Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB), kao nevladina organizacija, omogućilo je da se pod okriljem stručnog skupa „Savremeni terorizam i korporativna bezbednost“, koji se održao 26. maja 2017. godine u Sava centru, okupe i razmene mišljenja i ideje predstavnici državnog sektora, privatnog sektora bezbednosti i akademske zajednice.

Pozdravljajući goste i predstavljajući Dnevni red skupa, prisutnima se najpre obratio predsednik SUSB Dejan Milutinović, koji je istakao da je skup posvećen aktuelnoj temi i pokušaju da se iznađe zajednički odgovor na najveću pretnju današnjice. Ukratko je predstavljen i dosadašnji rad Udruženja.

Moderator skupa i ujedno i prvi panelista, generalni sekretar SUSB Marina Kostić obratila se skupu na temu „Nova obeležja globalnog terorizma“. Kao ključne novine istaknute su promene na ideološkom, organizacionom i nivou borbe protiv terorizma. Na ideološkom nivou savremeni terorizam predstavlja odgovor na proces globalizacije shvaćene kao amerikanizacije, vesternizacije, liberalizacije i uspostavljanja univerzalnog svetskog poretka nakon Hladnog rata; u nekim slučajevima ima karakter anti-kolonijalnog delovanja protiv bivših kolonizatora, težeći da odbaci kolonijalne modele upravljanja i nasilnim putem uspostavi drugačiji poredak vladanja zasnovan na religijskim načelima;  zbog sukoba oko konačnog cilja i metoda borbe dolazi do sukoba između samih terorističkih grupa. Na organizacionom nivou novine se koncentrišu oko razvoja informacionih tehnologija i novih načina mobilizacije terorista, labavije organizacione strukture i veće nepredvidivosti delovanja, veće mogućnosti upotrebe oružja za masovno uništenje, kao i posedovanja posebnih, pre svega finansijskih i tehnoloških, znanja i obrazovanja terorista. Na nivou borbe protiv terorizma, novine se pre svega nalaze u institucionalizaciji ove borbe na međunarodnom i globalnom nivou, kroz stvaranje globalnih koalicija i novih institucionalnih mehanizama i tela unutar međunarodnih organizacija, nadležnih za razmenu informacija i protivterorizam. Same međunarodne organizacije poput Arapske lige, Evropske unije i NATO-a postaju članice globalnih koalicija za borbu protiv terorizma. Postoji i ideja stvaranja stalnog Transatlanskog protivterorističkog centra kako bi se povezali nacionalni centri za borbu protiv terorizma, operativne grupe za delovanje u slučaju terorističkog napada i Transatlantskog centra izuzetnosti koji bi omogućio standardizaciju i trening u borbi protiv terorizma. Osnovna pitanja koja se na kraju postavljaju su: da li će veća institucionalizacija i proliferacija različitih tela i organa unutar međunarodnih organizacija dovesti do efikasnije borbe protiv terorizma, da li je ekstremizam uvek motiv za terorizam i koliko je finansijski motiv odlučujući, kao i u kojoj meri će u budućnosti doći do ujedinjavanja terorističkog pokreta zasnovanog na religijskim motivima.

Druga tema koja se odnosila na „Terorizam u Evropi i regionu“ započela je izlaganjem asistenta na Fakultetu političkih nauka Stefana Surlića, koje je bilo fokusirano na aktuelnu migrantsku krizu u kontekstu nacionalne i evropske bezbednosti. Zatvaranjem balkanske rute, Srbija se suočava sa izazovom – trajnim ostankom migranta. Prema podacima UNHCR-a, u Srbiji je registrovano 7.720 migranata. Njih 15 % je samovoljno smešteno u centru Beograda i ostalim mestima u zemlji. Iako su registrovani, njihovo kretanje nije pod stalnim nadzorom, zbog čega su pretnje od terorističkih napada mnogo veće. Surlić je istakao da su tri ključna izazova sa kojima se suočavamo: nepostojanje zajedničkog rešenja za ovaj problem u državi i regionu; ograničenost unutrašnjih kapaciteta i iskorišćenost bezbednosnih kapaciteta. Dalji strah u pogledu migranata vezan je za održivost sporazuma između Turske i EU i propuštanje većeg broja migranata koji nadilaze postojeće kapacitete Republike Srbije. Noviji teroristički napadi u evropskim državama su posredno i neposredno vezani za migrantsku krizu, budući da su neki od izvršilaca terorističkih akata prošli kroz balkansku rutu. Tri stotine graničnih policajaca R. Srbije je prošlo posebnu obuku. Kao ključna pitanja teme izlaganja, Surlić navodi: „ Da li Srbija ima mogućnosti da integriše migrante i da li je zatvaranje granica realno, odnosno može li se izbeći neželjeni ishod? S obzirom da će oni pronaći mogućnost da kada tad nastave svoje migrantske tokove, ističe opciju ulaganja sredstava u njihovu integraciju kao promenu smera sadašnje politike prema migrantima i sprečavanju njihovog nezadovoljstva u regionu i Evropi. Surlić je posebno istakao u kojoj meri je prepoznat značaj dosadašnjeg humanog odnosa policije Srbije prema migrantima.

