ODRŽAN STRUČNI SKUP SUSB O PROBLEMATICI U RADU NA LINIJI POLICIJA-TUŽILAŠTVO-SUDSTVO

ODRŽAN STRUČNI SKUP SUSB O PROBLEMATICI U RADU NA LINIJI POLICIJA-TUŽILAŠTVO-SUDSTVO

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB) je 29. juna 2018. godine u amfiteatru Fakulteta za diplomatiju i bezbednost održalo stručni skup na temu: „Problematika u radu na liniji policija-tužilaštvo-sudstvo i slika u društvu“. Pročitajte ceo tekst.

SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI “SLOBODA I BEZBEDNOST U REALNOM I SAJBER PROSTORU”

SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI “SLOBODA I BEZBEDNOST U REALNOM I SAJBER PROSTORU”

Na 10. Međunarodnoj naučnoj konferenciji “Sloboda i bezbednost u realnom i sajber prostoru”, koja se 8. juna 2018. godine održala u Domu Vojske Srbije, svoj rad je, kao predstavnica Strukovnog udruženja sektora bezbednosti i doktorant Fakulteta za bezbednost, predstavila Katarina Jonev, član SUSB. Pročitajte ceo tekst.

KOMENTAR NA NACRT STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI I STRATEGIJE ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

KOMENTAR NA NACRT STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI I STRATEGIJE ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

Devetnaestog aprila 2018. godine Ministarstvo odbrane Republike Srbije je na svom sajtu objavilo da je započeto sa sprovođenjem javne rasprave o Nacrtu strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije i Strategije odbrane Republike Srbije, kao i da će se ona odvijati u periodu od 20. aprila do 15. maja ove godine. Pročitajte ceo tekst.

„NEOVLAŠĆENO“ SNIMANJE I FOTOGRAFISANJE JAVNIH OBJEKATA

„NEOVLAŠĆENO“ SNIMANJE I FOTOGRAFISANJE JAVNIH OBJEKATA

Pre nekog vremena imali smo slučaj „neovlašćenog snimanja i fotografisanja“ zgrade Generalštaba (inače sada javnost saznaje da je tu i sedište VOA), a koja je većim delom oštećena u NATO bombardovanju. Ovo je možda dobar trenutak i povod da se preispita u praksi primena tj. zakonitost pozivanja na ovu zabranu, a u različitim situacijama. Pročitajte ceo tekst.

GENERALNI SEKRETAR SUSB NA PRVOJ MEĐUNARODNOJ KONFERENCIJI CONFLUX CENTRA

GENERALNI SEKRETAR SUSB NA PRVOJ MEĐUNARODNOJ KONFERENCIJI CONFLUX CENTRA

Generalni sekretar SUSB Marina Kostić prisustvovala je Prvoj međunarodnoj konferenciji Centra za interkulturalni dijalog i medijaciju „CONFLUX Center” pod nazivom „Medijacija, prevencija i rešavanje konflikata u nastajućoj paradigmi“, koja se održala 24. februara 2018. godine u Beogradu. Pročitajte ceo tekst.

NOVA STRATEGIJA PROŠIRENJA EU I SRBIJA – VREDNOSTI, INSTITUCIJE I NORMALIZACIJA ODNOSA

NOVA STRATEGIJA PROŠIRENJA EU I SRBIJA – VREDNOSTI, INSTITUCIJE I NORMALIZACIJA ODNOSA

Šta su prioriteti politike proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan sadržani u novom dokumentu Evropske komisije (EK)? Kakva je pozicija pitanja granica u odnosu na pitanja vrednosti i institucija? Pročitajte ceo tekst.

SUSB PREDSTAVILA KOMENTARE NA PREDLOGE ZAKONA IZ OBLASTI ODBRANE I POLICIJE

SUSB PREDSTAVILA KOMENTARE NA PREDLOGE ZAKONA IZ OBLASTI ODBRANE I POLICIJE

Strukovno udruženje sektora bezbednosti predstavilo je u petak 1. decembra 2017. godine komentare na set zakona iz oblasti odbrane i policije u emisiji \"Istina o...\" na Kopernikus Televiziji. Pročitajte ceo tekst.

