Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

U okviru programa rodne ravnopravnosti, članovi Strukovnog udruženja sektora bezbednosti aktivno su uključeni u realizaciju obuke žena za samozaštitu na opštini Čukarica. Pročitajte ceo tekst.

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

Delegacija Strukovnog udruženja sektora bezbednosti je u svojstvu člana Organizacionog odbora učestvovala na Međunarodnoj naučno – stručnoj konferenciji „Bezbjednost i sport – regionalna iskustva i perspektive“, koja se 5. septembra 2017. godine održala u konferencijskoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Banja Luci. Pročitajte ceo tekst.

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB), kao nevladina organizacija, omogućilo je da se pod okriljem stručnog skupa „Savremeni terorizam i korporativna bezbednost“, koji se održao 26. maja 2017. godine u Sava centru, okupe i razmene mišljenja i ideje predstavnici državnog sektora, privatnog sektora bezbednosti i akademske zajednice. Pročitajte ceo tekst.

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Jedan od značajnih problema naše Policije nalazi se u temama karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak radnog odnosa. Jasno je da je Policija izvršni organ koji radi na očuvanju reda, zakona, kao i bezbednosti i imovinske sigurnosti svojih građana, ali je i mogući instrument vlasti koji štiti interese vladajuće političke partije i elite. Pročitajte ceo tekst.

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

U subotu, 11. marta 2017. godine, u prostorijama gradske opštine Mladenovac, održala se tribina „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“ u organizaciji Strukovnog udruženja Sektora bezbednosti (SUSB). Pročitajte ceo tekst.

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

Nezavisno, nevladino, nestranačko, interesno, javno i na sindikalnim osnovama zasnovano strukovno udruženje, aktivnih i penzionisanih radnika državnog i privatnog sektora bezbednosti, eksperata i specijalista na polju bezbednosti, akademske zajednice srodnih nauka i naučnih disciplina u vezi sa bezbednošću i drugih građana po pitanju bezbednosti, kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu. Pročitajte ceo tekst.

Od reforme sistema bezbednosti do koncepta „totalne“ bezbednosti

Sve što je učinjeno na polju reforme sistema bezbednosti sada izgleda pogrešno i uzaludno. Kao da su klasični obrasci međunarodnih odnosa rešili da pokažu svoju besmrtnost i ponovo redefinišu svet u skladu sa svojim načelima. Opstanak, bezbednost i samopomoć glavne su karakteristike državnih politika, jer je svet stupio u eru ideološkog i geopolitičkog haosa. Ne manje važno je pokušaj očuvanjauloge ključnih međunarodnih aktera poput Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije, Ruske Federacije i Kine.
Devedesetih godina prošlog veka obuzdavanje i raspad Varšavskog pakta i SSSR-a dovele su do nastanka novog svetskog poretkaoličenog u Istočno-Zapadnom partnerstvu i saglasnosti oko toga da se on uspostavi na načelima demokratije, vladavine prava i tržišne ekonomije. Usledilo je sveobuhvatno prilagođavanje društava i bezbednosnog sistema novim okolnostima, pre svega njegovo usaglašavanje sa ekonomskim mogućnostima svake od zemalja. Tranzicija ka „novom svetu“ za zemlje nekadašnjeg Istočnog bloka, ali i celokupnu Evropu značila je i reformu njihovih institucija i poimanja spoljne i bezbednosne politike. Ona nije bila samostalna, već zasnovana na prethodno usvojenim konceptimazapadnih demokratskih društava, vođena od strane njihovih eksperata i domaćih državljana školovanih u njima, koji su bili zaduženi za sprovođenje i nadgledanje toka reformi. Pobeda liberalno-demokratskog bloka ogledala se u širenju ovog modela upravljanja i organizacije društvom, kao i organizacija u kojima su one imale vodeće uloge, poput NATO-a i Evropske unije.
U okviru sveobuhvatnih društvenih reformi i međunarodnih integracija odvijala se i reforma sektora bezbednosti. Njeni ciljevi bili su promena komunističkog kadra, demilitarizacija i integracija u evropske i evro-atlantske bezbednosne strukture. Došlo je do smanjivanja bezbednosnih aparata, u skladu sa ekonomskim mogućnostima zemalja, kao i redefinisanja njihove strukture i zadataka. Sektor bezbednosti je trebao da ostvari ljudsku bezbednost, kroz efektivnost, isplativost, transparentnost i odgovornost društvu i zakonima, kao i da dovede do promena procedura i načina obavljanja pojedinih poslova u sferi bezbednosti. Kao glavne pretnje bezbednostiprepoznati su kriminal, korupcija, terorizam, širenje oružja za masovno uništenje i druge asimetrične pretnje. Teroristički napadi od 11. septembra 2001. godine označili su promenu.
Reforma sistema bezbednosti je napuštena od samih onih od kojih je promovisana. U Sjedinjenim Američkim Državama je došlo do remilitarizacije društva, vraćanja nacionalne bezbednosti u prvi plan javnog diskursa, unilateralnih vojnih akcija na pojedine države označene kao osovine zla, povećanja vojnog budžeta i oružanih snaga, širenja bezbednosnih struktura i vraćanja hladnoratovskog kadra. Istrajnost u načinu borbe protiv terorizma i brojne revolucije u Istočnoj Evropi, Centralnoj Aziji, Bliskom istoku i Severu Afrike doveli su do opadanje američkog uticaja i moći i renacionalizacije koncepta bezbednosti u državama koje su do tada sledile koncept reforme. Nedovršenost reformi u bivšim socijalističkim društvima i povratak hladnoratovskog kadra, doveo je do povratka starih modela upravljanja i poimanja politike i međunarodnih odnosa. Sa druge strane, u samim Zapadnim društvima do promene koncepta reforme sektora bezbednosti je došlo nakon dešavanja na jugu Ukrajine i pripajanja Krima Rusiji. Strah od mogućeg oružanog napada Rusije poslužio je kao platforma za ponovnu renacionalizaciju, remilitarizaciju i povećanje bezbednosnih snaga i budžeta. Čitava društva postala su angažovana u nastojanjima da se odupru „ruskoj pretnji“ i da svoju odbranu ponovo formiraju oko odbrane teritorije i stanovništva od oružane agresije spolja. Današnji svet traži ponovno povećanje oružanih snaga i vojnih budžeta. Strah od oružanog napada spolja je ponovo glavna bezbednosna pretnja, a geopolitika ključnoobeležje spoljne i bezbednosne politike.U društvima u kojima demokratija nije glavni prioritet, demokratska civilna kontrola oružanih snaga teže se ostvaruje i može doći do njenog urušavanja i zloupotrebe. Ponovo se teži da se oružane snage, i čitav bezbednosni sektor, poistoveti sa partijom.
Ovakav razvoj odnosa unutar i između društava može se razrešiti na jedan od dva načina. Postizanjem novog partnerstva i saglasnosti Istoka i Zapada oko toga na kojim načelima svet treba da počiva uz lokalizaciju pojedinih sukoba ili sveopštim sukobom koji bi mogao da se nazove Trećim svetskim ratom.

Marina Kostić