SUSB REALIZOVALO JOŠ JEDAN PROJEKAT „ZAŠTITA DECE NA INTERNETU“ NA GO ČUKARICA

SUSB REALIZOVALO JOŠ JEDAN PROJEKAT „ZAŠTITA DECE NA INTERNETU“ NA GO ČUKARICA

Opštim predavanjem o zaštiti dece na Internetu, koje se održalo 5. decembra 2019. godine u Svečanoj sali GO Čukarica, završen je još jedan projekat Strukovnog udruženja sektora bezbednosti „Zaštita dece na Internetu“ na GO Čukarica. Pročitajte ceo tekst.

Zapadni Balkan u preklapajućim koncepcijama svetskog poretka

Zapadni Balkan u preklapajućim koncepcijama svetskog poretka

Region Zapadnog Balkana danas čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Republika Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija i „Kosovo“. On se nakon velikog proširenja EU od 2004. godine, proširenja na Bugarsku i Rumuniju 2007. godine i Hrvatsku 2013. godine, kao i proširenja NATO, našao iza nove linije podele Evrope koja se uspostavila između Baltičkog i Crnog mora. Pročitajte ceo tekst.

ZDRAVSTVENE USTANOVE KAO DEO KRITIČNE INFRASTRUKTURE

ZDRAVSTVENE USTANOVE KAO DEO KRITIČNE INFRASTRUKTURE

Definicija Infrastrukture odnosi se na sredstva i imovinu koji su ključni za funkcionisanje kompletnog društva. Zbog sve većeg rizika od terorističkih napada, vanrednih i kriznih situacija, stavljen je akcenat na izraz “KRITIČNA INFRASTRUKTURA”. Pročitajte ceo tekst.

OBELEŽENA DVOGODIŠNJICA SUSB, OTVARANJE NOVIH PROSTORIJA I NOVA 2019. GODINA

OBELEŽENA DVOGODIŠNJICA SUSB, OTVARANJE NOVIH PROSTORIJA I NOVA 2019. GODINA

Strukovno udruženje sektora bezbednosti je 28. decembra 2018. godine u Hotelu Hyatt Regency u Beogradu obeležilo tri važna događaja: svoje novo zvanično sedište Udruženja, dvogodišnjicu postojanja i predstojeću Novu 2019. godinu. Pročitajte ceo tekst.

SUSB REALIZOVALO PROJEKAT „ZAŠTITA DECE NA INTERNETU“ NA GO ČUKARICA

SUSB REALIZOVALO PROJEKAT „ZAŠTITA DECE NA INTERNETU“ NA GO ČUKARICA

Opštim predavanjem o zaštiti dece na Internetu, koje se održalo 20. novembra 2018. godine u Svečanoj sali GO Čukarica, završen je projekat Strukovnog udruženja sektora bezbednosti „Zaštita dece na Internetu“, koji se u oktobru i novembru realizovao na GO Čukarica. Pročitajte ceo tekst.

GENERALNI SEKRETAR SUSB UČESTVOVALA NA PETOM VARŠAVSKOM BEZBEDNOSNOM FORUMU

GENERALNI SEKRETAR SUSB UČESTVOVALA NA PETOM VARŠAVSKOM BEZBEDNOSNOM FORUMU

U Varšavi je i ove godine, od 24.-25. oktobra, održan peti po redu Varšavski bezbednosni forum. Forumu je prisustvovao veliki broj političkih lidera iz Evrope, Azije i SAD, kao i predstavnici privrednih društava iz oblasti bezbednosti i odbrane, akademskih institucija i nevladinih organizacija. Generalni sekretar SUSB Marina Kostić učestvovala je na ovogodišnjem Forumu. Pročitajte ceo tekst.

ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

Kako lični podaci predstavlјaju veoma osetlјivu i poverlјivu informaciju, od velike je važnosti način njihovog prikuplјanja i adekvatno IT rešenje za njihovu zaštitu i u zdravstvenim ustanovama, kao delu kritičke infrastrukture. Pročitajte ceo tekst.

ODRŽAN STRUČNI SKUP SUSB O PROBLEMATICI U RADU NA LINIJI POLICIJA-TUŽILAŠTVO-SUDSTVO

ODRŽAN STRUČNI SKUP SUSB O PROBLEMATICI U RADU NA LINIJI POLICIJA-TUŽILAŠTVO-SUDSTVO

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB) je 29. juna 2018. godine u amfiteatru Fakulteta za diplomatiju i bezbednost održalo stručni skup na temu: „Problematika u radu na liniji policija-tužilaštvo-sudstvo i slika u društvu“. Pročitajte ceo tekst.

SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI “SLOBODA I BEZBEDNOST U REALNOM I SAJBER PROSTORU”

SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI “SLOBODA I BEZBEDNOST U REALNOM I SAJBER PROSTORU”

Na 10. Međunarodnoj naučnoj konferenciji “Sloboda i bezbednost u realnom i sajber prostoru”, koja se 8. juna 2018. godine održala u Domu Vojske Srbije, svoj rad je, kao predstavnica Strukovnog udruženja sektora bezbednosti i doktorant Fakulteta za bezbednost, predstavila Katarina Jonev, član SUSB. Pročitajte ceo tekst.

KOMENTAR NA NACRT STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI I STRATEGIJE ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

KOMENTAR NA NACRT STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI I STRATEGIJE ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

Devetnaestog aprila 2018. godine Ministarstvo odbrane Republike Srbije je na svom sajtu objavilo da je započeto sa sprovođenjem javne rasprave o Nacrtu strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije i Strategije odbrane Republike Srbije, kao i da će se ona odvijati u periodu od 20. aprila do 15. maja ove godine. Pročitajte ceo tekst.

„NEOVLAŠĆENO“ SNIMANJE I FOTOGRAFISANJE JAVNIH OBJEKATA

„NEOVLAŠĆENO“ SNIMANJE I FOTOGRAFISANJE JAVNIH OBJEKATA

Pre nekog vremena imali smo slučaj „neovlašćenog snimanja i fotografisanja“ zgrade Generalštaba (inače sada javnost saznaje da je tu i sedište VOA), a koja je većim delom oštećena u NATO bombardovanju. Ovo je možda dobar trenutak i povod da se preispita u praksi primena tj. zakonitost pozivanja na ovu zabranu, a u različitim situacijama. Pročitajte ceo tekst.

GENERALNI SEKRETAR SUSB NA PRVOJ MEĐUNARODNOJ KONFERENCIJI CONFLUX CENTRA

GENERALNI SEKRETAR SUSB NA PRVOJ MEĐUNARODNOJ KONFERENCIJI CONFLUX CENTRA

Generalni sekretar SUSB Marina Kostić prisustvovala je Prvoj međunarodnoj konferenciji Centra za interkulturalni dijalog i medijaciju „CONFLUX Center” pod nazivom „Medijacija, prevencija i rešavanje konflikata u nastajućoj paradigmi“, koja se održala 24. februara 2018. godine u Beogradu. Pročitajte ceo tekst.

NOVA STRATEGIJA PROŠIRENJA EU I SRBIJA – VREDNOSTI, INSTITUCIJE I NORMALIZACIJA ODNOSA

NOVA STRATEGIJA PROŠIRENJA EU I SRBIJA – VREDNOSTI, INSTITUCIJE I NORMALIZACIJA ODNOSA

Šta su prioriteti politike proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan sadržani u novom dokumentu Evropske komisije (EK)? Kakva je pozicija pitanja granica u odnosu na pitanja vrednosti i institucija? Pročitajte ceo tekst.

SUSB PREDSTAVILA KOMENTARE NA PREDLOGE ZAKONA IZ OBLASTI ODBRANE I POLICIJE

SUSB PREDSTAVILA KOMENTARE NA PREDLOGE ZAKONA IZ OBLASTI ODBRANE I POLICIJE

Strukovno udruženje sektora bezbednosti predstavilo je u petak 1. decembra 2017. godine komentare na set zakona iz oblasti odbrane i policije u emisiji Istina o... na Kopernikus Televiziji. Pročitajte ceo tekst.

NAŠ UGAO: “DEMOKRATSKA KONTROLA I SEKTOR BEZBEDNOSTI: SARADNICI ILI SUPARNICI?”

NAŠ UGAO: “DEMOKRATSKA KONTROLA I SEKTOR BEZBEDNOSTI: SARADNICI ILI SUPARNICI?”