NAŠ UGAO: “DEMOKRATSKA KONTROLA I SEKTOR BEZBEDNOSTI: SARADNICI ILI SUPARNICI?”

NAŠ UGAO: “DEMOKRATSKA KONTROLA I SEKTOR BEZBEDNOSTI: SARADNICI ILI SUPARNICI?”

U organizaciji Strukovnog udruženja sektora bezbednosti (SUSB) i Fakulteta za diplomatiju i bezbednost (FDB) je 23. novembra 2017. godine održan stručni skup pod nazivom „Demokratska kontrola i sektor bezbednosti: saradnici ili suparnici?“ Pročitajte ceo tekst.

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

Delegacija Strukovnog udruženja sektora bezbednosti je u svojstvu člana Organizacionog odbora učestvovala na Međunarodnoj naučno – stručnoj konferenciji „Bezbjednost i sport – regionalna iskustva i perspektive“, koja se 5. septembra 2017. godine održala u konferencijskoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Banja Luci. Pročitajte ceo tekst.

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB), kao nevladina organizacija, omogućilo je da se pod okriljem stručnog skupa „Savremeni terorizam i korporativna bezbednost“, koji se održao 26. maja 2017. godine u Sava centru, okupe i razmene mišljenja i ideje predstavnici državnog sektora, privatnog sektora bezbednosti i akademske zajednice. Pročitajte ceo tekst.

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Jedan od značajnih problema naše Policije nalazi se u temama karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak radnog odnosa. Jasno je da je Policija izvršni organ koji radi na očuvanju reda, zakona, kao i bezbednosti i imovinske sigurnosti svojih građana, ali je i mogući instrument vlasti koji štiti interese vladajuće političke partije i elite. Pročitajte ceo tekst.

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

Nezavisno, nevladino, nestranačko, interesno, javno i na sindikalnim osnovama zasnovano strukovno udruženje, aktivnih i penzionisanih radnika državnog i privatnog sektora bezbednosti, eksperata i specijalista na polju bezbednosti, akademske zajednice srodnih nauka i naučnih disciplina u vezi sa bezbednošću i drugih građana po pitanju bezbednosti, kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu. Pročitajte ceo tekst.

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

U subotu, 11. marta 2017. godine, u prostorijama gradske opštine Mladenovac, održala se tribina „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“ u organizaciji Strukovnog udruženja Sektora bezbednosti (SUSB). Pročitajte ceo tekst.

