Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

U okviru programa rodne ravnopravnosti, članovi Strukovnog udruženja sektora bezbednosti aktivno su uključeni u realizaciju obuke žena za samozaštitu na opštini Čukarica. Pročitajte ceo tekst.

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

Delegacija Strukovnog udruženja sektora bezbednosti je u svojstvu člana Organizacionog odbora učestvovala na Međunarodnoj naučno – stručnoj konferenciji „Bezbjednost i sport – regionalna iskustva i perspektive“, koja se 5. septembra 2017. godine održala u konferencijskoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Banja Luci. Pročitajte ceo tekst.

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB), kao nevladina organizacija, omogućilo je da se pod okriljem stručnog skupa „Savremeni terorizam i korporativna bezbednost“, koji se održao 26. maja 2017. godine u Sava centru, okupe i razmene mišljenja i ideje predstavnici državnog sektora, privatnog sektora bezbednosti i akademske zajednice. Pročitajte ceo tekst.

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Jedan od značajnih problema naše Policije nalazi se u temama karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak radnog odnosa. Jasno je da je Policija izvršni organ koji radi na očuvanju reda, zakona, kao i bezbednosti i imovinske sigurnosti svojih građana, ali je i mogući instrument vlasti koji štiti interese vladajuće političke partije i elite. Pročitajte ceo tekst.

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

U subotu, 11. marta 2017. godine, u prostorijama gradske opštine Mladenovac, održala se tribina „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“ u organizaciji Strukovnog udruženja Sektora bezbednosti (SUSB). Pročitajte ceo tekst.

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

Nezavisno, nevladino, nestranačko, interesno, javno i na sindikalnim osnovama zasnovano strukovno udruženje, aktivnih i penzionisanih radnika državnog i privatnog sektora bezbednosti, eksperata i specijalista na polju bezbednosti, akademske zajednice srodnih nauka i naučnih disciplina u vezi sa bezbednošću i drugih građana po pitanju bezbednosti, kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu. Pročitajte ceo tekst.

BREGZIT – KATALONIJA – VOJVODINA: LIČNE AMBICIJE I LOGIKA EKONOMSKI MOTIVISANOG SECESIONIZMA

Svetska ekonomska kriza zaoštrila je situaciju u Evropi u kojoj su mnogi počeli da se pitaju: „Koga finansiramo, zašto i šta dobijamo za uzvrat?“ Recesija, ogromni javni dugovi, visok stepen nezaposlenosti i produktivnosti, kao i mere koje su preduzete u cilju prevazilaženja ovih problema poput smanjenja plata, penzija i ostalih socijalnih davanja, fleksibilizacije tržišta rada i pogoršanja uslova rada dovele su do narastanja nezadovoljstva u društvima širom Evrope i traženja krivca za ovu situaciju.

Krivac je u najvećem broju slučajeva pronađen u aroganciji elita, neodgovornom trošenju novca, vladavini finansijskog kapitala, centralizaciji, nametanju propisa i nemačkoj ulozi u sprovođenju politike očuvanja ekonomske stabilnosti Evrope. Sve je ovo iskorišćeno kao razlog za brojne, do tada neostvarene, tendencije i ambicije pojedinih nacionalnih i regionalnih političkih elita, koje ne prezaju od upotrebe bilo kog sredstva, za ostvarivanje svojih političkih programa i ciljeva.

Ako je slučaj jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova bio podržan zbog geostrateških ciljeva Sjedinjenih Američkih Država, slučajevi Južne Osetije, Abhazije i Krima zbog istih ciljeva Rusije, Bregzit i dešavanja u Kataloniji (a potencijalno i Severnoj Italiji i Srbiji) rezultat su ekonomskih ambicija i težnje za moći njihovih lokalnih političkih elita, bez obzira na cenu. Ovi sučajevi u suštini predstavljaju borbu protiv finansiranja centralnih vlasti, kohezionih politika, solidarnosti i smanjenja ekonomskih razlika unutar EU ili neke pojedinačne zemlje. Oni su proizvod navodne nepravde, lošeg tretmana i žrtve su centralnih vlasti, kojih se zbog toga treba osloboditi.

