATO posebno su razmatrana pitanja mogućnosti i planova za saradnju Srbije i NATO i glavnih zaključaka sa NATO Samita koji se odnose na Zapadni Balkan. Procena stabilnosti i bezbednosne situacije na Zapadnom Balkanu i njen uticaj na evropske i evroatlantske integracije, takođe je bila jedna od tema diskusije, kao i razmatranje izazova koji prate pregovore Beograda i Prištine i uticaja potencijalnog sveobuhvatnog sporazuma na regionalnu stabilnost.

Drugog dana skupa razmatrana su pitanja globalne saradnje na polju bezbednosti i odbrane i aspekti regionalne bezbednosti i saradnje u oblasti odbrane na Zapadnom Balkanu. Skandinavski model vojne neutralnosti koji obuhvata koncepte totalne odbrane, saradnje sa susednim zemljama, NATO-om i zemljama članicama NATO razmatran je kao model koji bi mogao biti podesan za Srbiju imajući u vidu njen odbrambeni interes vojne neutralnosti. Takođe, skup se bavio pitanjima negativnog uticaja lažnih vesti I kampanja lažnog informisanja koji doprinose manipulaciji javnim mnjenjem.

U skladu sa načelima politike odbrane Republike Srbije o aktivnoj vojnoj neutralnosti, kao i imajući u vidu naš interes za razmatranjem aktuelnih bezbednosnih pitanja koja se odnose na međunarodnu, regionalnu i nacionalnu bezbednost, SUSB će se i dalje rado odazivate na pozive relevantnih aktera za učešće na aktuelnim dešavanjima.

U Varšavi je i ove godine, od 24.-25. oktobra, održan peti po redu Varšavski bezbednosni forum. Forumu je prisustvovao veliki broj političkih lidera iz Evrope, Azije i SAD, kao i predstavnici privrednih društava iz oblasti bezbednosti i odbrane, akademskih institucija i nevladinih organizacija. Generalni sekretar SUSB Marina Kostić učestvovala je na ovogodišnjem Forumu.

Ovogodišnji Varšavski bezbednosni forum bavio se aktuelnim temama savremenih međunarodnih odnosa, pre svega odnosima velikih sila i evropskom bezbednošću. Na Forumu su razmatrana pitanja statusa NATO-a i njegovog Istočnog krila, posebno uloga Centralne i Jugo-Istočne Evrope u odvraćanju, odbrani i dijalogu sa Ruskom Federacijom. Posebna pažnja posvećena je i proslavi 100-godičnjice nezavisnosti u Centralnoj Evropi i značaju demokratije koju danas ugružavaju nove globalne pretnje – dezinformisanje, sajber ratovanje i društveni inžinjering. Jedan od panela Foruma bio je posebno posvećen odnosima Evropske unije i Zapadnog Balkana i na njemu su učešće uzeli politički lideri regona. Takođe, poseban panel bavio se pitanjima „tri mora i jedne pretnje“ – odvraćanja na Baltičkom, Crnom i Severnom moru. Pored toga Forum se bavio pitanjima migracija i južnim susedstvom EU, zaštitom kritične infrastrukture od sajber napada, ratovima na Bliskom Istoku i Severnim tokom 2. Na dvema značajnim sesijama razmatrana su pitanja opasnosti od izbijanja novog globalnog rata i odnosa koji se u novoj američkoj strategiji nacionalne bezbednosti zauzima prema Rusiji i Kini, kao i da li se ovi odnosi mogu nazivati „hladnim ratom“ ili oni ipak predstavljaju nešto drugo s obzirom na drugačije okolnosti u kojima se odvijaju. Evropa cela, slobodna i u miru, kao američka ideja prezentovana u prošlosti tokom završetka Hladnog rata, nastavlja da predstavlja cilj Zapadnih lidera i u budućnosti.

