Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

U okviru programa rodne ravnopravnosti, članovi Strukovnog udruženja sektora bezbednosti aktivno su uključeni u realizaciju obuke žena za samozaštitu na opštini Čukarica. Pročitajte ceo tekst.

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

Delegacija Strukovnog udruženja sektora bezbednosti je u svojstvu člana Organizacionog odbora učestvovala na Međunarodnoj naučno – stručnoj konferenciji „Bezbjednost i sport – regionalna iskustva i perspektive“, koja se 5. septembra 2017. godine održala u konferencijskoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Banja Luci. Pročitajte ceo tekst.

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB), kao nevladina organizacija, omogućilo je da se pod okriljem stručnog skupa „Savremeni terorizam i korporativna bezbednost“, koji se održao 26. maja 2017. godine u Sava centru, okupe i razmene mišljenja i ideje predstavnici državnog sektora, privatnog sektora bezbednosti i akademske zajednice. Pročitajte ceo tekst.

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Jedan od značajnih problema naše Policije nalazi se u temama karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak radnog odnosa. Jasno je da je Policija izvršni organ koji radi na očuvanju reda, zakona, kao i bezbednosti i imovinske sigurnosti svojih građana, ali je i mogući instrument vlasti koji štiti interese vladajuće političke partije i elite. Pročitajte ceo tekst.

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

U subotu, 11. marta 2017. godine, u prostorijama gradske opštine Mladenovac, održala se tribina „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“ u organizaciji Strukovnog udruženja Sektora bezbednosti (SUSB). Pročitajte ceo tekst.

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

Nezavisno, nevladino, nestranačko, interesno, javno i na sindikalnim osnovama zasnovano strukovno udruženje, aktivnih i penzionisanih radnika državnog i privatnog sektora bezbednosti, eksperata i specijalista na polju bezbednosti, akademske zajednice srodnih nauka i naučnih disciplina u vezi sa bezbednošću i drugih građana po pitanju bezbednosti, kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu. Pročitajte ceo tekst.

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

foto: MUP

Jedan od značajnih problema naše Policije nalazi se u temama karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak radnog odnosa. Jasno je da je Policija izvršni organ koji radi na očuvanju reda, zakona, kao i bezbednosti i imovinske sigurnosti svojih građana, ali je i mogući instrument vlasti koji štiti interese vladajuće političke partije i elite. Ovakva pozicija Policije otvara mogućnost uticaja politike i pojedinih lica na donošenje odluka o aktivnostima, načinu (ne)delovanja, unutrašnjoj dinamici i karijernom razvoju (i napredovanju) unutar Policije. U takvom slučaju postojanja civilne kontrole bezbednosne institucije poput Policije negira se njena nezavisnost i specifičnost profesionalnog delovanja i ona svodi na subjektivnu dimenziju upravljanja.

Subjektivna civilna kontrola se ogleda u pretežnom političkom uticaju na kadriranje u MUP-u, u smislu postavljenja radi kontrole rada Policije i civilnih delova MUP-a i zadiranje u policijsku profesiju i struku, što ometa ili sprečava njen kvalitetan i dosledan rad i predstavlja ogroman problem koji narušava doslednost struke i profesije. Sa druge strane, doslednost i kvalitet struke i profesije se postiže direktno preko odabira kvalitetnih i stručnih kadrova uz maksimalno poštovanje profesije i svih aktuelnih zakona države (pa time i slobode i prava svakog građanina). Takvo kadriranje se, zatim, kvalitetno ispoljava i na ostale zaposlene, pripadnike Policije, sve rukovodioce i izvršioce, čime se umanjuje bilo kakav nesporazum sa njima, a koji bi se mogao  ispoljavati kroz sindikalne pritiske i reakcije, ali i primedbe građana i nevladinih organizacija. Mora se priznati da su sindikati u tim reakcijama na nekorektna i nekvalitetna rešenja vrlo često u pravu što stvara dodatni naboj i pokreće diskusiju i reakciju u širem društvu, izvan Policije. Neka od rešanja koja podstiču ovakve diskusije sadržana su i u Uredbi Vlade o karijernom razvoju policijskih službenika i Uredbi o ocenjivanju policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova,  iz marta 2017. godine, kao i u Zakonu o policiji iz 2016. godine.

Naše primedbe i predlozi su sledeći:

1. U pogledu Uredbe Vlade o karijernom razvoju policijskih službenika neophodna je njena dosledna primena uz poštovanje načela integriteta i profesionalizma svih uključenih u lanac odlučivanja o napredovanju. Radi kvalitetnijeg obrazovanja ali i da bi se u što većoj meri obezbedila objektivnost u izboru rukovodećih kadrova i sprečile zloupotrebe prilikom vertikalnog napredovanja i polaganja stručnog ispita pred Komisijom, potrebno je da u sastav Komisije, kao i obuku koja prethodi polaganju ispita, budu uključeni i predstavnici akademskih institucija poput Kriminalističko-policijske akademije. Takođe, neophodno je da se poslovnik o radu ove Komisije donese u što kraćem roku.

