SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „ZNANјE BEZ GRANICA“

SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „ZNANјE BEZ GRANICA“

Na 20. Međunarodnoj naučnoj konferenciji „Znanje bez granica”, koja se održala u periodu od 29. do 31. marta 2019. godine u Vrnjačkoj Banji, zajednički rad sa predsednikom Udruženja Dejanom Milutinovićem, predstavila je Maja Milenković, sa Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i članica SUSB. Pročitajte ceo tekst.

ZDRAVSTVENE USTANOVE KAO DEO KRITIČNE INFRASTRUKTURE

ZDRAVSTVENE USTANOVE KAO DEO KRITIČNE INFRASTRUKTURE

Definicija Infrastrukture odnosi se na sredstva i imovinu koji su ključni za funkcionisanje kompletnog društva. Zbog sve većeg rizika od terorističkih napada, vanrednih i kriznih situacija, stavljen je akcenat na izraz “KRITIČNA INFRASTRUKTURA”. Pročitajte ceo tekst.

OBELEŽENA DVOGODIŠNJICA SUSB, OTVARANJE NOVIH PROSTORIJA I NOVA 2019. GODINA

OBELEŽENA DVOGODIŠNJICA SUSB, OTVARANJE NOVIH PROSTORIJA I NOVA 2019. GODINA

Strukovno udruženje sektora bezbednosti je 28. decembra 2018. godine u Hotelu Hyatt Regency u Beogradu obeležilo tri važna događaja: svoje novo zvanično sedište Udruženja, dvogodišnjicu postojanja i predstojeću Novu 2019. godinu. Pročitajte ceo tekst.

SUSB REALIZOVALO PROJEKAT „ZAŠTITA DECE NA INTERNETU“ NA GO ČUKARICA

SUSB REALIZOVALO PROJEKAT „ZAŠTITA DECE NA INTERNETU“ NA GO ČUKARICA

Opštim predavanjem o zaštiti dece na Internetu, koje se održalo 20. novembra 2018. godine u Svečanoj sali GO Čukarica, završen je projekat Strukovnog udruženja sektora bezbednosti „Zaštita dece na Internetu“, koji se u oktobru i novembru realizovao na GO Čukarica. Pročitajte ceo tekst.

GENERALNI SEKRETAR SUSB UČESTVOVALA NA PETOM VARŠAVSKOM BEZBEDNOSNOM FORUMU

GENERALNI SEKRETAR SUSB UČESTVOVALA NA PETOM VARŠAVSKOM BEZBEDNOSNOM FORUMU

U Varšavi je i ove godine, od 24.-25. oktobra, održan peti po redu Varšavski bezbednosni forum. Forumu je prisustvovao veliki broj političkih lidera iz Evrope, Azije i SAD, kao i predstavnici privrednih društava iz oblasti bezbednosti i odbrane, akademskih institucija i nevladinih organizacija. Generalni sekretar SUSB Marina Kostić učestvovala je na ovogodišnjem Forumu. Pročitajte ceo tekst.

ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

Kako lični podaci predstavlјaju veoma osetlјivu i poverlјivu informaciju, od velike je važnosti način njihovog prikuplјanja i adekvatno IT rešenje za njihovu zaštitu i u zdravstvenim ustanovama, kao delu kritičke infrastrukture. Pročitajte ceo tekst.

ODRŽAN STRUČNI SKUP SUSB O PROBLEMATICI U RADU NA LINIJI POLICIJA-TUŽILAŠTVO-SUDSTVO

ODRŽAN STRUČNI SKUP SUSB O PROBLEMATICI U RADU NA LINIJI POLICIJA-TUŽILAŠTVO-SUDSTVO

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB) je 29. juna 2018. godine u amfiteatru Fakulteta za diplomatiju i bezbednost održalo stručni skup na temu: „Problematika u radu na liniji policija-tužilaštvo-sudstvo i slika u društvu“. Pročitajte ceo tekst.

SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI “SLOBODA I BEZBEDNOST U REALNOM I SAJBER PROSTORU”

SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI “SLOBODA I BEZBEDNOST U REALNOM I SAJBER PROSTORU”

Na 10. Međunarodnoj naučnoj konferenciji “Sloboda i bezbednost u realnom i sajber prostoru”, koja se 8. juna 2018. godine održala u Domu Vojske Srbije, svoj rad je, kao predstavnica Strukovnog udruženja sektora bezbednosti i doktorant Fakulteta za bezbednost, predstavila Katarina Jonev, član SUSB. Pročitajte ceo tekst.