U organizaciji Strukovnog udruženja sektora bezbednosti (SUSB) i Fakulteta za diplomatiju i bezbednost (FDB) je 23. novembra 2017. godine održan stručni skup pod nazivom „Demokratska kontrola i sektor bezbednosti: saradnici ili suparnici?“ Pročitajte ceo tekst.

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

Delegacija Strukovnog udruženja sektora bezbednosti je u svojstvu člana Organizacionog odbora učestvovala na Međunarodnoj naučno – stručnoj konferenciji „Bezbjednost i sport – regionalna iskustva i perspektive“, koja se 5. septembra 2017. godine održala u konferencijskoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Banja Luci. Pročitajte ceo tekst.

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB), kao nevladina organizacija, omogućilo je da se pod okriljem stručnog skupa „Savremeni terorizam i korporativna bezbednost“, koji se održao 26. maja 2017. godine u Sava centru, okupe i razmene mišljenja i ideje predstavnici državnog sektora, privatnog sektora bezbednosti i akademske zajednice. Pročitajte ceo tekst.

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Jedan od značajnih problema naše Policije nalazi se u temama karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak radnog odnosa. Jasno je da je Policija izvršni organ koji radi na očuvanju reda, zakona, kao i bezbednosti i imovinske sigurnosti svojih građana, ali je i mogući instrument vlasti koji štiti interese vladajuće političke partije i elite. Pročitajte ceo tekst.

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

Nezavisno, nevladino, nestranačko, interesno, javno i na sindikalnim osnovama zasnovano strukovno udruženje, aktivnih i penzionisanih radnika državnog i privatnog sektora bezbednosti, eksperata i specijalista na polju bezbednosti, akademske zajednice srodnih nauka i naučnih disciplina u vezi sa bezbednošću i drugih građana po pitanju bezbednosti, kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu. Pročitajte ceo tekst.

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

U subotu, 11. marta 2017. godine, u prostorijama gradske opštine Mladenovac, održala se tribina „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“ u organizaciji Strukovnog udruženja Sektora bezbednosti (SUSB). Pročitajte ceo tekst.

SUSB FORMIRALO CENTAR ZA NEPROLIFERACIJU, KONTROLU NAORUŽANJA I RAZORUŽANJE

SUSB FORMIRALO CENTAR ZA NEPROLIFERACIJU, KONTROLU NAORUŽANJA I RAZORUŽANJE

Centar će se u svom radu baviti pitanjima neproliferacije oružja za masovno uništenje, pitanjima kontrole naoružanja i razoružanja i svim aspektima vezanim za ovo polje, uključujući akademski i stručno-politički deo. Centar će promovisati i imati saradnju kako sa relevantnim nacionalnim tako i međunarodnim telima i organizacijama, pre svega EU, UN i OEBS, koji se bave ovim pitanjem. Pročitajte ceo tekst.

Prva generacija stažista SUSB

Prva generacija stažista SUSB

Prva generacija stažista Strukovnog uduženja sektora bezbednosti je upravo završila stažiranje! Pročitajte ceo tekst.

Category Archives: nova analiza

Strategija za globalnu Britaniju u veku nadmetanja – između imperijalne nostalgije i rizika od prenaprezanja

Autor: Stefan Jojić – SUSB

 

Nedavno objavljeni dokument britanske vlade pod nazivom Global Britain in a competetive age: The Integrated Review of Security, Defence, Development and Foreign Policy na više od sto strana pruža uvid u sveobuhvatnu strategiju kojom vlada namerava da osigura nacionalnu bezbednost, ojača međunarodni položaj i obezbedi prosperitet zemlje u novim okolnostima koje će definisati međunarodne odnose u decenijama pred nama.

Ključna novina je razdruživanje sa Evropskom unijom, koje zahteva novu vrstu strateškog razmišljanja donosioca odluka u Londonu. Globalna Britanija, ne samo kao deo jednog od dva stuba zapadnog političkog korpusa, već kao, pored EU i SAD, jedan od njegova tri stuba, postaje ideal koji bi narednih nekoliko generacija političara trebalo da sledi. U tom svetlu treba razmatrati i ovu sveobuhvatnu strategiju – kao uputstvo za materijalizaciju nove globalne Britanije.