Dževad Galijašević, politički analitičar, je na početku svog izlaganja na istu temu istakao da regionalni terorizam počinje u Bosni i Hercegovini i da ga je ova država „poklonila“ Evropi. Tek formiranjem vojnih formacija u BiH, Osama bin Laden i Al Kaida postaju aktuelni. Galijašević ističe da, iako ovo njegovo mišljenje neko može posmatrati kao radikalno, Zapad teži da instrumentalizuje terorizam rukovodeći se svojim geopolitičkim interesima. Smatra da danas možemo govoriti samo o islamskom terorizmu. Zapovesti islama se iskorišćavaju kako bi se regrutovali teroristi. Sopstvena porodica im je nevažna, životi tuđe dece, sve je nevažno u odnosu na ostvarenja cilja. Islam tako postaje najjače oružje. Odgovorni su autoriteti koji im takve stavove usade. Galijašević navodi da je Al Kaida instrument zapadne politike, a Islamska država vojno-politička organizacija koja primenjuje terorizam kao vojnu meru. Intervencije zapadnih država nisu dovele do pomaka u borbi protiv terorizma. Zapad nije uradio ništa u kontekstu prepoznavanja, kontrolisanja i sprečavanja terorista da se naoružavaju i izvode svoje akte. On zaključuje da od terorističke pretnje postoje važniji geopolitički interesi. U vođenju borbe protiv terorizma moraju biti upotrebljene sve mere koje stoje na raspolaganju. Veoma je bitna uloga celokupnog društva u deradikalizaciji, dok oružana borba dolazi na kraju. Galijašević je stava da ne treba dragocene nacionalne informacije deliti sa stranim službama. Na pitanje u kojoj meri razlika između sunita i šiita utiče na jedinstvenost islamističkog terorizma Galijašević odgovara da islam nije jedinstvena religija i da se ovo pitanje odnosa između dve najveće islamske grupacije otvara samo ako nema aktivnog rata.

Predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, kojima se i ovom prilikom posebno zahvaljujemo na učešću, obratili su se skupu na teme „Preventivne mere borbe protiv terorizma“ i „Saradnja u borbi protiv terorizma kao vid prevencije“. Objašnjen je pojam prevencije u borbi protiv terorizma i istaknuto da se ona odnosi na sprečavanje bazičnih činioca pripreme terorističkog dela, kao i da ista ne smeju da se dovode isključivo u vezu sa određenom grupacijom, verskom, etničkom ili nacionalnom. Postoje brojni razlozi koji utiču na pojavu terorizma, a mogući indikatori, kada se radi o pojedincima, su siromaštvo, osobe koje potiču iz nestabilnih porodica, koje nemaju dovoljno izgrađen identitet i/ili pripadaju marginalizovanim grupama, vide finansijski ili materijalni dobitak i drugo. Značaj prevencije je prepoznat te je jedna od značajnih aktivnosti u Nacrtu Nacionalne Strategije za prevenciju i borbu protiv terorizma, koja bi trebalo da bude usvojena veoma brzo, budući da je javna rasprava završena.

Pored ostalog, u okviru prevencije terorizma predstavnici MUP su se posebno osvrnuli na zloupotrebu interneta u svrhu terorizma, pri čemu pojava samoradikalizacije predstavlja posebnu potencijalnu opasnost. Takođe, istaknut je značaj rada na razvijanju komunikacije, kako sa nadležnim državnim organima tako i civilnim sektorom, posebno u cilju edukacije građana i javnosti, kao i njihove saradnje i uključivanja u preventivne aktivnosti. Kao poseban problem, i to na globalnom nivou, istaknuto je finansiranje terorizma, imajući u vidu da cena koštanja terorističkog akta više nije skupa (npr. potrebno je par stotina evra za kupovinu puške ili sličnog oružja), te je gotovo nemoguće definisati indikatore za izgradnju zaštitnih mehanizama finansijskih institucija koji bi doprineli prepoznavanju i prevazilaženju ovog problema.