Osnovna argumentacija za istupanje Ujedinjenog Kraljevstva iz članstva u Evropskoj uniji bila je u izdvajanjima koje ono ima za budžet Unije, a koji se troši i na ulaganja u druge delove Unije kroz takozvanu kohezionu politiku. Koheziona politika EU čini jednu trećinu budžeta EU i ima za cilj poboljšanje ekonomskog blagostanja regiona unutar EU i smanjenja ekonomskih, socijalnih i razvojnih nejednakosti među njima. Ona ima za cilj pomoć razvoju industrije i seoskim područjima u razvoju poljoprivrede i stvaranju novih radnih mesta, kako bi se omogućio održivi razvoj i kompetitivnost čitave Evropske unije. Koheziona politika EU doprinosi uravnoteženoj redistribuciji eknomskih i socijalnih resursa slabo razvijenim regionima u Evropi kroz takozvane strukturalne fondove. Pored toga, razlozi za izlazak iz EU nađeni su u opadanju uticaja koji ona ima u institucijama EU koje su proširene novim članicama i opštem opadanju ekonomske moći EU u odnosu na druge trgovinske partnere u svetu poput SAD i Kine, kao i njenoj politici proširenja i migracija.

U jednom od spotova za Bregzit navodi se da Ujedinjeno Kraljevstvo svake nedelje šalje 350 miliona funti u Brisel odnosno 20 milijardi funti godišnje, što je polovina engleskog budžeta za školstvo, četvorostruki škotski budžet za škole i četvorostruki budžet UK za nauku i istraživanje i ukazuje na to šta se sve još tim novcem može uraditi u oblasti školstva, zdravstva, nauke i saobraćajne infrastrukture. U drugom spotu navodi se da UK neće učestvovati u plaćanju grčkih dugova, kao i da se evrozona raspada a da EU planira da u nju uključi još pet članica. U trećem se navodi da je bezbednije vratiti kontrolu u svoje ruke i „trošiti naš novac na naše prioritete“. Takođe, kao jedan od razloga za Bregzit navodila se i podrška Turskoj da postane članica EU, ali i da UK odvaja 2 milijarde funti za Makedoniju, Albaniju, Srbiju i Crnu Goru i Tursku kako bi se priključile EU, pri čemu su one prikazane kao primaoci novca a izvoznici ljudi, zajedno sa Sirijom i Irakom. „Zamislite šta će se desiti sa našim javnim službama ako Makedonija, Albanija, Srbija, Crnu Gora i Turska postanu članica EU“, navodi se u jednom od njih. Pokazivanje uloge Goldman Saksa u „lažiranju“ grčkih pokazatelja za ulazak u Evrozonu i u nastanku svetske ekonomske krize, kao i donacija od 500.000 funti za kampanju ostanka UK u EU i oko 970.000 funti za lobiranje u Briselu doprinela je većem besu britanaca prema ostanku u EU kao elitističkoj tvorevini povezanoj sa finansijskim kapitalom. Navodna neodgovornost u trošenju novca EU prikazivala se i navođenjem zarada članova Evropskog parlamenta i premeštanja održavanja sednica Evropskog parlamenta iz Brisela u Strazbur i obrnuto.

Sa druge strane, u Kataloniji pored očuvanja identiteta Katalonaca, dva su ključna argumenta tamošnje političke elite za odvajanje od Španije – ostanak novca u Kataloniji i borba protiv navodno neodgovorne elite centralnih vlasti. Ustavom Španije je predviđena odredba solidarnosti i redistribucije resursa u odnosu na razvijenost pojedinih Autonomnih zajednica (regiona). U članu 2 Ustava Španije navodi se da on priznaje i garantuje pravo na samoupravu nacionalnostima i regionima od kojih je sačinjena, kao i solidarnost među njima. Član 138. predviđa efektivnu primenu načela solidarnosti kroz nastojanje da uspostavi pravičnu i adekvatnu ekonomsku ravnotežu između različitih oblasti španske teritorije, a član 158 navodi da će se u cilju korigovanja među-teritorijalnih ekonomskih nejednakosti i primene načela solidarnosti uspostaviti „kompenzacijski fond“ koji bi služio za investiranje i redistribuciju resursa između Zajednica i provincija. U brobi protiv redistribucije resursa, deljenja regionalnog bogatstva i finansiranja elita centralnih vlasti Bregzit i zahtevi za nezavisnošću Katalonije (kao i slični zahtevi u npr. Padaniji ili Vojvodini) potpuno su isti.