U odbrambenom delu Foruma, istaknut je značaj budućnosti evropske odbrambene tehnološke i industrijske baze i Evropskog odbrambenog fonda, pitanja vazdušne i protiv-vazdušne odbrane u Centralnoj i Istočnoj Evropi, kao i izražena dilema oko ciljeva modernizacije ruskih oružanih snaga.

Nakon Beogradskog bezbednosnog foruma, na kome je SUSB takođe bi predstavljen, učešće na Varšavskom bezbednosnom forumu predstavlja dalji vid našeg angažovanja i sticanja znanja o novim pojavama koje se odnose na međunarodnu i nacionalnu bezbednost.

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB) je 29. juna 2018. godine u amfiteatru Fakulteta za diplomatiju i bezbednost održalo stručni skup na temu: „Problematika u radu na liniji policija-tužilaštvo-sudstvo i slika u društvu“. Motivi za organizaciju jednog ovakvog skupa nalaze se u želji da se razmene iskustva i ukaže na pozitivne, ali i one elemente ove saradnje koji se mogu dalje unaprditi. Cilj svakog unapredjenja odnosa policije, tužilaštva i sudstva je vladavina prava i sigurniji građani koji imaju poverenja u nezavisnost, samstalnost i efikasnost ovih organa. Kao polaznu osnovu za organizaciju ovog skupa SUSB je sprovelo kratku anketu na osnovu koje su se mogle utvrditi percepcije građana o odnosu i radu policije, tužilaštva i sudstva u Srbiji i uvideti u kojoj meri oni ove organe smatraju nezavisnim, samostalnim i efikasnim.

Skup je otvorio Dejan Milutinović, predsednik Udruženja i ujedno moderator skupa, koji je istakao značaj razumevanja između lica koja rade u ovim usko povezanim organima i saradnje među njima u najboljem interesu društva.

Dimitrije Milutinović, predsednik Skupštine SUSB, obratio se skupu na temu tužilačke istrage i promena koje su se desile u Srbiji usled prelaska sa sudske istrage na tužilačku. On je objasnio značaj istrage sa aspekta organa koji vodi krivični postupak, okrivljenog i njemu Ustavom zajemčenih osnovnih prava i sloboda, efikasnosti. Posebno je ukazao na kršenje pretpostavke nevinosti kada okrivljeni u postupcima u kojima postoji veća zainteresovanost javnosti „dolazi na loš glas“ i često ostaje upamćen u tom svetlu. Tužilac je sa uvođenjem tužilačke istrage glavni akter prve faze krivičnog postupka koji rukovodi istragom i odlučuje o njenom pokretanju, preduzimanju predistražnih radnji i završetku istrage. Milutinović je istakao značaj razumevanja građana za zakonito i profesionalno postupanje policije u slučajevima kao što je to blokada saobraćajnica ili drugi vidovi remećenja javnog reda i mira, kao i značaj donošenja adekvatnih presuda višestrukim počiniocima krivičnih dela, posebno ako je među njima i napad na policijske službenike.

Specijalni pedagog Ljiljana Marković iz Centra za životno usmeravanje „Adverto“ istakla je da su u svom dugogodišnjem radu sa decom i mladima, koji su u sukobu sa zakonom ili su u riziku, uvideli da je od ključne važnosti za zaštitu maloletnika komunikacija policije, tužilaštva, suda i centra za socijalni rad. Brza i pravovremena reakcija na vršenje krivičnih dela od strane maloletnih lica može doprineti boljoj prevenciji recidiva i usmeravanju maloletnika na prosocijalne oblike ponašanja. Na žalost, praksa pokazuje da  postupci prema maloletnicima traju dugo, a primena vaspitnih naloga kao oblika diverzivnih mera nije u značajnoj meri zaživela u svim gradovima u Srbiji, pa ni u Beogradu, uprkos naporima svih gore navedenih sistema.  Ona je istakla da mediji često senzacionalistički objavljuju informacije o maloletnicima koji su ili počinioci krivičnih dela ili su žrtve/svedoci, ne vodeći računa o zaštiti najboljeg interesa deteta. Senzacionalističko izveštavanje medija o krivičnim delima u kojima su učesnici i maloletnici stvara negativnu sliku u društvu o ovoj deci i vodi ka diskriminaciji. Iz svega navednog mišljenja je da je neophodno  da se postupci prema maloletnicima vode po principu hitnog postupka i promoviše primena vaspitnih naloga, a u cilju zaštite maloletnika. Na ovaj način deci šaljemo poruku da je takvo ponašanje štetno i opasno i da društvo osuđuje vršenje krivčnih dela, ali istovremeno šaljemo im poruku da ćemo im pomoći da svoje ponašanje promene i dobiju priliku da naprave boje izbore u svom životu.