KOMENTAR NA NACRT STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI I STRATEGIJE ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

KOMENTAR NA NACRT STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI I STRATEGIJE ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

Devetnaestog aprila 2018. godine Ministarstvo odbrane Republike Srbije je na svom sajtu objavilo da je započeto sa sprovođenjem javne rasprave o Nacrtu strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije i Strategije odbrane Republike Srbije, kao i da će se ona odvijati u periodu od 20. aprila do 15. maja ove godine. Pročitajte ceo tekst.

„NEOVLAŠĆENO“ SNIMANJE I FOTOGRAFISANJE JAVNIH OBJEKATA

„NEOVLAŠĆENO“ SNIMANJE I FOTOGRAFISANJE JAVNIH OBJEKATA

Pre nekog vremena imali smo slučaj „neovlašćenog snimanja i fotografisanja“ zgrade Generalštaba (inače sada javnost saznaje da je tu i sedište VOA), a koja je većim delom oštećena u NATO bombardovanju. Ovo je možda dobar trenutak i povod da se preispita u praksi primena tj. zakonitost pozivanja na ovu zabranu, a u različitim situacijama. Pročitajte ceo tekst.

GENERALNI SEKRETAR SUSB NA PRVOJ MEĐUNARODNOJ KONFERENCIJI CONFLUX CENTRA

GENERALNI SEKRETAR SUSB NA PRVOJ MEĐUNARODNOJ KONFERENCIJI CONFLUX CENTRA

Generalni sekretar SUSB Marina Kostić prisustvovala je Prvoj međunarodnoj konferenciji Centra za interkulturalni dijalog i medijaciju „CONFLUX Center” pod nazivom „Medijacija, prevencija i rešavanje konflikata u nastajućoj paradigmi“, koja se održala 24. februara 2018. godine u Beogradu. Pročitajte ceo tekst.

NOVA STRATEGIJA PROŠIRENJA EU I SRBIJA – VREDNOSTI, INSTITUCIJE I NORMALIZACIJA ODNOSA

NOVA STRATEGIJA PROŠIRENJA EU I SRBIJA – VREDNOSTI, INSTITUCIJE I NORMALIZACIJA ODNOSA

Šta su prioriteti politike proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan sadržani u novom dokumentu Evropske komisije (EK)? Kakva je pozicija pitanja granica u odnosu na pitanja vrednosti i institucija? Pročitajte ceo tekst.

SUSB PREDSTAVILA KOMENTARE NA PREDLOGE ZAKONA IZ OBLASTI ODBRANE I POLICIJE

SUSB PREDSTAVILA KOMENTARE NA PREDLOGE ZAKONA IZ OBLASTI ODBRANE I POLICIJE

Strukovno udruženje sektora bezbednosti predstavilo je u petak 1. decembra 2017. godine komentare na set zakona iz oblasti odbrane i policije u emisiji \\\'Istina o...\\\' na Kopernikus Televiziji. Pročitajte ceo tekst.

NAŠ UGAO: “DEMOKRATSKA KONTROLA I SEKTOR BEZBEDNOSTI: SARADNICI ILI SUPARNICI?”

NAŠ UGAO: “DEMOKRATSKA KONTROLA I SEKTOR BEZBEDNOSTI: SARADNICI ILI SUPARNICI?”

U organizaciji Strukovnog udruženja sektora bezbednosti (SUSB) i Fakulteta za diplomatiju i bezbednost (FDB) je 23. novembra 2017. godine održan stručni skup pod nazivom „Demokratska kontrola i sektor bezbednosti: saradnici ili suparnici?“ Pročitajte ceo tekst.

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

Delegacija Strukovnog udruženja sektora bezbednosti je u svojstvu člana Organizacionog odbora učestvovala na Međunarodnoj naučno – stručnoj konferenciji „Bezbjednost i sport – regionalna iskustva i perspektive“, koja se 5. septembra 2017. godine održala u konferencijskoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Banja Luci. Pročitajte ceo tekst.

