Autor: Stefan Jojić – SUSB

Nedavno objavljeni dokument britanske vlade pod nazivom Global Britain in a competetive age: The Integrated Review of Security, Defence, Development and Foreign Policy na više od sto strana pruža uvid u sveobuhvatnu strategiju kojom vlada namerava da osigura nacionalnu bezbednost, ojača međunarodni položaj i obezbedi prosperitet zemlje u novim okolnostima koje će definisati međunarodne odnose u decenijama pred nama.

Ključna novina je razdruživanje sa Evropskom unijom, koje zahteva novu vrstu strateškog razmišljanja donosioca odluka u Londonu. Globalna Britanija, ne samo kao deo jednog od dva stuba zapadnog političkog korpusa, već kao, pored EU i SAD, jedan od njegova tri stuba, postaje ideal koji bi narednih nekoliko generacija političara trebalo da sledi. U tom svetlu treba razmatrati i ovu sveobuhvatnu strategiju – kao uputstvo za materijalizaciju nove globalne Britanije.

Najznačajnija međunarodna okolnost je transformacija međunarodnog poretka u multipolarni i pomeranje težišta ekonomskih i političkih zbivanja sa prostora severnog Atlantika na prostor Indo-Pacifika. Sa jedne strane, strategija priznaje sve veći značaj ovog prostora u globalnim ekonomskim tokovima, videći u novim tržištima i priliku za razvoj Ujedinjenog Kraljevstva (UK). Sa druge, Indo-Pacifik je označen kao prostor od prvorazrednog geopolitičkog značaja, dok je snaženje Kine prepoznato kao najznačajnija sistemska promena koja će profilisati međunarodne odnose u predstojećim decenijama.

Od izvesnog značaja je i pandemija virusa kovid-19, koja je odložila i samo objavljivanje dokumenta. Globalna pandemija, koja je ogolila pravu takmičarsku prirodu međunarodnih odnosa i čije se krajnje posledice po međunarodni poredak ne mogu sa sigurnošću predvideti, zasigurno je bila od uticaja na strateško promišljanje tima stručnjaka zaduženog za izradu dokumenta, na čelu sa istoričarom Džonom Bjuom.

Ulaganje u istraživanje i razvoj predstavlja bitnu komponentu ove strategije, budući da od ulaganja u nove tehnologije zavise i bezbednost i prosperitet Ujedinjenog Kraljevstva. Prema strategiji, plan vlade UK je da očuva mesto naučne i tehnološke supersile do 2030, za šta su u narednom periodu predviđena znatna finansijska sredstva. Ulaganje u istraživanje i razvoj je na više mesta podvučeno kao centralna komponenta osiguravanja britanske kompetitivnosti u vreme kada tehnološki procesi sve više oblikuju međunarodne odnose. Kao jedan od načina za postizanje tehnološke prednosti u odnosu na druge, strategija prepoznaje atraktivnost UK za mlade talente iz sveta nauke i u tom smislu predviđa mere kojim će Britanija i u budućnost nastaviti da privlači naučnike iz svih krajeva sveta.

Ta meka moć, umnogome bazirana na vrednostima i otvorenosti britanskog društva, predstavlja(će) jedan od ključnih elemenata sveukupne britanske moći. Pored razvijenog obrazovnog sistema i atraktivnosti Britanije za kreativne ljude iz inostranstva, kao elemente njene meke moći strategija navodi uticaj britanskih medija, u prvom redu BBC-ja, kao i njena kulturna i sportska dostignuća. Ovi elementi bi zajedno trebalo da u izvesnoj meri oblikuju svest i privole narastajuću globalnu srednju klasu Britaniji.

Iako strategija prepoznaje meku moć kao značajan deo sveukupne moći UK, ona ni na koji način ne zanemaruje važnost tvrde moći, naročito kada se govori o povećanju bezbednosnih potencijala zemlje. U svrhu modernizacije britanske vojne sile, vlada je najavila najambiciozniji program investicija u odbranu od okončanja Hladnog rata. Obim ulaganja, koja će na godišnjem nivou daleko premašiti 2% BDP koji se očekuju od države članice NATO, podrazumeva investiranje u sofisticiranu opremu – od osavremenjivanja mornarice do modernizacije nuklearnog arsenala. Kao očigledan signal rasta globalnih ambicija UK može se uzeti najavljeno povećanja broja nuklearnih bojevih glava sa 225 na 260, iako se vlada 2010. godine obavezala na smanjenje njihovog broja na 180. Britanija je, takođe, najavila da će ići u korak sa sve većom sekuritizacijom u novim domenima – svemiru i sajber prostoru.

