foto: sajt BIA

U utorak, 29. avgusta 2017. godine u skupštinsku proceduru ušao je Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji. Razlozi za donošenje nalaze se u očuvanju postojećeg radno-pravnog statusa pripadnika Agencije i usklađivanju sa usvojenim novim zakonima: Zakonom o policiji od 5. februara 2016. godine i Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru čija se primena očekuje od naredne godine. Time je Agencija želela da očuva svoju nezavisnost i specifičnost.

Mnoga pitanja, međutim, nisu sadržana u predlogu izmene i dopune, zbog čega ovim putem želimo da ukažemo samo na neka od njih, kao i da ponudimo predloge koji nam se ovog momenta čine ostvarivim, a koji ne predviđaju nova institucionalna rešenja ili menjanju organizaciju obaveštajno-bezbednosnog sektora u Srbiji. Rešenja i predlozi se zasnivaju na uporednom pregledu Zakona o obaveštajno-bezbednosnim službama Crne Gore, R. Makedonije i Bosne i Hercegovine.

1. Kvalifikacije direktora Agencije – Zakon o obaveštajno-sigurnosnoj agenciji Bosne i Hercegovine, na primer, propisuje da se imenovanje generalnog direktora i njegovog zamenika vrši „na osnovu pokazane profesionalnosti i iskustva stečenog na obavještajno-sigurnosnim poslovima i provođenju zakona, a ne na osnovu političke pripadnosti. Traženo iskustvo ne može biti isključivo stečeno na pozicijama do kojih se dolazi političkim imenovanjem.“ Navešćemo i primer Srbije gde se u Zakonu o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji navodi da za „direktore VBA i VOA i njihove zamenike može biti postavljeno lice koje je završilo generalštabno usavršavanje i koje ima najmanje devet godina radnog iskustva na obaveštajno-bezbednosnim poslovima u sistemu odbrane.“ Smatramo da bi se normativnim propisivanjem kvalifikacija koje direktor BIA mora da ispunjava značajno unapredilo rukovodjenje i izvršavanje uloge ove institucije u demokratskom društvu.
2. Ovlašćenja direktora Agencije – Kao najbolji primer uređenja ovog pitanja, a koji takodje nije obuhvaćen najnovijim predlogom izmena i dopuna Zakona o BIA je primer Bosne i Hercegovine u kome se u posebnim članovima navode prava i dužnosti generalnog direktora Agencije i odgovornost za donošenje tačno navedenih pravilnika, propisa i instrukcija (Etički kodeks, Plan o sigurnosti podataka, Pravilnik o klasifikaciji podataka i ukidanju kategorije povjerljivosti podataka, Pravilnik o postupku sigurnosnih provjera i dr). Crnogorski zakon o Agenciji za nacionalnu bezbednost u sedam tačaka navodi ovlašćenja direktora Agencije. Takodje, srpski Zakon o VBA i VOA nabraja ovlašćenja direktora ove dve Agencije. Zbog navedenog predlažemo da se dopuni predlog Izmene i dopine Zakona o BIA uvođenjem posebnih članova Zakona u kojima se nabrajaju prava i dužnosti, kao i propisi koje donosi direktor Agencije.
3. Razrešenje direktora Agencije – Hrvatski Zakon o sigurnosno-obaveštajnom sistemu i bosanski Zakon o obaveštajno-sigurnosnoj agenciji propisuju tačne okolnosti i razloge zbog kojih direktori Agencija mogu biti razrešeni pre isteka mandata na koji su birani. Takođe, srpski Zakon o VOA i VBA sadrži odgovarajuće rešenje navodeći da „Direktor VBA, odnosno direktor VOA ili njihovi zamenici mogu, pored uslova utvrđenih zakonom, biti razrešeni i pre isteka vremena na koje su postavljeni“ u tačno navedenim slučajevima. Na taj način postiže se nezavisnost i stabilnost u radu, kao i izvesnost u sprovođenju planiranih aktivnosti Agencije u određenom periodu.
4. Izbor zamenika direktora Agencije – Iako su uporedna rešenja različita, smatramo najboljim ono u kome se zakonom propisuje i izbor zamenika direktora Agencije kao glavnog rukovodioca operativnim aktivnostima organizacionih jedinica Agencije. Na taj način bi se izmenama i dopunama Zakona o BIA predvidelo i da pravila za izbor direktora Agencije važe i za njegovog zamenika.
5. Zasnivanje radnog odnosa u Agenciji – Iako većina uporednih rešenja koja razmatrmo sadrže odredbu da se prijem u radni odnos može vršiti bez konkursa, ona predviđaju da se ta radna mesta utvrđuju aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji. Zbog toga smatramo svrsishodnim da se, pored toga što se navodi da za popunjavanje radnih mesta nije obavezan konkurs, navede i da se radi o radnim mestima koja su predviđena kao takva aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji i za čije popunjavanje je potrebno ispuniti uslove predviđene tim aktom.
6. Vraćanje na rad na osnovu pravosnažnih sudskih odluka – Članom 20v Predloga o izmenama i dopunama zakona o BIA propisano je da postojanje bezbednosne smetnje, kao činjenice koja predstavlјa stvarni i neprihvatlјiv bezbednosni rizik u slučaju prijema lica u radni odnos, uklјučujući i lice koje se vraća na rad na osnovu pravosnažne odluke nadležnog organa, utvrđuje Agencija u postupku bezbednosnog proveravanja. Smatramo da je navedena odredba, kao i obrazloženje predlagača uz istu, a koja se odnosi na bezbednosnu proveru lica koje se vraća na rad na osnovu pravnosnažne presude suda suprotna načelu vladavine prava, pravu na pravično suđenje, pravu na jednaku zaštitu i pravno sredstvo. Sudske odluke moraju biti sprovedne bezuslovno i ne smeju biti uslovlјene prethodnim radnjama na osnovu kojih bi njihovo izvršenje moglo da bude osujećeno. Pored toga, jasno se mora propisati način sprovođenja bezbednosnih provera, kao i koje se konkretne radnje lica koja se proveravaju mogu smatrati bezbednosnom smetnjom, kako one ne bi mogle da budu predmet proizvolјne ocene pojedinca koji vrši proveru ili pak namere da se osujeti izvršenje presuda o vraćanju na rad. Ukoliko ovakve smetnje zaista i postoje Agencija može prema tom licu preduzimati i druge mere po sprovođenju presude, kao i onemogućavanje takvog lica da zloupotrebi podatke ili zloupotrebi položaj na koji se vraća.
7. Zaštita prava građana – pojedini zakoni o obaveštajno bezbednosnim sistemima u regionu sadrže odredbe o zaštiti prava građana. Zakon BiH predviđa da se “osobe koje smatraju da su njihova prava narušena radnjama ili propustima Agencije mogu (se) obratiti nadležnom sudu. Svaka osoba u Bosni i Hercegovini može podnijeti žalbu generalnom direktoru u vezi sa radnjama Agencije.“ Takođe, Zakon o VBA i VOA Republike Srbije sadrži odredbu po kojoj „građanin koji smatra da su mu pojedinačnim aktom ili radnjom VBA ili VOA povređena ili uskraćena ljudska prava ili slobode, radi zaštite svojih prava, može da se obrati generalnom inspektoru, odnosno organima i institucijama Republike Srbije.“ Smatramo da bi se unošenjem ovog rešenja doprinelo osećaju sigurnosti građana Srbije od „osiguravača“.

Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji možete pogledati OVDE.

U Beogradu, 31.08.2017. godine