Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

U okviru programa rodne ravnopravnosti, članovi Strukovnog udruženja sektora bezbednosti aktivno su uključeni u realizaciju obuke žena za samozaštitu na opštini Čukarica. Pročitajte ceo tekst.

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

Delegacija Strukovnog udruženja sektora bezbednosti je u svojstvu člana Organizacionog odbora učestvovala na Međunarodnoj naučno – stručnoj konferenciji „Bezbjednost i sport – regionalna iskustva i perspektive“, koja se 5. septembra 2017. godine održala u konferencijskoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Banja Luci. Pročitajte ceo tekst.

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB), kao nevladina organizacija, omogućilo je da se pod okriljem stručnog skupa „Savremeni terorizam i korporativna bezbednost“, koji se održao 26. maja 2017. godine u Sava centru, okupe i razmene mišljenja i ideje predstavnici državnog sektora, privatnog sektora bezbednosti i akademske zajednice. Pročitajte ceo tekst.

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Jedan od značajnih problema naše Policije nalazi se u temama karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak radnog odnosa. Jasno je da je Policija izvršni organ koji radi na očuvanju reda, zakona, kao i bezbednosti i imovinske sigurnosti svojih građana, ali je i mogući instrument vlasti koji štiti interese vladajuće političke partije i elite. Pročitajte ceo tekst.

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

U subotu, 11. marta 2017. godine, u prostorijama gradske opštine Mladenovac, održala se tribina „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“ u organizaciji Strukovnog udruženja Sektora bezbednosti (SUSB). Pročitajte ceo tekst.

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

Nezavisno, nevladino, nestranačko, interesno, javno i na sindikalnim osnovama zasnovano strukovno udruženje, aktivnih i penzionisanih radnika državnog i privatnog sektora bezbednosti, eksperata i specijalista na polju bezbednosti, akademske zajednice srodnih nauka i naučnih disciplina u vezi sa bezbednošću i drugih građana po pitanju bezbednosti, kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu. Pročitajte ceo tekst.

Povodom niza terorističkih napada u EU – Obaveštajni rad i protivteroristička borba

Poslednji u nizu napada okarakterisanim kao terorizam od starne ISIS-a se desio ovaj put u Španiji, u Barseloni. Da ne ponavljamo vest sa svim statistikama, koje su već svima poznate, ali nekako se ponovo stiče utisak da je napad „mogao biti sprečen“ jer su postojala i ovaj put neka obaveštajna saznanja i to opet od američkih službi – CIA.

Nameću se dva pitanja za razmišljanje.

  1. Obaveštajni kapaciteti EU, saradnja i postupanje po njima.
  2. Preventivna delovanja i reagovanje, sa akcentom na nosioce protivterorističke borbe – Policije.

1.

Prateći situaciju od početka niza napada u EU, reklo bi se da su u mnogome obaveštajni sektor i Policija pali na testu, a da je američki obaveštajni sektor „na visini zadatka“. Da li je to baš tako?! Ako jeste, kako to da i pored Interpola, Europola i pojedinačnih državnih bezbednosnih sistema država članica EU, isti budu u takvoj situaciji?! Kako to da prekookeanski „saveznici“ imaju bolje i pravovremene obaveštane informacije u odnosu na službe EU na čijoj teritoriji se sve to odvija!?

Neki iskusni profesionalci u ovom polju bi rekli da su obaveštajne službe EU namerno urušene i „šuplje“ tako da mogu lako da budu pod političkom kontrolom za interese prekookeanskog „saveznika“. Setimo se samo „procurelih“ informacija i skandala o prisluškivanju i praćenju lidera država EU i slično. A da li smo i Mi (Srbija) u takvoj situaciji ili smo na „dobrom putu“ za takvu situaciju ili se pak uspešno borimo protiv takvih političkih (bezbednosnih) uticaja i pritisaka. Ostaje nam da sami na žalost i „ne daj Bože“ vidimo i cenimo na delu. Nedvosmisleno je najveći neprijatelj i kočnica bezbednosti baš politika i politički uticaj na rad i funkcionisanje bezbednosnih službi države. Globalno gledano, setimo se i raznih optužbi i razotkrivenih veza i uticaja Amerike i još nekih država na Bliskom istoku, a koji se na kraju dovode direktno u vezu sa postojanjem ISIS-a.

Opet, sa druge strane Americi ne odgovara haos u EU, barem ne onaj koji oni ne mogu da kontrolišu. Rusija opet sa druge strane nenametljivo ima svoj uticaj i takmičarsku poziciju sa Amerikancima na Bliskom istoku, kao teritorijom koja im je mnogo bliža nego što je ona bliža Americi, ali nije daleko i od američkih dugogodišnjih (decenijskih) interesa.