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB), kao nevladina organizacija, omogućilo je da se pod okriljem stručnog skupa „Savremeni terorizam i korporativna bezbednost“, koji se održao 26. maja 2017. godine u Sava centru, okupe i razmene mišljenja i ideje predstavnici državnog sektora, privatnog sektora bezbednosti i akademske zajednice. Pročitajte ceo tekst.

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Jedan od značajnih problema naše Policije nalazi se u temama karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak radnog odnosa. Jasno je da je Policija izvršni organ koji radi na očuvanju reda, zakona, kao i bezbednosti i imovinske sigurnosti svojih građana, ali je i mogući instrument vlasti koji štiti interese vladajuće političke partije i elite. Pročitajte ceo tekst.

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

Nezavisno, nevladino, nestranačko, interesno, javno i na sindikalnim osnovama zasnovano strukovno udruženje, aktivnih i penzionisanih radnika državnog i privatnog sektora bezbednosti, eksperata i specijalista na polju bezbednosti, akademske zajednice srodnih nauka i naučnih disciplina u vezi sa bezbednošću i drugih građana po pitanju bezbednosti, kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu. Pročitajte ceo tekst.

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

U subotu, 11. marta 2017. godine, u prostorijama gradske opštine Mladenovac, održala se tribina „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“ u organizaciji Strukovnog udruženja Sektora bezbednosti (SUSB). Pročitajte ceo tekst.

Pojmovnik bezbednosti “D”

A

B

V

G

D

Đ

E

Ž

Z

I

J

K

L

LJ

M

N

NJ

O

P

R

S

T

Ć

U

F

H

C

Č

Š

Demokratija – Demokratija (od grčkog δημοκρατία, odnosno ,,vladavina naroda’’) je političko uređenje u kome narod, odnosno građani poseduju pravo da slobodno biraju svoje predstavnike okupljene u zakonodavno telo koje se najčešće naziva parlament. To je savremeno shvatanje demokratije, poznato kao ,,predstavnička demokratija’’. Pored nje, postoji i tzv. ,,direktna demokratija’’ u kojoj svi građani neposredno učestvuju u donošenju državnih odluka, bez koncentracije moći u rukama narodnih predstavnika (npr. prilikom referenduma). U praksi, demokratija podrazumeva učešće naroda u vlasti, mogućnost naroda da smenjuje vlast po unapred utvrđenim procedurama – nenasilno, vladavinu većine, ravnotežu različitih grana vlasti (kod liberalne demokratije osnovno pitanje je kako se vlada), otvorenost društva i jednakost ljudi pred zakonom. Demokratija je u svom izvornom obliku nastala u antičkim grčkim gradovima-državama, a njen moderni razvoj svoj začetak ima u kalvinističkim pogledima 17. veka, nastalim u Engleskoj, Škotskoj i Holandiji. Za opstanak demokratije je od posebnog značaja stepen nejednakosti u društvu tj. ostvarivanje socijalne i ekonomske pravde, jer prevelika razlika u položaju može dovesti do različitih vidova nestabilnosti i revolucija. Kod ovakvih vidova demokratskog uređenja možemo govoriti o tzv. „društvima blagostanja“ ili „socijalnim državama“. U liberalnoj ideologiji, vladavina većine može prerasti u „tiraniju većine“ kada se autonomija i sloboda manjina i pojedinca u društvu ugrožava ili negira. Takođe, još je Aristotel smatrao da se demokratija može izopačiti u „ohlokratiju“ (vladavinu gomile ili ološa) i u razne oblike demagogije.