Najznačajnija međunarodna okolnost je transformacija međunarodnog poretka u multipolarni i pomeranje težišta ekonomskih i političkih zbivanja sa prostora severnog Atlantika na prostor Indo-Pacifika. Sa jedne strane, strategija priznaje sve veći značaj ovog prostora u globalnim ekonomskim tokovima, videći u novim tržištima i priliku za razvoj Ujedinjenog Kraljevstva (UK). Sa druge, Indo-Pacifik je označen kao prostor od prvorazrednog geopolitičkog značaja, dok je snaženje Kine prepoznato kao najznačajnija sistemska promena koja će profilisati međunarodne odnose u predstojećim decenijama.

Od izvesnog značaja je i pandemija virusa kovid-19, koja je odložila i samo objavljivanje dokumenta. Globalna pandemija, koja je ogolila pravu takmičarsku prirodu međunarodnih odnosa i čije se krajnje posledice po međunarodni poredak ne mogu sa sigurnošću predvideti, zasigurno je bila od uticaja na strateško promišljanje tima stručnjaka zaduženog za izradu dokumenta, na čelu sa istoričarom Džonom Bjuom.

Ulaganje u istraživanje i razvoj predstavlja bitnu komponentu ove strategije, budući da od ulaganja u nove tehnologije zavise i bezbednost i prosperitet Ujedinjenog Kraljevstva. Prema strategiji, plan vlade UK je da očuva mesto naučne i tehnološke supersile do 2030, za šta su u narednom periodu predviđena znatna finansijska sredstva. Ulaganje u istraživanje i razvoj je na više mesta podvučeno kao centralna komponenta osiguravanja britanske kompetitivnosti u vreme kada tehnološki procesi sve više oblikuju međunarodne odnose. Kao jedan od načina za postizanje tehnološke prednosti u odnosu na druge, strategija prepoznaje atraktivnost UK za mlade talente iz sveta nauke i u tom smislu predviđa mere kojim će Britanija i u budućnost nastaviti da privlači naučnike iz svih krajeva sveta.

Ta meka moć, umnogome bazirana na vrednostima i otvorenosti britanskog društva, predstavlja(će) jedan od ključnih elemenata sveukupne britanske moći. Pored razvijenog obrazovnog sistema i atraktivnosti Britanije za kreativne ljude iz inostranstva, kao elemente njene meke moći strategija navodi uticaj britanskih medija, u prvom redu BBC-ja, kao i njena kulturna i sportska dostignuća. Ovi elementi bi zajedno trebalo da u izvesnoj meri oblikuju svest i privole narastajuću globalnu srednju klasu Britaniji.

Iako strategija prepoznaje meku moć kao značajan deo sveukupne moći UK, ona ni na koji način ne zanemaruje važnost tvrde moći, naročito kada se govori o povećanju bezbednosnih potencijala zemlje. U svrhu modernizacije britanske vojne sile, vlada je najavila najambiciozniji program investicija u odbranu od okončanja Hladnog rata. Obim ulaganja, koja će na godišnjem nivou daleko premašiti 2% BDP koji se očekuju od države članice NATO, podrazumeva investiranje u sofisticiranu opremu – od osavremenjivanja mornarice do modernizacije nuklearnog arsenala. Kao očigledan signal rasta globalnih ambicija UK može se uzeti najavljeno povećanja broja nuklearnih bojevih glava sa 225 na 260, iako se vlada 2010. godine obavezala na smanjenje njihovog broja na 180. Britanija je, takođe, najavila da će ići u korak sa sve većom sekuritizacijom u novim domenima – svemiru i sajber prostoru.

Da jačanje vojnih sposobnosti neće biti puko nagomilavanje kapaciteta najbolje govori najava znatno većeg globalnog prisustva vojske Ujedinjenog Kraljevstva. Pored ulaganja u nove i modernizacije postojećih uporišta od Gibraltara do Singapura, vlada je najavila veći globalni angažman britanskih vojsnih snaga– one će češće i na duže vremenske periode biti raspoređivane na zadacima u inostranstvu.

Uprkos znatno većoj okrenuosti sebi, strategija britanske vlade ni na koji način ne vidi unilateralizam kao put do osiguranja sopstvene bezbednosti i prosperiteta, ističući neophodnost saradnje sa NATO partnerima na ostvarivanju ovog cilja. Ona podvlači značaj odnosa sa SAD, koje vide kao svog najznačajnijeg saveznika. Takođe, ona ističe značaj saradnje sa EU u slučajevima gde dolazi do podudaranja interesa, poput bezbednosti i borbe za očuvanje klime, priznajući da je razlaz sa EU omogućio Britaniji znatno lagodniju poziciju za izbor sopstvenog modela ekonomskog i političkog razvoja.

