Autor: Dušan Radenković

Prošlog ponedeljka ministri odbrane četiri evropske zemlje nemačkog
govornog područja (Nemačka, Austrija, Švajcarska i Luksemburg) održali su
sastanak i obavezali se na čvršću saradnju u oblasti svemira, posebno satelita i
njihove primene u vojne svrhe. „Svemirski potencijali imaju sve veću, vitalnu i
neizostavnu ulogu u svakoj vrsti vojnog sukoba“, izjavio je Boris Pistorius (Boris
Pistorius), ministar odbrane Nemačke.

Čvršća saradnja trebalo bi da ide u smeru zajedničke obuke, razvoja svemirske
situacione svesti, što će reći pažljivije prostorne koordinacije i sprečavanja kolizija,
kao i koordinacije u prikupljanju podataka i zaštiti satelitskih sistema. Agencija
Evropske unije za svemirski program (EUSPA) koordiniše ovakva pitanja za
svemirske kapacitete EU, ali uglavnom sa civilnim fokusom, dok je opšta težnja na
održanom sastanku bila jačanje nacionalnih vojnih satelitskih sistema. U tom smislu,
ovaj sastanak nije imao samo simboličan karakter, već je ukazao na nameru da se
svemirski domen tretira kao jedno od ključnih polja savremene odbrane i
bezbednosti.

Uzroci ove težnje da se pređe sa čisto civilnog na vojni domen svemirskog
programa su mnogostruki. Najpre, inicijativa koju je pokrenula Nemačka 2022.
godine pod nazivom „Evropski nebeski štit” (ESSI) ima za cilj uspostavljanje
koordinisane, višeslojne mreže protivvazdušne odbrane, pa bi navedene mogućnosti
efikasnijeg osmatranja, prikupljanja podataka i zaštite satelitskih sistema mogle
postati ključne za ovu inicijativu. Pitanje svemirske podrške tako se sve neposrednije
povezuje sa klasičnim odbrambenim sposobnostima, naročito u domenu ranog
upozoravanja, komunikacije i navođenja.

Evropska komisija takođe je prepoznala i naglasila značaj svemirskih
kapaciteta za evropsku odbranu i bezbednost, posebno u svetlu primene američkog
satelitskog sistema komunikacije i izviđanja „Starlink” i njegove interoperabilnosti sa
sve naprednijom tehnologijom dronova u sukobu u Ukrajini. Nemačka je predvodnik
ideje o smanjenju zavisnosti Evrope od svemirskih kapaciteta SAD-a, pa je, imajući
sve prethodno u vidu, suma od 35 milijardi evra koju je Nemačka izdvojila vrlo
logičan i očekivan rezultat prioritizacije ovog, ispostavlja se, ključnog sektora razvoja
vojnih potencijala. Uprkos bojazni drugih evropskih partnera, Pistorius je naglasio da
Nemačka nije u poziciji supersile i da nema mogućnost samostalnog, temeljnog
razvoja svemirskih kapaciteta.

Upravo zato se i insistira na partnerskoj saradnji, a ne na jednostranoj
nacionalnoj izgradnji svih neophodnih kapaciteta. Pomenuti sastanak je, pored toga
što je iskorišćen kao platforma za dalje institucionalno produbljivanje saradnje,
omogućio prezentovanje direktnih planova za uspostavljanje evropske vojne
svemirske komande, uz prateću „Weltraumakademie” („Svemirska akademija”) kao
multilateralni centar za obuku, naglašavajući da partnerske zemlje neće biti samo
pasivni posmatrači, već aktivni činioci u fazi njenog oblikovanja. Nemačka je, kako je
poručeno, spremna da partnere uključi već u fazi dizajna, a ne tek nakon donošenja
institucionalnih rešenja i odluka. Taj pristup ukazuje na nastojanje da se saradnja
produbi i prevede sa konsultativnog na operativni nivo. U tom okviru, poseban
značaj dobija i donošenje normi i zajedničkih procedura, standarda i operativnih
kanala za razmenu podataka. Sve pomenuto dodatno potkrepljuje činjenica da
format „DACH+L” po prvi put uključuje i Luksemburg — zemlju sa značajnom
ekspertizom u oblasti satelitskog nadgledanja i komunikacija — u tradicionalni
dijalog nemačkog govornog područja.

Luksemburg je posebno naglasio da je spreman da svoje usko scipijalizovane
kapacitete kroz ,,SATCOM” i ,,Earth observation” stavi na raspolaganje partnerima.
Istovremeno, konkretni nacionalni programi, poput austrijskog plana lansiranja
vojnih satelita, dodatno naglašavaju težnju ka jačanju operativnih kapaciteta i većoj
strateškoj autonomiji u svemirskom domenu. Prema najavama, Austrija planira da
već naredne godine u orbitu pošalje tri operativno označena vojna satelita i jedan
objekat za testiranje, razvijen delimično u saradnji sa austrijskim ,,startup’’
kompanijama. Posebno su istaknuti projekti ,,LEO2VLEO’’ i ,,BEACONSAT’’, kao
primeri praktične primene ovih ambicija. Švajcarska je takođe ukazala na to da u
svemirskom domenu Evropa ima najveću zavisnost od neevropskih provajdera, što
dodatno opravdava ovakvu vrstu povezivanja.

Politička volja za razvojem zajedničkih svemirskih kapaciteta je očigledna. U
skladu sa pozicijom Švajcarske, jasna je zajednička težnja za pomenutim smanjenjem
zavisnosti od neevropskih, a pre svega američkih tehnoloških resursa. Proširivanjem
,,DACH’’ formata (Nemačka–Austrija–Švajcarska) naglašava se težnja za
uključivanjem novih partnera u Evropi, pa neće biti neverovatno ukoliko format
bude ponovo proširen u bliskoj budućnosti. Austrija, kao i Švajcarska, pokazuje da bi
radije postepeno relativizovala granice svoje dugogodišnje neutralnosti, koja se
delimično ogleda u pristupanju inicijativi „Evropski nebeski štit” (ESSI), nego da
dozvoli zanemarivanje razvoja svemirskih kapaciteta, posebno u eri sve efikasnije
koordinacije i integrisanja vazdušno-kosmičkih i kopnenih snaga potpomognute
implementacijom veštačke inteligencije. Švajcarski predstavnik je u tom kontekstu
istakao da jedna država sama ne može rešiti ovaj izazov, ali da bi švajcarska državna
kompanija ,,Beyond Gravity’’ mogla biti važan industrijski doprinos evropskom
rešenju. Zajedničko pristupanje Austrije i Švajcarske ESSI-ju 2023. godine već je
pokazalo da su i neutralne države spremne da uđu dublje u evropske odbrambene
projekte kada je reč o visokim tehnologijama i zaštiti sopstvenih kapaciteta.
Konkretni rezultati sastanka još uvek su ograničeni na konceptualni nivo, ali
poruka je jasna: evropske zemlje nemačkog govornog područja ozbiljno nastoje da
postanu relevantan akter u svemirskom domenu, uz sve izraženiju težnju ka
smanjenju zavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država. Iako su neposredni rezultati
skromni, politička volja je očigledna, a sam sastanak predstavlja važan signal da
svemir postaje sve značajniji deo šire evropske koncepcije odbrane i bezbednosti.