Jedan od osnovnih argumenata za nezavisnost Katalonije je da centralna vlast u Madridu uzima previše novca od Katalonije, više nego što ulaže u infrastrukturu i razvoj ove Zajednice. Moto je isti kao i u drugim sličnim slučajevima – da se radi o pljački i nepravdi. Iako slična redistribucija postoji svuda, do političkih elita je na koji način će rešavati ova pitanja. Pojedini stručnjaci navode da se u suštini radi o tome što u Španiji ova redistribucija resursa dovodi do promene poretka među Autonomnim zajednicama ili se pojedinim od njih dozvoljava da zadrže svoje prihode bez transfera centralnim vlastima. Dešava se da Katalonija koja bude treća po prikupljenim porezima u Španiji nakon redistribucije bude na 11 mestu, dok Zajednica Ekstremadura koja po prikupljenim porezima bude na 11 mestu, na kraju završi na trećem po raspodeli sredstava.

Grafiti „Vojvodina=Katalonija“ osvanuli su uoči refernduma u Kataloniji prvog dana oktobra 2017. godine i u Novom Sadu. „Poreski motivisana secesija“ (Ian Mount) pokrivena je isticanjem istorijskih i kulturoloških različitosti određene teritorije, uz stalnu proizvodnju straha da će ona biti ukinuta. Težnje Katalonaca za nezavisnošću kulminirale su nakon odluke Ustavnog suda da ne dozvoli pojedine odredbe Statuta Autonomne Zajednice predložene 2006. godine koje odnose na definisanje Katalonije kao nacije, primat katalonskog jezika, oslobađanja Katalonije da pomaže finansijski druge Autonomne zajednice. U slučaju Vojvodine nezadovoljstvo se podsticalo nakon odluke Ustavnog suda Srbije 2008. godine da su pojedine odredbe pedloženog Statuta Vojvodine protivustavne. Zahtev pojedinih lidera za većom autonomijom ili nezavisnošću, slično kao i u Kataloniji, koncentriše se oko izdvajanja u budžet Srbije, za finansiranje centralnih vlasti, a koja bi se bolje iskoristila za bolji i uređeniji život unutar Vojvodine. Verovanje da neke druge, centralne vlasti, koče razvoj određenog regiona kroz nepravednu redistribuciju resursa odlika je i kampanja za Bregzit, nezavisnost Katalonije i veće autonomije ili nezavisnosti Vojvodine. Pojedini političari u Vojvodini navode da se „iz Vojvodine izvlači a ništa u nju ne vraća“, predstavljajući to kao „kolonizatorski osnov“, što onda stvara osnovu za primenu principa na kojima se Jugoslavija raspala, „finansiranje beogradske oligarhije“ (što jako podseća na protest Britanaca protiv briselske elite), „maćehinski odnos Beograda“ i slično.

Da zaključimo, kao što su i svi slučajevi do sada pokazali, namera lokalnih političkih elita da ostvare svoje ili tuđe ekonomske i političke ciljeve ostvarivaće se i dalje mimo volje ostalih uključenih. Bregzit se desio mimo volje i izjašnjavanja ostalih članica EU o tome da li su saglasni da UK izađe iz EU ili ne, referndum na Kosovu je održavan mimo izjašnjavanja celokupnog naroda u Srbiji o tome, referendum o nezavisnosti Katalonije se desio mimo izjašnjavanja celokupnog naroda Španija o tome, svaki put je za ovo bilo opravdanje to da su ovi entiteti kao zasebni ušli u sastav određene države odnosno organizacije i da kao takvi mogu samostalno da odluče i o izlasku ukoliko smatraju da su u nepovoljnijem položaju ili izgube status koji su nekad uživali. Time se u potpunosti negira postojanje bilo kakvog jedinstva ili međuzavisnosti na kojima su ove institucije sazdane. Iz tog razloga, ostaje za razmišljanje svima nama da li je i na koji način moguće odvratiti lokalne političke lidere od unilateralnih poteza i maksimalizacije svojih ekonomski motivisanih zahteva i postići kompromis i održivo rešenje zarad očuvanja mira i stabilnosti, što ne znači da promene nisu moguće već zajednički konstruisane. Konačno, što se tiče poslednja dva slučaja napomenimo i to da ideja stvaranja Evrope regiona ili trostepene strukture Evrope nije nova, ali težnje ka njenom stvaranju svakako moraju uvažiti postojeće okvire i interese nacionalnih i supranacionalnih elemenata.

Ian Mount, In Spain, the fight for Catalan independence comes down to cash money, http://fortune.com/2015/01/30/spain-catalonia-independence-taxes-economy/, Jan 30, 2015.