ODRŽAN STRUČNI SKUP SUSB O PROBLEMATICI U RADU NA LINIJI POLICIJA-TUŽILAŠTVO-SUDSTVO

ODRŽAN STRUČNI SKUP SUSB O PROBLEMATICI U RADU NA LINIJI POLICIJA-TUŽILAŠTVO-SUDSTVO

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB) je 29. juna 2018. godine u amfiteatru Fakulteta za diplomatiju i bezbednost održalo stručni skup na temu: „Problematika u radu na liniji policija-tužilaštvo-sudstvo i slika u društvu“. Pročitajte ceo tekst.

SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI “SLOBODA I BEZBEDNOST U REALNOM I SAJBER PROSTORU”

SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI “SLOBODA I BEZBEDNOST U REALNOM I SAJBER PROSTORU”

Na 10. Međunarodnoj naučnoj konferenciji “Sloboda i bezbednost u realnom i sajber prostoru”, koja se 8. juna 2018. godine održala u Domu Vojske Srbije, svoj rad je, kao predstavnica Strukovnog udruženja sektora bezbednosti i doktorant Fakulteta za bezbednost, predstavila Katarina Jonev, član SUSB. Pročitajte ceo tekst.

KOMENTAR NA NACRT STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI I STRATEGIJE ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

KOMENTAR NA NACRT STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI I STRATEGIJE ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

Devetnaestog aprila 2018. godine Ministarstvo odbrane Republike Srbije je na svom sajtu objavilo da je započeto sa sprovođenjem javne rasprave o Nacrtu strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije i Strategije odbrane Republike Srbije, kao i da će se ona odvijati u periodu od 20. aprila do 15. maja ove godine. Pročitajte ceo tekst.

„NEOVLAŠĆENO“ SNIMANJE I FOTOGRAFISANJE JAVNIH OBJEKATA

„NEOVLAŠĆENO“ SNIMANJE I FOTOGRAFISANJE JAVNIH OBJEKATA

Pre nekog vremena imali smo slučaj „neovlašćenog snimanja i fotografisanja“ zgrade Generalštaba (inače sada javnost saznaje da je tu i sedište VOA), a koja je većim delom oštećena u NATO bombardovanju. Ovo je možda dobar trenutak i povod da se preispita u praksi primena tj. zakonitost pozivanja na ovu zabranu, a u različitim situacijama. Pročitajte ceo tekst.

GENERALNI SEKRETAR SUSB NA PRVOJ MEĐUNARODNOJ KONFERENCIJI CONFLUX CENTRA

GENERALNI SEKRETAR SUSB NA PRVOJ MEĐUNARODNOJ KONFERENCIJI CONFLUX CENTRA

Generalni sekretar SUSB Marina Kostić prisustvovala je Prvoj međunarodnoj konferenciji Centra za interkulturalni dijalog i medijaciju „CONFLUX Center” pod nazivom „Medijacija, prevencija i rešavanje konflikata u nastajućoj paradigmi“, koja se održala 24. februara 2018. godine u Beogradu. Pročitajte ceo tekst.

NOVA STRATEGIJA PROŠIRENJA EU I SRBIJA – VREDNOSTI, INSTITUCIJE I NORMALIZACIJA ODNOSA

NOVA STRATEGIJA PROŠIRENJA EU I SRBIJA – VREDNOSTI, INSTITUCIJE I NORMALIZACIJA ODNOSA

Šta su prioriteti politike proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan sadržani u novom dokumentu Evropske komisije (EK)? Kakva je pozicija pitanja granica u odnosu na pitanja vrednosti i institucija? Pročitajte ceo tekst.

SUSB PREDSTAVILA KOMENTARE NA PREDLOGE ZAKONA IZ OBLASTI ODBRANE I POLICIJE

SUSB PREDSTAVILA KOMENTARE NA PREDLOGE ZAKONA IZ OBLASTI ODBRANE I POLICIJE

Strukovno udruženje sektora bezbednosti predstavilo je u petak 1. decembra 2017. godine komentare na set zakona iz oblasti odbrane i policije u emisiji \"Istina o...\" na Kopernikus Televiziji. Pročitajte ceo tekst.

NAŠ UGAO: “DEMOKRATSKA KONTROLA I SEKTOR BEZBEDNOSTI: SARADNICI ILI SUPARNICI?”

NAŠ UGAO: “DEMOKRATSKA KONTROLA I SEKTOR BEZBEDNOSTI: SARADNICI ILI SUPARNICI?”

U organizaciji Strukovnog udruženja sektora bezbednosti (SUSB) i Fakulteta za diplomatiju i bezbednost (FDB) je 23. novembra 2017. godine održan stručni skup pod nazivom „Demokratska kontrola i sektor bezbednosti: saradnici ili suparnici?“ Pročitajte ceo tekst.