Od reforme sistema bezbednosti do koncepta „totalne“ bezbednosti

Sve što je učinjeno na polju reforme sistema bezbednosti sada izgleda pogrešno i uzaludno. Kao da su klasični obrasci međunarodnih odnosa rešili da pokažu svoju besmrtnost i ponovo redefinišu svet u skladu sa svojim načelima. Opstanak, bezbednost i samopomoć glavne su karakteristike državnih politika, jer je svet stupio u eru ideološkog i geopolitičkog haosa. Ne manje važno je pokušaj očuvanjauloge ključnih međunarodnih aktera poput Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije, Ruske Federacije i Kine.
Devedesetih godina prošlog veka obuzdavanje i raspad Varšavskog pakta i SSSR-a dovele su do nastanka novog svetskog poretkaoličenog u Istočno-Zapadnom partnerstvu i saglasnosti oko toga da se on uspostavi na načelima demokratije, vladavine prava i tržišne ekonomije. Usledilo je sveobuhvatno prilagođavanje društava i bezbednosnog sistema novim okolnostima, pre svega njegovo usaglašavanje sa ekonomskim mogućnostima svake od zemalja. Tranzicija ka „novom svetu“ za zemlje nekadašnjeg Istočnog bloka, ali i celokupnu Evropu značila je i reformu njihovih institucija i poimanja spoljne i bezbednosne politike. Ona nije bila samostalna, već zasnovana na prethodno usvojenim konceptimazapadnih demokratskih društava, vođena od strane njihovih eksperata i domaćih državljana školovanih u njima, koji su bili zaduženi za sprovođenje i nadgledanje toka reformi. Pobeda liberalno-demokratskog bloka ogledala se u širenju ovog modela upravljanja i organizacije društvom, kao i organizacija u kojima su one imale vodeće uloge, poput NATO-a i Evropske unije.
U okviru sveobuhvatnih društvenih reformi i međunarodnih integracija odvijala se i reforma sektora bezbednosti. Njeni ciljevi bili su promena komunističkog kadra, demilitarizacija i integracija u evropske i evro-atlantske bezbednosne strukture. Došlo je do smanjivanja bezbednosnih aparata, u skladu sa ekonomskim mogućnostima zemalja, kao i redefinisanja njihove strukture i zadataka. Sektor bezbednosti je trebao da ostvari ljudsku bezbednost, kroz efektivnost, isplativost, transparentnost i odgovornost društvu i zakonima, kao i da dovede do promena procedura i načina obavljanja pojedinih poslova u sferi bezbednosti. Kao glavne pretnje bezbednostiprepoznati su kriminal, korupcija, terorizam, širenje oružja za masovno uništenje i druge asimetrične pretnje. Teroristički napadi od 11. septembra 2001. godine označili su promenu.
Reforma sistema bezbednosti je napuštena od samih onih od kojih je promovisana. U Sjedinjenim Američkim Državama je došlo do remilitarizacije društva, vraćanja nacionalne bezbednosti u prvi plan javnog diskursa, unilateralnih vojnih akcija na pojedine države označene kao osovine zla, povećanja vojnog budžeta i oružanih snaga, širenja bezbednosnih struktura i vraćanja hladnoratovskog kadra. Istrajnost u načinu borbe protiv terorizma i brojne revolucije u Istočnoj Evropi, Centralnoj Aziji, Bliskom istoku i Severu Afrike doveli su do opadanje američkog uticaja i moći i renacionalizacije koncepta bezbednosti u državama koje su do tada sledile koncept reforme. Nedovršenost reformi u bivšim socijalističkim društvima i povratak hladnoratovskog kadra, doveo je do povratka starih modela upravljanja i poimanja politike i međunarodnih odnosa. Sa druge strane, u samim Zapadnim društvima do promene koncepta reforme sektora bezbednosti je došlo nakon dešavanja na jugu Ukrajine i pripajanja Krima Rusiji. Strah od mogućeg oružanog napada Rusije poslužio je kao platforma za ponovnu renacionalizaciju, remilitarizaciju i povećanje bezbednosnih snaga i budžeta. Čitava društva postala su angažovana u nastojanjima da se odupru „ruskoj pretnji“ i da svoju odbranu ponovo formiraju oko odbrane teritorije i stanovništva od oružane agresije spolja. Današnji svet traži ponovno povećanje oružanih snaga i vojnih budžeta. Strah od oružanog napada spolja je ponovo glavna bezbednosna pretnja, a geopolitika ključnoobeležje spoljne i bezbednosne politike.U društvima u kojima demokratija nije glavni prioritet, demokratska civilna kontrola oružanih snaga teže se ostvaruje i može doći do njenog urušavanja i zloupotrebe. Ponovo se teži da se oružane snage, i čitav bezbednosni sektor, poistoveti sa partijom.
Ovakav razvoj odnosa unutar i između društava može se razrešiti na jedan od dva načina. Postizanjem novog partnerstva i saglasnosti Istoka i Zapada oko toga na kojim načelima svet treba da počiva uz lokalizaciju pojedinih sukoba ili sveopštim sukobom koji bi mogao da se nazove Trećim svetskim ratom.

Marina Kostić