Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

U okviru programa rodne ravnopravnosti, članovi Strukovnog udruženja sektora bezbednosti aktivno su uključeni u realizaciju obuke žena za samozaštitu na opštini Čukarica. Pročitajte ceo tekst.

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

Delegacija Strukovnog udruženja sektora bezbednosti je u svojstvu člana Organizacionog odbora učestvovala na Međunarodnoj naučno – stručnoj konferenciji „Bezbjednost i sport – regionalna iskustva i perspektive“, koja se 5. septembra 2017. godine održala u konferencijskoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Banja Luci. Pročitajte ceo tekst.

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB), kao nevladina organizacija, omogućilo je da se pod okriljem stručnog skupa „Savremeni terorizam i korporativna bezbednost“, koji se održao 26. maja 2017. godine u Sava centru, okupe i razmene mišljenja i ideje predstavnici državnog sektora, privatnog sektora bezbednosti i akademske zajednice. Pročitajte ceo tekst.

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Jedan od značajnih problema naše Policije nalazi se u temama karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak radnog odnosa. Jasno je da je Policija izvršni organ koji radi na očuvanju reda, zakona, kao i bezbednosti i imovinske sigurnosti svojih građana, ali je i mogući instrument vlasti koji štiti interese vladajuće političke partije i elite. Pročitajte ceo tekst.

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

U subotu, 11. marta 2017. godine, u prostorijama gradske opštine Mladenovac, održala se tribina „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“ u organizaciji Strukovnog udruženja Sektora bezbednosti (SUSB). Pročitajte ceo tekst.

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

Nezavisno, nevladino, nestranačko, interesno, javno i na sindikalnim osnovama zasnovano strukovno udruženje, aktivnih i penzionisanih radnika državnog i privatnog sektora bezbednosti, eksperata i specijalista na polju bezbednosti, akademske zajednice srodnih nauka i naučnih disciplina u vezi sa bezbednošću i drugih građana po pitanju bezbednosti, kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu. Pročitajte ceo tekst.

Da li naoružanje i vojna oprema proizvedeno u Srbiji, koje se može koristiti na ratištima širom sveta na svim stranama, treba da nosi srpska lična imena ili toponime?

U poslednje vreme prateći brojne aktivnosti organizovane radi ukazivanja na modernizaciju, opremljenost i snagu oružanih snaga i vojne industrije Srbije mogla su se neprestano čuti najčešća srpska imena poput „Miloš“, „Lazar“ i „Aleksandar“, kao i srpski toponimi „Morava“ i „Šumadija“.

Bez dileme, u svakoj drugoj oblasti učestalost srpskih imena pokazivala bi uspeh građana Srbije. Međutim, da li je tako i u oblasti bezbednosti i odbrane? Da li njihova upotreba u ovoj sferi stvara sliku agresivnosti srpskog naroda?

Naoružanje služi za vodjenje rata ili se koristi prilikom postojanja određenih asimetričnih sukoba sa različitim akterima. Ono može služiti i za zastrašivanje, kada jedna država samom količinom naoružanja koje poseduje želi da odvrati potencijalne napadače, ali njegova upotreba najčešće dovodi do gubitka života na svim sukobljenim stranama.

Da li onda najčešća srpska imena ili srpski toponimi treba da služe kao naziv sredstava namenjenih vođenju rata, moguće i u različitim delovima sveta. Da li je srpski ponos i ponos srpske vojne industrije ako neko na Bliskom Istoku ili u Africi, na primer, kaže da je „Šumadija“ pogodila cilj koji je ubio nekoliko stotina ljudi ili da je „Lazar“/“Miloš“ učestvovao u borbenim dejstvima u kojima je stradalo desetine ljudi?

U ruskim oružanim snagama se, na primer, nalazi naoružanje sa imenima ruskih istorijskih ličnosti, državnika, vojskovođa I svetitelja ali dominiraju opšte fraze i pojmovi, dok se u američkim vojnim snagama takođe ne nalazi oružje I vojna oprema sa najčešćim američkim imenima poput “James”, “John” ili “William”.

Želja je da se ukazivanjem na ovu temu pozove na zajedničko razmišljanje o tome da se vrati stari način davanja imena naoružanju i vojnoj opremi koja bi sadržala opšta imena, skraćenice ili oznake i brojeve.