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

Delegacija Strukovnog udruženja sektora bezbednosti je u svojstvu člana Organizacionog odbora učestvovala na Međunarodnoj naučno – stručnoj konferenciji „Bezbjednost i sport – regionalna iskustva i perspektive“, koja se 5. septembra 2017. godine održala u konferencijskoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Banja Luci. Pročitajte ceo tekst.

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB), kao nevladina organizacija, omogućilo je da se pod okriljem stručnog skupa „Savremeni terorizam i korporativna bezbednost“, koji se održao 26. maja 2017. godine u Sava centru, okupe i razmene mišljenja i ideje predstavnici državnog sektora, privatnog sektora bezbednosti i akademske zajednice. Pročitajte ceo tekst.

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Jedan od značajnih problema naše Policije nalazi se u temama karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak radnog odnosa. Jasno je da je Policija izvršni organ koji radi na očuvanju reda, zakona, kao i bezbednosti i imovinske sigurnosti svojih građana, ali je i mogući instrument vlasti koji štiti interese vladajuće političke partije i elite. Pročitajte ceo tekst.

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

Nezavisno, nevladino, nestranačko, interesno, javno i na sindikalnim osnovama zasnovano strukovno udruženje, aktivnih i penzionisanih radnika državnog i privatnog sektora bezbednosti, eksperata i specijalista na polju bezbednosti, akademske zajednice srodnih nauka i naučnih disciplina u vezi sa bezbednošću i drugih građana po pitanju bezbednosti, kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu. Pročitajte ceo tekst.

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

U subotu, 11. marta 2017. godine, u prostorijama gradske opštine Mladenovac, održala se tribina „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“ u organizaciji Strukovnog udruženja Sektora bezbednosti (SUSB). Pročitajte ceo tekst.

Povodom niza terorističkih napada u EU – Obaveštajni rad i protivteroristička borba

Poslednji u nizu napada okarakterisanim kao terorizam od starne ISIS-a se desio ovaj put u Španiji, u Barseloni. Da ne ponavljamo vest sa svim statistikama, koje su već svima poznate, ali nekako se ponovo stiče utisak da je napad „mogao biti sprečen“ jer su postojala i ovaj put neka obaveštajna saznanja i to opet od američkih službi – CIA.

Nameću se dva pitanja za razmišljanje.

  1. Obaveštajni kapaciteti EU, saradnja i postupanje po njima.
  2. Preventivna delovanja i reagovanje, sa akcentom na nosioce protivterorističke borbe – Policije.

1.

Prateći situaciju od početka niza napada u EU, reklo bi se da su u mnogome obaveštajni sektor i Policija pali na testu, a da je američki obaveštajni sektor „na visini zadatka“. Da li je to baš tako?! Ako jeste, kako to da i pored Interpola, Europola i pojedinačnih državnih bezbednosnih sistema država članica EU, isti budu u takvoj situaciji?! Kako to da prekookeanski „saveznici“ imaju bolje i pravovremene obaveštane informacije u odnosu na službe EU na čijoj teritoriji se sve to odvija!?

Neki iskusni profesionalci u ovom polju bi rekli da su obaveštajne službe EU namerno urušene i „šuplje“ tako da mogu lako da budu pod političkom kontrolom za interese prekookeanskog „saveznika“. Setimo se samo „procurelih“ informacija i skandala o prisluškivanju i praćenju lidera država EU i slično. A da li smo i Mi (Srbija) u takvoj situaciji ili smo na „dobrom putu“ za takvu situaciju ili se pak uspešno borimo protiv takvih političkih (bezbednosnih) uticaja i pritisaka. Ostaje nam da sami na žalost i „ne daj Bože“ vidimo i cenimo na delu. Nedvosmisleno je najveći neprijatelj i kočnica bezbednosti baš politika i politički uticaj na rad i funkcionisanje bezbednosnih službi države. Globalno gledano, setimo se i raznih optužbi i razotkrivenih veza i uticaja Amerike i još nekih država na Bliskom istoku, a koji se na kraju dovode direktno u vezu sa postojanjem ISIS-a.

Opet, sa druge strane Americi ne odgovara haos u EU, barem ne onaj koji oni ne mogu da kontrolišu. Rusija opet sa druge strane nenametljivo ima svoj uticaj i takmičarsku poziciju sa Amerikancima na Bliskom istoku, kao teritorijom koja im je mnogo bliža nego što je ona bliža Americi, ali nije daleko i od američkih dugogodišnjih (decenijskih) interesa.