U pogledu saradnje, kao vida prevencije u borbi protiv terorizma, istaknuta je važnost kontinuirane i sistematske saradnje relevantnih državnih organa u Republici Srbiji, ali i saradnje na regionalnom i globalnom nivou. Borbu protiv terorizma treba doživeti kao svoj lični interes, jer svačija porodica može biti meta terorista. Na pitanje da li nečlanstvo Srbije u organizacijama poput EU i NATO uskraćuje Srbiju pojedinih informacija objašnjeno je da R. Srbija ima direktnu saradnju, kroz različite projekte i fokalne tačke, sa zemljama članicama EU i NATO koja podrazumeva i neposrednu razmenu operativnih saznanja.

Predstavnici MUP su zaključili da je u borbi protiv terorizma, pored službi bezbednosti R. Srbije, potrebno angažovati i druge državne organe, jer su za prevenciju terorizma važni i zdravstveni radnici, zaposleni u oblasti socijalne zaštite, obrazovanja i drugi, koji kroz neposredne i česte kontakte mogu da primete specifične promene kod ljudi, odnosno određene indikatore radikalizacije pojedinaca.

Na kraju prvog panela istaknut je poseban značaj saradnje javnog i privatnog sektora bezbednosti u borbi protiv terorizma. Stevan Đokić, bivši privatni detektiv, direktor Centra za bezbednost, istrage i odbranu DBA i predsednik IO SUSB, se posebno u svom izlaganju osvrnuo na ulogu privatnog sektora bezbednosti. Smatra da je on danas malo sređeniji donošenjem Zakona o privatnom obezbeđenju, ali da izmene i dopune ovog Zakona mogu biti veoma korisne, što je pitanje za zakonodavca. On je naveo da u nekim državama privatne organizacije imaju bolju obuku i ostvaruju partnerstvo sa policijom. Đokić ističe da se teroristi uglavnom ne plaše privatnog sektora i da se mora posebna pažnja posvetiti obuci pripadnika privatnog sektora bezbednosti u borbi protiv terorizma. Neophodno je da se privatni sektor osposobi da svojim delovanjem pomogne u borbi protiv terorizma i da se ostvari saradnja sa državnim sektorom.

II PANEL

U okviru drugog panela prisutnima su se obratili Mile Spasić, profesor bezbednosti, Saša Vujko, dr Mila Jegeš, specijalista bezbednosnog menadžmenta, Dejan Milutinović, predsednik SUSB i Milan Petrić, iz komunalnog sektora Beograda.

Mile Spasić, profesor bezbednosti, savetnik na analitičkim poslovima i specijalista za kontraterorizam obratio se skupu na temu „Obezbeđenje objekata i lica, pretnja terorizmom i protivterorističke mere“. On je istakao da je terorizam jedan od problema sa kojim se suočavaju mnoge države sveta. Osvrnuo se na pitanje definisanja terorizma i postojanje velikog broja definicija ovog kompleksnog pojma navodeći neke poznatije autore (Fogela, Šmida, i dr.). Budući da terorizam može da pruži mnogo više od onog što smo danas videli, ukazuje na opasnost od zloupotrebe nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja u terorističke svrhe. Posledice njihove upotrebe mogu biti katastrofalne. Ističe važnost bezbednosnih procena i planova obezbeđenja objekata koji mogu biti meta terorističkih napada. Ovo je oblast koju bi kod nas trebalo urediti zakonom, jer to što nismo primarna meta, ne daje garanciju da u našoj državi neće biti terorističkih napada. Potrebna je promena pogleda na bezbednost, sagledavanje ekonomskog, informacionog, pravnog i drugih aspekata bezbednosti. Nakon terorističkog napada na francuski časopis Šarli Ebdo preduzete su protivterorističke mere, koje su kod nas još uvek na snazi kao mere prevencije, obavljanje patrola i slično. Kontraterorističke mere obuhvataju saznanje o planiranju terorističkog akta, podizanje svesti građana o borbi protiv terorizma, upravljanje krizom kada se akt dogodi.