U tradicionalnim saveznicima Britanija će tražiti i partnera za očuvanje/oblikovanje međunarodnog poretka, verovatno ključnog međunarodnog prioriteta u vremenu sve veće kompetitivnosti. Kao prikladan pristup strategija ističe globalno udruživanje država koja baštine sličan (Zapadni) sistem vrednosti, sa ciljem uravnoteživanja uticaja onih koji na drugačiji način vredniju demokratiju, ljudska prava ili slobodu medija. U tom smislu, vlada najavljuje, ne samo odbranu postojećeg poretka, već i proaktivan pristup oblikovanja međunarodnih institucija, režima i normi u budućnosti.

Kao najznačajniji sistemski izazov i najznačajniju globalnu geopolitičku okolnost, strategija na više mesta navodi Kinu. Iako su izbegnute grube reči kada se govori o kineskom izazovu, iz dokumenta se jasno da razumeti da će Kina biti jedan od glavnih aktera u međudržavnom i nadmetanju između demokratskih i autoritarnih sistema. Ona je prepoznata i kao država najveća pretnja ekonomskoj bezbednosti Ujedinjenog Kraljevstva. Kao optimalan scenario, navodi se izgradnja okvira u kome se, uz očuvanje sopstvenih vrednosti i mogućnosti za saradnju, može upravljati neslaganjima i različitostima.

Znatno oštriji rečnik je rezervisan za Rusiju, koju stratezi u Londonu ne vide kao izazov, već kao aktivnu i direktnu pretnju. Najbolji odgovor ruskoj pretnji vlada vidi u združenom delovanju NATO saveznika i kombinaciji vojnih, diplomatskih i obaveštajnih sredstava kako bi se ojačala kolektivna bezbednost na prostoru Evrope. Po svom negativnom uticaju na svetsku politiku, Rusija je stavljena rame uz rame sa Iranom i Severnom Korejom, a najavljena izmena i usvajanje nove legislative koja će britanskim bezbednosnim snagama omogućiti efikasniju borbu protiv špijunaže i drugih ne-ratnih pretnju, upravo se može razumeti kao instrument za obračun sa onim što u Londonu vide kao maligni ruski uticaj.

Pored tradicionalnih elemenata britanske bezbednosne agende, kao što je oponiranje Rusiji, ovaj strategijski dokument u najvećoj meri predstavlja odgovor na nove okolnosti – transformaciju međunarodnog sistema i sve veće nadmetanje među državama sa jedne, i izlazak UK iz Evropske unije sa druge strane. U okolnostima gde se kao direktna posledica Bregzita pojavljuje želja za restauracijom britanske posebnosti, prestiža i globalne moći, donosioci odluka u Londonu će naročito morati da vode računa o ravnoteži između imperijalne nostalgije i rizika od imperijalnog prenaprezanja. Rizik od prenaprezanja ili napuštanja ambicioznog plana je veliki, imajući u vidu da su za obnovu britanskog primata predviđena znatna finansijska ulaganja, od kojih mnoga otpadaju na uvećanje odbrambenih sposobnosti i druge ne-profitne aktivnosti. Rizik koji sa sobom nosi globalizacija britanskih ambicija je veći tim pre što se ona odvija u okolnostima globalne recesije izazvane pandemijom virusa kovid-19 i očekivanog pada britanske ekonomije usled napuštanja EU. I globalna pandemija sa nesagledivim političkim posledicama, i radikalni zaokret kakav je izlazak iz EU, međutim, zahtevali su jedan sveobuhvatan pristup redefinisanja sopstvene uloge u svetu, kakav je i predstavljen ovim dokumentom.