Kod nas u Srbiji u prošlosti je vrlo često pominjana činjenica i razne ispovesti nekadašnjih obaveštajaca kako smo ’90-ih (pa i kasnije) „imali uvek pravovremene i proverene obaveštajne informacije o našim pretnjama ali Mi nismo reagovali niti shvatali ozbiljno…“. Ovo dovodi ozbiljno u pitanje shvatanje saradnje i kvalitetne obrade svih informacija koje se pojave u strukturama sistema državne bezbednosti, kao i tretiranje svih informacija kao ozbiljne dok se stvarno ne provere.

Ovde bih zaključio samo da je rad i funkcionisanje obaveštajnog sektora svake države u direktnoj zavisnosti od potpunog i realnog suveriniteta i snage same Države i njene politike (ekonomske, socijalne, diplomatske, vojne…), ali i profesionalnog i doslednog rada svih u sektoru bezbednosti.

 

2.

Kako to Policija i policijske snage države EU reaguju. Pa prosto – po saznanju od obaveštajnih službi (preventivna akcija) i/ili po događaju (borbena reakcija). Kada se uzme u obzir gore već navedeno, ne treba mnogo ponavljati.

Pored preventivnih mera države da odvrati i predupredi terorističke ideje (kvalitetom života), kao i represije iste kojom treba da se pošalje jasna poruka terorizmu, kroz ispunjenje generalne prevencije, tu je i protivteroristička borba Policije, pa i nekih delova Vojske.

Onde gde postoji Žandarmerija ili neka druga slična vojno-policijska formacija, glavnu ulogu u borbi protiv terorizma na terenu, pa i u sporovođenju preventivnih radnji je baš ta vojno-policijska formacija kao što je Žandarmerija. Redovna Policija i druge policijske službe imaju svoje konretne delokruge rada i delovanja i shodno tome ograničene kapacitete u bilo kom smislu, dok Žandarmerija i slične formacije imaju potrebne kapacitete da u uskoj saradnji sa obaveštajnim službama iznesu tu borbu. Pojavom savremenog terorizma Žandarmerija i slične formacije su dobile očiglednu i neosporivu glavnu ulogu u borbi protiv istog. Te Jedinice poseduju dovoljne kapacitete u obučenosti, opremi i naoružanju, delovanju i komandovanju i najvažnije u brojnom stanju koje može da se organizuje da „pokrije“ šire područje (ruralno i urbano). Njihov preventivni zadatak u protivterorističkoj borbi se najviše ogleda u raspoređivanju na kontrolnim tačakama ili trasama na kojima vrše nadzor, kontrolu i deluju u slučaju napada ili pokušaja da se izvede napada. Naravno da je potrebno uraditi prethodno sveobuhvatnu analizu i procenu rizika gde postoji potreba tj. gde su osetljive tačke u gradovima (mesta sa većom koncentracijom ljudi), saobraćajnicama i infrastrukturnim objektima i da se tu vrše protivterorističke patrolne i pozorničke delatnosti u saradnju sa redovnim postavkama sistema bezbednosti (državni i privatni sektor bezbednosti).

Što se tiče naše situacije danas, svedoci smo da ne postoji mnogo velika uređenost u sistemu bezbednosti tj. njenim delovima koji imaju svoje zadatke i poslove po prirodi postojanja. Primera radi, Žandarmerija čuva objekte pored postojeće Jedinica policije za obezbeđenje, policijska brigada policije za grad Beograd radi obezbeđenja van grada Beograda, Kriminalistička policija radi upade u prostorije i rizična hapšenja pored specijalne Jedinice policije, obaveštajnim radom se svi delovi bave zasebno, nezavisno i drže sebično, a od redovne Policije (policijske stanice) se očekuje na kraju da rade sve i tako dalje… Postoje stavovi da se rukovodioci raznih delova bezbednosti utrkuju i takmiče sa svima drugima da budu „službe u službi“. Tako „uređen“ sistem i organizacija prave zabunu i nesuglasice i ne može da pravovremeno prikaže  pravu sliku i izvršava sve potrebne bezbednosne zahteve koji se nameću, a međusobna saradnja rezultira slabom ocenom. Pored toga postoji i određena doza egoističnog „profesionalnog“ stava u kome nema mesta drugim mišljenjima i predlozima jer se smatraju u startu ili nepotrebnim ili neprijateljskim. Naravno da nije sve to toliko loše, jer se ovde opisuje samo kritika slabih tačaka kako bi se iste ispravile i anulirale kao slabosti. Neosporan je ipak veliki uspeh i napredak u broju rešenih i sprečenih krivičnih dela, ali u slučaju novih pretnji i izazova mora se gledati na slabosti, kako bi se ispravile i time doprinelo boljoj i bržoj reakciji na iste.