Procena rizika u kritičnoj infrastrukturi je najvažniji korak u kreiranju uspešne strategije unapređenja bezbednosti i njihovoj zaštiti. Zdravstvene ustanove su dobile na značaju tek od kada je akcenat stavljen na terorističke napade širom sveta. Do tada je bilo veoma upečatljivo da imaju sporedan značaj u odnosu na druge oblasti koje se ubrajaju u Kritičnu Infrastrukturu (KI). Nisu dolazili do izražaja značaj kapaciteta, opremljenost, prilazni putevi, kadar, ispravnost instalacija i ostali bitni činioci. Neopoziva činjenica je da su svi objekti KI manje ili više usko povezani i zavisni, samim tim raste i njihova ranjivost. Tu stupa na snagu važnost procene rizika i otklanjanje Hazarda – uslovi koji prouzrokuju neku štetu – odnosno delovanje da se svedu na minimum.

Kada govorimo o rizicima u KI, akcenat je na činiocima koji mogu dovesti do ugrožavanja bezbednog funkcionisanja Kritične Infrastrukture i normalnog obavljanja dužnosti od strane operatora, u ovom slučaju ZU. Rizici su varijabilna kategorija, što ne bi trebalo zanemariti u procesu analize i klasifikacije rizika. U identifikaciji i klasifikaciji rizika veoma su bitne ažurirane informacije. Preporučljivo je prilagoditi proces identifikacije i klasifikacije rizika specifičnostima svakog dela KI, oblasti delovanja (zdravstvo, telekomunikacija, objekti za proizvodnju i prenos električne energije, vodosnabdevanje, saobraćaj, finansijski i bankarski sistem, skladištenje i transport nafte, gasa i drugih derivata itd.). Relevantan primer su ZU u velikim gradovima Republike Srbije kao što je Beograd, najveće ZU od prioritetnog značaja nalaze se na lokacijama šireg područja centra grada, gde je prosto nemoguć normalan pristup (loša infrastruktura prilaznih saobraćajnica, kao i putokaza, kola Hitne pomoći bukvalno ostaju zaglavljena u gužvi, nisu obezbeđeni parkinzi za iste, parkinzi za pacijente i zaposlene u većini slučajeva ne postoje ili su u obliku privremenog rešenja). Rizici se mogu smanjiti uvođenjem bolje organizacije, kontrolom kvaliteta (tenderi kojima upravlja budžet, a ne kvalitet), adekvatnim izborom kadra za implementaciju noviteta, njihovom stalnom edukacijom i motivacijom (pohvalom, a ne samo sankcijama i omalovažavanjem). Potrebno je spojiti i primeniti teoriju i praksu.

U sprovođenju mera zaštite Kritične Infrastrukture neophodno je: identifikovati Kritičnu Infrastrukturu; napraviti mapu; razmeniti informacije sa relevantnim subjektima; osposobiti i obučiti menadžere, radnike i specijalne službe; usavršiti sistem zaštite KI, implementirati nove tehnologije ili primeniti nove procedure ili oporaviti u slučaju da se desio neki neželjeni događaj.

Sve ovo dovodi nas do pitanja i zaključka, zašto je zaštita Kritične Infrastruktureznačajna i aktuelna? Odgovori leže u sledećim činjenicama i zaključcima: ekstremni vanredni događaji su sve učestaliji, raste broj različitih oblika ugrožavanja, a ključni element je taj da su pre svega objekti Kritične Infrastrukture sve više povezani i međusobno zavisni, a samim tim i ranjiviji. Imajući u vidu važnost KI za jednu državu,njen razvoj i unapređenje svake zajednice,kao prioritetan zadatak nameće se racionalno i efikasno upravljanje ovim javnim dobrima. To se može postići samo podizanjem svesti o značaju ZU i ostalih objekata od značaja, ulaganjem u iste, poštovanjem i sprovođenjem dugoročne državne strategije razvoja, unapređenja i zaštite Infrastrukturnih sistema.

Autorka je master bezbednosti

Definicija Infrastrukture odnosi se na sredstva i imovinu koji su ključni za funkcionisanje kompletnog društva. Zbog sve većeg rizika od terorističkih napada, vanrednih i kriznih situacija, stavljen je akcenat na izraz “KRITIČNA INFRASTRUKTURA”.

Kako lični podaci predstavlјaju veoma osetlјivu i poverlјivu informaciju, od velike je važnosti način njihovog prikuplјanja i adekvatno IT rešenje za njihovu zaštitu i u zdravstvenim ustanovama, kao delu kritične infrastrukture. S obzirom na to da je 25. maja 2018. godine stupila na snagu Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR – General Data Protection Regulation ) Evropske unije, ova IT rešenja moraju se uskladiti sa određenim standardima koje GDPR podrazumeva.