Spasić zaključuje da bezbednost nije deljiva i nije samo pitanje MUP-a i sličnih organa, već celog društva. Konkretni predlozi za poboljšanja stanja u ovoj oblasti su: povećanje budžeta i ulaganje sredstava u borbu protiv terorizma, uvođenje civilne odbrane u školama, obezbeđivanje visokostručnog kadra (specijalne obuke, poznavanje jezika), razvoj posebnih mera zaštite od NHB udara, uvođenje planova odbrane, definisanje jasnije uloge Sektora za vanredne situacije, vraćanje obaveznog vojnog roka i podizanje stanja svesti i morala građana.

U okviru iste teme, a u ime IBSSA, čiji je predsednik Džordž Poper bio sprečen da prisustvuje i iz Međunarodne organizacije bezbednosne strukture EUROPOLICE govorio je Saša Vujko koji je u svom izlaganju stavio akcenat na organizacioni sistem obezbeđenja lica i objekata i saradnju različitih timova kada je prisutna pretnja. Uloga obaveštajnog sektora je dolazak do informacija. Teroristički akt je teško predvideti, zapravo niko ne može da ga predvidi osim onih koji to planiraju. Trebalo bi zakonskom regulativom bolje urediti delovanje svih službi i njihovu saradnju. Vujko zaključuje da borba protiv terorizma zahteva uključivanje i drugih sektora, naročito privatnog sektora bezbednosti. Posebnu pažnju je potrebno usmeriti na edukaciju i usavršavanje, kao i licenciranje radnika obezbeđenja za borbu protiv terorizma.

Na temu „Preventivne mere korporativne bezbednosti i postupanje u slučaju terorističkog akta“ prisutnima se obratila dr Mila Jegeš, spec. bezbednosnog menadžmenta. Ona je istakla ulogu korporativne bezbednosti, čija je suština zaštita objekata koji su od višeg interesa, npr. tehničko-tehnoloških sistema. Donošenje adekvatne zakonske regulative u ovoj oblasti je potreba i interes naše države, a ne ispunjavanje uslova za pridruživanje određenim organizacijama. Zaštita objekata kritične infrastrukture treba da bude u nadležnosti domaćih, a ne stranih bezbednosnih organizacija. Od 2000. godine razvijen je projekat Korporativne bezbednosti. Postojeća zakonska regulativa, počev od Ustava, Zakona o odbrani, Zakona o vanrednim situacijama, Zakona o vojsci, Zakona o zaštiti od požara bavi se ovom materijom. Nebriga o državnom kapitalu je veliki problem, kao i nesklad između ministarstava.

Ona navodi da mora biti planiran efikasan odgovor na teroristički akt. To podrazumeva angažovanje svih sistema, obuku i edukaciju građana. Ako do terorističkog čina dođe, cilj je da se rizik svede na što manju meru, na tzv. prihvatljivu meru. Dr Jegeš zaključuje da ministarstva moraju naći saglasje u svom radu. Ključna je zaštita, vršenje procena, organizovanje, kontrola, koordinacija, korekcija, odnosno efikasno upravljanje resursima. U subjektima privrednih sistema, bezbednost je zadatak svih zaposlenih, svih nivoa menadžmenta, ali i celog društva, počev od državnog vrha.

Dejan Milutinović, predsednik SUSB, je započeo svoje izlaganje na temu „Protivteroristička borba“ isticanjem da se prevencija bazira na sakupljanju i obradi informacija kao najbitnijim aktivnostima u borbi protiv terorizma. Nosioci protivterorističke borbe su MUP, tačnije policija (specijalne i posebne jedinice) uz jaku podršku Vojske, naročito Specijalne brigade i Vojne policije. Protivteroristička borba se najjednostavnije može objasniti kao aktivnost koja rešava problem kada do njega dođe. Postoje utvrđene tačne procedure i radnje, mora postojati konstantna saradnja između obaveštajnog sektora, policije i vojske. Ključno je da postoje tačni podaci. Borba se može voditi u urbanim i ruralnim uslovima. Mnogo faktora otežava protivterorističku borbu u urbanim uslovima. Planiranje je daleko osetljivije i zahteva veću pažnju. Talačke situacije su naročito kompleksne. U ruralnim uslovima poseban primat ima Žandarmerija. Jedan specijalac se ceo život obučava za jedan sekund delovanja. Mora biti fokusiran, spreman da deluje, ali i da mu logistika ne „zakasni“.