 

 

Zapadni Balkan u preklapajućim koncepcijama svetskog poretka

Region Zapadnog Balkana danas čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Republika Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija i „Kosovo“. On se nakon velikog proširenja EU od 2004. godine, proširenja na Bugarsku i Rumuniju 2007. godine i Hrvatsku 2013. godine, kao i proširenja NATO, našao iza nove linije podele Evrope koja se uspostavila između Baltičkog i Crnog mora. Za Sjedinjene Američke Države, Rusku Federaciju i Evropsku uniju ovaj region je od posebnog značaja i interesa nacionalne ili zajedničke bezbednosti i predstavlјa neophodan deo slagalice svetskog poretka koji one žele da stvore – globalnu dominaciju, multipolarni poredak zasnovan na ravnoteži moći ili poredak globalnog upravlјanja. Kako se ove koncepcije svetskog poretka SAD, Rusije i EU preklapaju na prostoru Zapadnog Balkana i kakve to posledice ima po unutrašnju politiku i bezbednost zemalјa ovog regiona možete pročitati u delu doktorske disertacije Marine Kostić „Zapadni Balkan u preklapajućim koncepcijama svetskog poretka SAD, Rusije i EU na početku XXI veka.

Zapadni Balkan u preklapajucim koncepcijama svetskog poretka

PROCENA RIZIKA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA (ZU)

Procena rizika u kritičnoj infrastrukturi je najvažniji korak u kreiranju uspešne strategije unapređenja bezbednosti i njihovoj zaštiti. Zdravstvene ustanove su dobile na značaju tek od kada je akcenat stavljen na terorističke napade širom sveta. Do tada je bilo veoma upečatljivo da imaju sporedan značaj u odnosu na druge oblasti koje se ubrajaju u Kritičnu Infrastrukturu (KI). Nisu dolazili do izražaja značaj kapaciteta, opremljenost, prilazni putevi, kadar, ispravnost instalacija i ostali bitni činioci. Neopoziva činjenica je da su svi objekti KI manje ili više usko povezani i zavisni, samim tim raste i njihova ranjivost. Tu stupa na snagu važnost procene rizika i otklanjanje Hazarda – uslovi koji prouzrokuju neku štetu – odnosno delovanje da se svedu na minimum.

Kada govorimo o rizicima u KI, akcenat je na činiocima koji mogu dovesti do ugrožavanja bezbednog funkcionisanja Kritične Infrastrukture i normalnog obavljanja dužnosti od strane operatora, u ovom slučaju ZU. Rizici su varijabilna kategorija, što ne bi trebalo zanemariti u procesu analize i klasifikacije rizika. U identifikaciji i klasifikaciji rizika veoma su bitne ažurirane informacije. Preporučljivo je prilagoditi proces identifikacije i klasifikacije rizika specifičnostima svakog dela KI, oblasti delovanja (zdravstvo, telekomunikacija, objekti za proizvodnju i prenos električne energije, vodosnabdevanje, saobraćaj, finansijski i bankarski sistem, skladištenje i transport nafte, gasa i drugih derivata itd.). Relevantan primer su ZU u velikim gradovima Republike Srbije kao što je Beograd, najveće ZU od prioritetnog značaja nalaze se na lokacijama šireg područja centra grada, gde je prosto nemoguć normalan pristup (loša infrastruktura prilaznih saobraćajnica, kao i putokaza, kola Hitne pomoći bukvalno ostaju zaglavljena u gužvi, nisu obezbeđeni parkinzi za iste, parkinzi za pacijente i zaposlene u većini slučajeva ne postoje ili su u obliku privremenog rešenja). Rizici se mogu smanjiti uvođenjem bolje organizacije, kontrolom kvaliteta (tenderi kojima upravlja budžet, a ne kvalitet), adekvatnim izborom kadra za implementaciju noviteta, njihovom stalnom edukacijom i motivacijom (pohvalom, a ne samo sankcijama i omalovažavanjem). Potrebno je spojiti i primeniti teoriju i praksu.

U sprovođenju mera zaštite Kritične Infrastrukture neophodno je: identifikovati Kritičnu Infrastrukturu; napraviti mapu; razmeniti informacije sa relevantnim subjektima; osposobiti i obučiti menadžere, radnike i specijalne službe; usavršiti sistem zaštite KI, implementirati nove tehnologije ili primeniti nove procedure ili oporaviti u slučaju da se desio neki neželjeni događaj.

Sve ovo dovodi nas do pitanja i zaključka, zašto je zaštita Kritične Infrastruktureznačajna i aktuelna? Odgovori leže u sledećim činjenicama i zaključcima: ekstremni vanredni događaji su sve učestaliji, raste broj različitih oblika ugrožavanja, a ključni element je taj da su pre svega objekti Kritične Infrastrukture sve više povezani i međusobno zavisni, a samim tim i ranjiviji. Imajući u vidu važnost KI za jednu državu,njen razvoj i unapređenje svake zajednice,kao prioritetan zadatak nameće se racionalno i efikasno upravljanje ovim javnim dobrima. To se može postići samo podizanjem svesti o značaju ZU i ostalih objekata od značaja, ulaganjem u iste, poštovanjem i sprovođenjem dugoročne državne strategije razvoja, unapređenja i zaštite Infrastrukturnih sistema.