2. U pogledu Uredbe o ocenjivanju policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova takođe se mora insistirati na njenoj doslednoj primeni. Postupak ocenjivanja treba biti javan, rezultati postupka ocenjivanja su poverljivi, dok je ocenjivanje nezavisno i nepristrasno. Važno je naglasiti i odredbu da je ocenjivač na kraju svakog ciklusa ocenjivanja dužan da obavi razgovor sa zaposlenima čiji rad ocenjuje i da u toku razgovora upozna zaposlenog sa ocenom i unetim komentarima, kao i da zajednički utvrđuju, ukoliko je potrebno, aktivnosti i vremenske rokove za unapređenje kompentencija i rezultata rada zaposlenog. U praksi je, međutim, uglavnom slučaj da je zaposleni koji se ocenjuje u potpunom neznanju za bilo koji deo postupka ocenjivanja i često ga dočeka saznanje na samom kraju, gde dobije na kratak uvid samo konačnu ocenu. Na taj način ocenjivani nije upoznat sa kriterijumima ocenjivanja, koje radnje ocenjivanog su cenjene, šta je uzeto u obzir kao dobro a šta loše postupanje i nema priliku da sazna šta u svom radu treba da unapredi u budućnosti, kako bi zadovoljio postavljene kriterijume za ocenjivanje, niti, čime treba da bude zadovoljan. Tako se stiče opravdan utisak da je ocenjivanje potpuno nebitno i nerealno, da za svoju svrhu nema unapređenje i poboljšanje rada već samo zadovoljenje forme nametnute zakonom.

U tom smislu, predlažemo veću transparentnost postupka ocenjivanja kao i upoznavanje ocenjivanog sa propustima i greškama zbog kojih ima nižu ocenu, odnosno sa postupcima zbog kojih je posebno pohvaljen.

3. Sistem ocenjivanja i vrednovanja rada je najkritičniji u delu koji se odnosi na merila ocenjivanja. Ova tvrdnja je lako proverljiva ukoliko se ima u vidu Uredba o ocenjivanju profesionalnih vojnih lica iz 2010. godine. Uredba MUP-a propisuje da su merila za ocenjivanje rezultata rada za zaposlene na rukovodećim radnim mestima: vođenje i razvoj zaposlenih, inovativnost, korišćenje novih metoda rada i tehnologija i stepen ostvarenja planiranih rezultata organizacione jedinice. Merila za ocenjivanje rezultata rada za zaposlene na izvršilačkim radnim mestima su: profesionalizam, inovativnost, korišćenje novih metoda rada i tehnologija i doprinos ostvarenju planiranih rezultata organizacione jedinice. Pri tom se ova merila bliže ne određuju niti opisuju pojedinačno i samim tim prepušteni su ocenjivaču da ih slobodno tumači.

Sa druge strane, Uredba Ministarstva odbrane utvrđuje da su merila za ocenjivanje profesionalnog vojnog lica (PVL): realizacija zadataka, kvalitet rada, profesionalna efikasnost, poštovanje standarda i normi, odgovornost, samostalnost, preduzimljivost i fizička sposobnost. Pri tome, svako od navedenih merila je pojedinačno tačno određeno i definisano, pa tako realizacija zadataka pokazuje rezultate ostvarene u odnosu na konkretno postavljene zadatke, kvalitet rada pokazuje stepen dostignutih postavljenih standarda u odnosu na konkretne zadatke, kvalitet donetih odluka i upotrebljivost rezultata rada. Profesionalna efikasnost pokazuje produktivnost, preciznost i blagovremenost u realizaciji postavljenih zadataka. Poštovanje standarda i normi pokazuje odnos PVL prema pravima podređenih, sebi ravnih i pretpostavljenih, poštovanje propisa i predviđenih procedura, ljudskih prava, etičkih normi i postupanje van službe u skladu sa propisima. Odgovornost pokazuje predanost na poslu, brigu za sigurnost ljudstva i održavanje imovine, kao i pouzdanost u realizaciji zadataka, dok samostalnost pokazuje koliko PVL, u okviru propisanih dužnosti za formacijsko, odnosno radno mesto samostalno, bez uputstava pretpostavljenog planira i realizuje zadatke u okviru ovlašćenja i odgovornosti koje su u opisu njegovog formacijskog, odnosno radnog mesta. Preduzimljivost pokazuje inicijativnost i kreativnost PVL u realizaciji postavljenih zadataka fizička sposobnost, osposobljenost za obavljanje dužnosti na formacijskom odnosno radnom mestu.

U skladu sa navedenim, stav Strukovnog udruženja sektora bezbednosti je da se već navedena merila za ocenjivanja policijskih službenika moraju precizno definisati ili zameniti potpuno novim merilima poput onih sadržanih u Uredbi o ocenjivanju PVL.

4. Takođe, ne postoji opravdanje za ciklično ocenjivanje policijskih službenika na svakih šest meseci iz kojih se izvodi konačna ocena na godišnjem nivou. Na taj način se policijski službenici drže u stalnoj neizvesnosti i strahu da će nekim svojom ličnim delovanjem možda doći u sukob sa ocenjivačem i stvara veća „zavisnost“ ocenjivanog od ocenjivača. S tim u vezi, smatramo opravdanim da se ocenjivanje vrši najviše jednom u dve godine.

5. Na kraju, neophodno je da Zakon o policiji bude usklađen sa ustavnom odredbom o pravnoj sigurnosti u kaznenom pravu koja glasi da se „svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda“. U skladu sa navedenim neophodno je brisanje tačke 1 člana 138 ZOP, koji se odnosi na uslove za prijem u radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a koja glasi da se u radni odnos u MUP-u ne može primiti lice „protiv koga se vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti“, kao i sa njim povezana odredba člana 172 stav 2 koji reguliše posebne slučajeve prestanka radnog odnosa. Ova odredba nije sadržana ni u Zakonu o radu ni Zakonu o državnim službenicima, te tako ne postoji bilo kakva opravdanost da ona bude sadržana u Zakonu o policiji .

Verujemo da će predložena rešenja značajno unaprediti rad policijskih službenika, funkcionalnost Policije i Ministarstva unutrašnjih poslova i podići zadovoljstvo građana, i samih policijskih službenika, na značajno viši nivo.

U Beogradu, 6. maj 2017.godine
STRUKOVNO UDRUŽENjE SEKTORA BEZBEDNOSTI

Dokument u originalu možete videti ovde.