Demokratska kontrola oružanih snaga – Demokratska kontrola oružanih snaga, poznatija kao civilna ili demokratska civilna kontrola oružanih snaga, je politička koncepcija prema kojoj se ultimativna odgovornost za donošenje političkih odluka stavlja u ruke civilnih i demokratski izabranih predstavnika građana i institucija, a ne profesionalnih vojnih lica, odnosno oficira. U obrnutom slučaju, ukoliko vojska kontroliše političke procese u zemlji, radi se o vojnoj diktaturi. U teoriji, ideja se može pratiti u prošlost sve do antičke filozofije i Platonovog pitanja ,,Ko čuva čuvare?’’, ali polaznom tačkom u savremenim teorijama civilno-vojnih odnosa smatra se studija Semjuela Hantingtona ,,Vojnik i država’’, objavljena 1957. godine. Demokratska civilna kontrola oružanih snaga se u praksi ostvaruje različitim mehanizmima, od profesionalizacije vojske i postavljanja civilnog ministra odbrane, preko formiranja raznih parlamentarnih odbora za pitanja odbrane i bezbednosti, do nadzorne uloge medija, zaštitnika građana i civilnog sektora u celini. Demokratska kontrola oružanih snaga postaje međunarodna norma 1994. godine kada su države članice Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) usvojile Kodeks ponašanja u političko-vojnim aspektima bezbednosti. Ovaj dokument obavezuje države članice „na efikasnu kontrolu vojnih, paravojnih i bezbednosnih snaga“ od strane ustavno izabranih vlasti sa demokratskim legitimitetom. Takođe, u istom dokumentu je naglašeno da se demokratska politička kontrola vojnih, paravojnih i unutrašnjih snaga bezbednosti (policije i službi bezbednosti) smatra neophodnim elementom stabilnosti i bezbednosti.

Demonstracije – Demonstracije ili protesti označavaju masovno javno okupljanje građana u cilju izražavanja nezadovoljstva (ređe podrške) nekom važnom, najčešće političkom pitanju. Ovakva okupljanja nose rizik od izazivanja uličnih nereda i fizičkih obračuna sa snagama bezbednosti i u tom slučaju prerastaju u građanske nerede. Lica koja učestvuju u demonstracijama nazivaju se demonstrantima i ona mogu poticati iz gotovo svih socijalnih kategorija.

Diskriminacija – Diskriminacija (od latinskog discriminare, tj. ,,praviti razliku’’, ,,odvajati’’) podrazumeva neopravdano pravljenje razlike, nejednako postupanje ili propuštanje, prema jednom licu ili grupi s obzirom na njihova lična svojstva kao što su etničko, nacionalno ili rasno poreklo, jezik, verska pripadnost, političko opredeljenje, pol ili seksualna opredeljenost, materijalno stanje i drugo. Diskriminacija je uglavnom zasnovana na predrasudama prema grupi i može biti neposredna, tj. direktna ili posredna ili indirektna. U ovom drugom slučaju diskriminacija je kamuflirana prividno jednakim tretmanom. Diskriminaciju mogu vršiti pojedinci, grupe ili institucije.

Država – Država je organizovana politička zajednica sa jedinstvenom vlašću koja poseduje monopol sile na određenoj teritoriji. Država poseduje tri konstitutivna elementa: suverenu vlast, teritoriju na kojoj se ta vlast prostire i stanovništvo koje živi na toj teritoriji i koje formira institucije te vlasti. U formalno-pravnom smislu kao jedan od preduslova države se spominje i njena međunarodna priznatost u tom svojstvu.

Dron – Dron označava letelicu na daljinsko upravljanje bez posade u sebi. Ovaj neologizam obuhvata širok spektar letelica, od kvadrikoptera na daljinsko upravljanje koje koriste hobisti za pravljenje fotografija, do robotizovanih borbenih letelica sposobnih za projektovanje smrtonosne sile hiljadama kilometara daleko od kontrolne stanice. U domaćoj terminologiji poznatiji termin je ,,bespilotna letelica” (skraćeno BPL). Pojedini stručnjaci ističu da termin ,,bespilotna letelica” (unmanned aerial vehicle – UAV) nije adekvatan jer ovakvi vazduhoplovi zapravo imaju pilota, ali se on ne nalazi u samoj letelici. Stoga se sugeriše da je termin ,,vazduhoplov na daljinsko upravljanje” (remotely controlled aircraft – RCA) adekvatniji. U zapadnoj vojnoj terminologiji termin dron najčešće podrazumeva bespilotne letelice srednjeg (do 10.000m) i velikog (preko 10.000m) plafona leta, doleta od preko hiljadu kilometara, autonomije leta od najmanje 24 časa, sposobne za automatizovan ili let na daljinsko upravljanje, koje imaju multifunkcionalnu operativnu ulogu, a najčešće onu ,,lovaca-ubica” (hunter-killer) i izviđača. U širem smislu dronom se nazivaju sva vozila (kopnena, pomorska i vazdušna) bez posade, koja se kontrolišu daljinskim putem.