Marina Kostić, generalni sekretar SUSB, je predstavila prisutnima rezultate ankete o percepciji građana o radu policije, tužilaštva i sudstva. Oko 45% anketiranih lica je videlo izvršnu vlast kao odgovornu što se osuđeni počinioci krivičnih dela nalaze na slobodi, a tek potom su kao odgovorni navedeni sudstvo (25,8%) i tužilaštvo (22,6%). Na pitanje „Ko je odgovoran za nepokretanje postupaka po prijavama građana?“, 38,7% ispitanika je odgovorilo da je to tužilaštvo, a po 29% ispitanika da su to izvršna vlast i policija. Oko trećine ispitanika smatra da je sud odgovoran što se lica poznata policiji kao kriminogena nalaze na slobodi, a slede izvršna vlast (25,8%) i tužilaštvo i policija sa po 19,35%. Slika ispitanika o ulozi medija u ostvarivanju pravde u Srbiji je pretežno negativna budući da se 64,5% posto njih izjasnilo da mediji u Srbiji doprinose remećenju ostvarivanja pravde. Ipak, u pojedinim slučajevima mediji su označeni kao pokretači pojedinih pitanja i značajni za osvetljavanje pojedinih slučajeva. U pogledu nezavisnosti u radu policije, tžilaštva i sudstva i njihove efikasnosti oko 80% ispitanika se izjasnilo da rad policije nije nezavistan a 67,7% da nije efikasan, 87% se izjasnilo da ne vidi rad tužilaštva kao samostalan i efikasan, a čak 90,3% ispitanika se izjasnilo da rad sudova nije nezavistan a 93,5% da nije ni efikasan. Marina je ponudila neka od objašnjenja za ovakvu percepciju građana o nezavisnosti ovih organa: percepcija policije, tužilaštva i sudstva kao visoko politizovanih organa, zavisnih od izvršne vlasti i „moćnika“ koji kontrolišu rad lokalnih partijskih organa i kadrovsku politiku u njima; postojanje paralelnih centara upravljanja i moći u policiji, službama bezbednosti i vojsci, kao i partijama na vlasti, jer korupcija počinje najpre u njima još i pre dolaska na vlast; javna odbrana ili osuda pojedinih lica od strane visokih državnih zvaničnika čime se obesmišljava čitav pravosudni sistem a oni pokazuju i kao policajci i kao tužioci i kao sudije. U tom sklopu ona je istakla značaj poštovanja Kodeksa ponašanja članova Vlade i narodnih poslanika o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka.

Član SUSB Milan Petrić je naveo da u analizi ovog odnosa moramo krenuti od činjenice da su i pravosuđe i policija institucije koje rade svoj posao sa zajedničkim ciljem da građanima pruže sigurnost i bezbednost i da građani to očekuju od njih. U pogledu odnosa prema svedocima Petrić je naveo da ih u nekim situacijama, zakoni tretiraju kao kolateralnu štetu. Recimo ukoliko se ne odazovu sudskom pozivu oni moraju biti privedeni. Istovremeno tuženi se brani sa slobode. Takvim stavom postoji mogućnost da se na svedoka vrši pritisak. Psihički, pa čak i fizički. U strahu od nekakve osvete svedok se povlači, menja iskaz ili ne dolazi na suđenje. Pa čak i svesno pristaje na zakonsku kaznu, jer je ona veoma blaža od one koju može dobiti od tuženog. Nekom bizarnom logikom zakon u ovakvim slučajevima ide u korist tuženog, tj počinioca.