Milutinović zaključuje da kada do terorističkog akta dođe, glavni nosioci borbe su specijalne snage, koje se moraju konstantno obučavati i biti opremljeni kako bi bili efikasni u svom delovanju. Veoma je važna saradnja sa drugim segmentima, kao i praćenje svih rizičnih grupa i razvoj svesti o bezbednosti. Takođe, izrazio je zabrinutost zbog mogućeg uticaja geostrateških interesa na rad službi u EU u kontekstu novijih događaja.

Na poslednju temu stručnog skupa „Aktivnosti javnih službi u hitnom reagovanju i saniranju posledica terorističkog napada“ prisutnima se obratio Milan Petrić iz komunalnog sektora Beograda. On je istakao da je iz poslednjih dešavanja širom Evrope vidljivo da su se ciljevi terorista proširili i da oni mogu biti usmereni i na nanošenje ekonomske štete i uništavanje infrastrukture. Takođe, ukoliko neko želi da unese paniku među građane i da destabilizuje redovno, dnevno funkcionisanje društva dovoljno bi bilo da nekom diverzijom ubaci u tankove vodovoda par litara sumnjive tečnosti (farbe, laka). Zbog toga je, iz preventivnog ugla gledano, potrebno razviti plan zaštite od potencijalnog ugrožavanja kritične infrastrukture (objekti, preduzeća od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije i vitalne važnosti za životno i svakodnevno funkcionisanje građana). Trenutno je obezbeđenje ove infrastrukture predviđeno samo u ratnim okolnostima. Zbog pojave terorizma, čije delovanje se može dešavati i u ratu i u miru, potrebno je za početak na administrativnom polju popisati imovinu svih pomenutih preduzeća i broj zaposlenih taksativno po objektima. Zatim uraditi zajedničku procenu rizika od potencijalnog napada na kritičnu gradsku i republičku infrastrukturu. Potom i pojedinačnu za svako preduzeće ponaosob. Nakon toga bi se sama po sebi utvrdila potreba za ulaganjem u zaštitu i obezbeđenje tih objekata. Ovu procenu bi vršilo nezavisno telo. Potom bi se radilo na razvoju principa korporativne bezbednosti u preduzećima, sa adekvatno obučenim osobama, koji bi kroz saradnju sa MUP-om i drugim srodnim bezbednosnim strukturama na gradskom ili republičkom nivou mogle da se ponašaju u skladu sa situacijom. Poželjno bi bilo da se te zadatke izvršavaju direktno zaposleni u preduzećima, zbog osećaja pripadnosti i poznavanja terena, a ne pripadnici Agencija. Petrić navodi da bi dubljom analizom trebalo proveriti da li osoblje ima dovoljan broj zaposlenih i stručnih lica u hitnim službama, da li su hitne službe u stanju pripravnosti, da li je njihova obučenost dovoljna za reakciju u takvim situacijama i dr. Takođe, mimo koordinacije korporativne bezbednosti odnosno preduzeća i hitnih službi grada Petrić navodi da bi jedan od koraka bio i pravno regulisanje ove oblasti, preduzeća od strateškog značaja, kao i prava i ovlašćenja relevantnih službi u slučajevima napada ili havarija. On je predložio i formiranje informativnog centra, u koji bi se prikupljale sve informacije, koji bi ih arhivirao i na osnovu njih pravio dalje poteze. Petrić je naglasio i važnost zaštite pokretne infrastrukture preduzeća, budući da su se neki teroristički napadi u Evropi dešavali korišćenjem pokretne imovine poput kamiona (u Parizu), a koji bi se mogli pratiti i upotrebom dronova.

U okviru diskusije, na kraju stručnog skupa, prisutni učesnici su istakli značaj zaštite kritične infrastrukture i važnih preduzeća od strane državnih organa, a ne privatnih ili državnih organa mogućih stranih investitora i kupaca značajnih domaćih preduzeća. Takođe, istaknut je nezavidan finansijski položaj pripadnika privatnog sektora bezbednosti koji su angažovani na poslovima obezbeđenja objekata, što ih čini „lakim“ metama bilo kakvog napada, pa i terorističkog, zbog čega se mora raditi na poboljšanju njihovog materijalnog položaja, ali i treningu, obuci i davanju potrebnih informacija značajnih za zaštitu od terorizma.