Kod nas u Srbiji u prošlosti je vrlo često pominjana činjenica i razne ispovesti nekadašnjih obaveštajaca kako smo ’90-ih (pa i kasnije) „imali uvek pravovremene i proverene obaveštajne informacije o našim pretnjama ali Mi nismo reagovali niti shvatali ozbiljno…“. Ovo dovodi ozbiljno u pitanje shvatanje saradnje i kvalitetne obrade svih informacija koje se pojave u strukturama sistema državne bezbednosti, kao i tretiranje svih informacija kao ozbiljne dok se stvarno ne provere.

Ovde bih zaključio samo da je rad i funkcionisanje obaveštajnog sektora svake države u direktnoj zavisnosti od potpunog i realnog suveriniteta i snage same Države i njene politike (ekonomske, socijalne, diplomatske, vojne…), ali i profesionalnog i doslednog rada svih u sektoru bezbednosti.

 

2.

Kako to Policija i policijske snage države EU reaguju. Pa prosto – po saznanju od obaveštajnih službi (preventivna akcija) i/ili po događaju (borbena reakcija). Kada se uzme u obzir gore već navedeno, ne treba mnogo ponavljati.

Pored preventivnih mera države da odvrati i predupredi terorističke ideje (kvalitetom života), kao i represije iste kojom treba da se pošalje jasna poruka terorizmu, kroz ispunjenje generalne prevencije, tu je i protivteroristička borba Policije, pa i nekih delova Vojske.

Onde gde postoji Žandarmerija ili neka druga slična vojno-policijska formacija, glavnu ulogu u borbi protiv terorizma na terenu, pa i u sporovođenju preventivnih radnji je baš ta vojno-policijska formacija kao što je Žandarmerija. Redovna Policija i druge policijske službe imaju svoje konretne delokruge rada i delovanja i shodno tome ograničene kapacitete u bilo kom smislu, dok Žandarmerija i slične formacije imaju potrebne kapacitete da u uskoj saradnji sa obaveštajnim službama iznesu tu borbu. Pojavom savremenog terorizma Žandarmerija i slične formacije su dobile očiglednu i neosporivu glavnu ulogu u borbi protiv istog. Te Jedinice poseduju dovoljne kapacitete u obučenosti, opremi i naoružanju, delovanju i komandovanju i najvažnije u brojnom stanju koje može da se organizuje da „pokrije“ šire područje (ruralno i urbano). Njihov preventivni zadatak u protivterorističkoj borbi se najviše ogleda u raspoređivanju na kontrolnim tačakama ili trasama na kojima vrše nadzor, kontrolu i deluju u slučaju napada ili pokušaja da se izvede napada. Naravno da je potrebno uraditi prethodno sveobuhvatnu analizu i procenu rizika gde postoji potreba tj. gde su osetljive tačke u gradovima (mesta sa većom koncentracijom ljudi), saobraćajnicama i infrastrukturnim objektima i da se tu vrše protivterorističke patrolne i pozorničke delatnosti u saradnju sa redovnim postavkama sistema bezbednosti (državni i privatni sektor bezbednosti).

Što se tiče naše situacije danas, svedoci smo da ne postoji mnogo velika uređenost u sistemu bezbednosti tj. njenim delovima koji imaju svoje zadatke i poslove po prirodi postojanja. Primera radi, Žandarmerija čuva objekte pored postojeće Jedinica policije za obezbeđenje, policijska brigada policije za grad Beograd radi obezbeđenja van grada Beograda, Kriminalistička policija radi upade u prostorije i rizična hapšenja pored specijalne Jedinice policije, obaveštajnim radom se svi delovi bave zasebno, nezavisno i drže sebično, a od redovne Policije (policijske stanice) se očekuje na kraju da rade sve i tako dalje… Postoje stavovi da se rukovodioci raznih delova bezbednosti utrkuju i takmiče sa svima drugima da budu „službe u službi“. Tako „uređen“ sistem i organizacija prave zabunu i nesuglasice i ne može da pravovremeno prikaže  pravu sliku i izvršava sve potrebne bezbednosne zahteve koji se nameću, a međusobna saradnja rezultira slabom ocenom. Pored toga postoji i određena doza egoističnog „profesionalnog“ stava u kome nema mesta drugim mišljenjima i predlozima jer se smatraju u startu ili nepotrebnim ili neprijateljskim. Naravno da nije sve to toliko loše, jer se ovde opisuje samo kritika slabih tačaka kako bi se iste ispravile i anulirale kao slabosti. Neosporan je ipak veliki uspeh i napredak u broju rešenih i sprečenih krivičnih dela, ali u slučaju novih pretnji i izazova mora se gledati na slabosti, kako bi se ispravile i time doprinelo boljoj i bržoj reakciji na iste.