U drugoj situaciji, poučen ličnim iskustvom, Petrić je izneo mišljenje da je sud previše blag kada su u pitanju krivična dela u pokušaju. Upotrebiću doktorski žargon i reći da je moja dijagnoza da zločin u pokušaju može preventivnim delovanjem da se spreči i da pravosuđe mora biti identično efikasno i posvećeno sprečavanju mogućih zločina kroz kaznenu politiku, a ne da se bavi samo blagim sankcionisanjem istih. Tu treba nastupiti sa predlozima, izmenama, dopunama i rešenjima postojećih zakona a sve u cilju pružanja sigurnosti i bezbednosti građanima. On je istakao da je posebno značajno poraditi na boljoj  koordinaciji između policije i tužilaštva sa jedne i sudova sa druge strane u cilju prilagođavanja i menjanja kaznene politike u skladu sa pojavom novih ili učestalih devijantnih ponašanja pojedinaca u društvu u cilju preventivnog delovanja na potencijalne izvršioce krivičnih dela, jer jedino zajedničkim nastupom može se ozbiljno uticati na smanjenje stope kriminala u našoj državi.

Diskusija koja je usledila je bila izuzetno značajna i korisna. Ukazano je na to da se i pored promena vlasti sistem zadržava, da se zbog toga mora raditi na jačanju etike i integriteta samih pripadnika policije, tužioca i sudija, ali i onih koji vrše njihov izbor i kadriranje kako bi na ova mesta došli profesionalci a ne poslušnici. Istaknut je značaj podele vlasti, njene disperzije, budući da je jedino u takvim uslovima moguć nezavistan rad ovih organa. U uslovima koncentracije moći u rukama jedne strane, nikakva nezavisnost rada policije, tužilaštva i sudstva nije moguća. Apelovano je na profesionalno izveštavanje medija i poštovanje etičkih standarda i zakonskih normi, kao i njihovo ne učestvovanje u plasiranju lažnih vesti i širenju panike. Neophodno je da kaznena politika ispunjava svoju preventivnu svrhu (specijalnu i generalnu) usmerenu na sprečavanje kriminala i nasilja, kao i da se poboljša komunikacija između prekršajnog suda i policije. Posebno je istaknut značaj političke volje da se obračuna sa huliganizmom i nasiljem na javnim okupljanjima i sportskim manifestacijama, potreba povećanja broja sudija, tužilaca i socijalnih radnika, profesionalizam u radu i odabir kvalitetnog kadra, kao da se napad na policijske službenike oštrije sankcioniše.

Na 10. Međunarodnoj naučnoj konferenciji “Sloboda i bezbednost u realnom i sajber prostoru”, koja se 8. juna 2018. godine održala u Domu Vojske Srbije, svoj rad je, kao predstavnica Strukovnog udruženja sektora bezbednosti i doktorant Fakulteta za bezbednost, predstavila Katarina Jonev, član SUSB. Ona se skupu obratila na temu “Sajber terorizam kao nov bezbednosni izazov”.

Izuzetna nam je čast što možemo da se pohvalimo odličjem za izuzetan doprinos u bezbednosti i pažnjom koju nam je ukazala Ambasada Kanade u čije nas je ime dočekao oficir vojne policije zadužen za bezbednost Džejmi Ofrej. Predstavnici SUSB-a ovom prilikom bili su predsednik Udruženja Dejan Milutinović i generalni sekretar Marina Kostić, takođe zadužena i za međunarodnu saradnju SUSB-a.