Autorka je master bezbednosti

ZDRAVSTVENE USTANOVE KAO DEO KRITIČNE INFRASTRUKTURE

Definicija Infrastrukture odnosi se na sredstva i imovinu koji su ključni za funkcionisanje kompletnog društva. Zbog sve većeg rizika od terorističkih napada, vanrednih i kriznih situacija, stavljen je akcenat na izraz “KRITIČNA INFRASTRUKTURA”.

ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

Kako lični podaci predstavlјaju veoma osetlјivu i poverlјivu informaciju, od velike je važnosti način njihovog prikuplјanja i adekvatno IT rešenje za njihovu zaštitu i u zdravstvenim ustanovama, kao delu kritične infrastrukture. S obzirom na to da je 25. maja 2018. godine stupila na snagu Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR – General Data Protection Regulation ) Evropske unije, ova IT rešenja moraju se uskladiti sa određenim standardima koje GDPR podrazumeva.

Otpad – problem i opasnost po građane Srbije

Pre nekoliko dana Srbijom se proširila vest da je bagerista koji je radio na gašenju požara i sanaciji deponije Golo Brdo kod Novog Pazara preminuo nakon što se na buldožer kojim je ravnao deponiju obrušila velika količina smeća koja ih je potom nosila više od 100 metara. Kakva je situacija sa otpadom i na koji način se ovo pitanje shvata u Srbiji pokušaću da obradim u kratkom osvrtu.

ZAŠTITA U VANREDNIM SITUACIJAMA I SLUČAJ SRBIJE

Ova analiza polazi od pitanja da li su u Republici Srbiji razvojem koncepta zaštite u vanrednim situacijama stvoreni uslovi za samostalnu odbranu od elementarnih nepogoda i koji je budući smer reformi iz ove oblasti, sa posebnim akcentom na obučenost i efikasnost odgovornih struktura, kao i usaglašavanje sa ostalim subjektima i učesnicima sektora bezbednosti.

NOVA STRATEGIJA PROŠIRENJA EU I SRBIJA – VREDNOSTI, INSTITUCIJE I NORMALIZACIJA ODNOSA

Šta su prioriteti politike proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan sadržani u novom dokumentu Evropske komisije (EK)? Kakva je pozicija pitanja granica u odnosu na pitanja vrednosti i institucija? Da li prenaglašavanje teritorijalnih pitanja zamagljuje probleme u pogledu vladavine prava, vrednosti demokratije, poštovanja osnovnih sloboda i prava građana? Šta su objektivne prepreke članstva Srbije u EU? U tekstu koji sledi pokušaćemo da damo ili bar ukažemo na odgovore na ova pitanja.

VRŠNJAČKO NASILJE

Povodom sveprisutnijeg broja slučajeva vršnjačkog nasilja u školama širom Srbije, kao Specijalni pedagog/defektolog koji se svakodnevno susreće sa decom koja imaju “probleme u ponašanju” i uz svoje cenjene kolege i mentore radim na tretmanu te iste dece, odlučila sam da pokušam da probudim na ovaj način svest javnosti (nastavnika, profesora, roditelja, pa nadam se i onih koji bi zapravo mogli nešto konkretno i učiniti ) o ovoj temi.

STALNA STRUKTURISANA SARADNJA – KA VEĆIM INVESTICIJAMA, RAZVOJU SPOSOBNOSTI I OPERATIVNE SPREMNOSTI EU

Dana 13. novembra 2017. godine 23 država članica Evropske unije (EU) potpisalo je i uputilo Savetu ministara i Visokoj predstavnici za spoljne poslove i bezbednosnu politiku „zajedničko obaveštenje“ da su one voljne i sposobne da ispune zahteve „stalne strukturisane saradnje“ u oblasti odbrane. Šta ovo znači i da li je to u stvari formiranje „Evropske vojske“ kako su pogrešno preneli neki mediji u Srbiji saznajte u nastavku teksta.