Da jačanje vojnih sposobnosti neće biti puko nagomilavanje kapaciteta najbolje govori najava znatno većeg globalnog prisustva vojske Ujedinjenog Kraljevstva. Pored ulaganja u nove i modernizacije postojećih uporišta od Gibraltara do Singapura, vlada je najavila veći globalni angažman britanskih vojsnih snaga– one će češće i na duže vremenske periode biti raspoređivane na zadacima u inostranstvu.

Uprkos znatno većoj okrenuosti sebi, strategija britanske vlade ni na koji način ne vidi unilateralizam kao put do osiguranja sopstvene bezbednosti i prosperiteta, ističući neophodnost saradnje sa NATO partnerima na ostvarivanju ovog cilja. Ona podvlači značaj odnosa sa SAD, koje vide kao svog najznačajnijeg saveznika. Takođe, ona ističe značaj saradnje sa EU u slučajevima gde dolazi do podudaranja interesa, poput bezbednosti i borbe za očuvanje klime, priznajući da je razlaz sa EU omogućio Britaniji znatno lagodniju poziciju za izbor sopstvenog modela ekonomskog i političkog razvoja.

U tradicionalnim saveznicima Britanija će tražiti i partnera za očuvanje/oblikovanje međunarodnog poretka, verovatno ključnog međunarodnog prioriteta u vremenu sve veće kompetitivnosti. Kao prikladan pristup strategija ističe globalno udruživanje država koja baštine sličan (Zapadni) sistem vrednosti, sa ciljem uravnoteživanja uticaja onih koji na drugačiji način vredniju demokratiju, ljudska prava ili slobodu medija. U tom smislu, vlada najavljuje, ne samo odbranu postojećeg poretka, već i proaktivan pristup oblikovanja međunarodnih institucija, režima i normi u budućnosti.

Kao najznačajniji sistemski izazov i najznačajniju globalnu geopolitičku okolnost, strategija na više mesta navodi Kinu. Iako su izbegnute grube reči kada se govori o kineskom izazovu, iz dokumenta se jasno da razumeti da će Kina biti jedan od glavnih aktera u međudržavnom i nadmetanju između demokratskih i autoritarnih sistema. Ona je prepoznata i kao država najveća pretnja ekonomskoj bezbednosti Ujedinjenog Kraljevstva. Kao optimalan scenario, navodi se izgradnja okvira u kome se, uz očuvanje sopstvenih vrednosti i mogućnosti za saradnju, može upravljati neslaganjima i različitostima.

Znatno oštriji rečnik je rezervisan za Rusiju, koju stratezi u Londonu ne vide kao izazov, već kao aktivnu i direktnu pretnju. Najbolji odgovor ruskoj pretnji vlada vidi u združenom delovanju NATO saveznika i kombinaciji vojnih, diplomatskih i obaveštajnih sredstava kako bi se ojačala kolektivna bezbednost na prostoru Evrope. Po svom negativnom uticaju na svetsku politiku, Rusija je stavljena rame uz rame sa Iranom i Severnom Korejom, a najavljena izmena i usvajanje nove legislative koja će britanskim bezbednosnim snagama omogućiti efikasniju borbu protiv špijunaže i drugih ne-ratnih pretnju, upravo se može razumeti kao instrument za obračun sa onim što u Londonu vide kao maligni ruski uticaj.

Pored tradicionalnih elemenata britanske bezbednosne agende, kao što je oponiranje Rusiji, ovaj strategijski dokument u najvećoj meri predstavlja odgovor na nove okolnosti – transformaciju međunarodnog sistema i sve veće nadmetanje među državama sa jedne, i izlazak UK iz Evropske unije sa druge strane. U okolnostima gde se kao direktna posledica Bregzita pojavljuje želja za restauracijom britanske posebnosti, prestiža i globalne moći, donosioci odluka u Londonu će naročito morati da vode računa o ravnoteži između imperijalne nostalgije i rizika od imperijalnog prenaprezanja. Rizik od prenaprezanja ili napuštanja ambicioznog plana je veliki, imajući u vidu da su za obnovu britanskog primata predviđena znatna finansijska ulaganja, od kojih mnoga otpadaju na uvećanje odbrambenih sposobnosti i druge ne-profitne aktivnosti. Rizik koji sa sobom nosi globalizacija britanskih ambicija je veći tim pre što se ona odvija u okolnostima globalne recesije izazvane pandemijom virusa kovid-19 i očekivanog pada britanske ekonomije usled napuštanja EU. I globalna pandemija sa nesagledivim političkim posledicama, i radikalni zaokret kakav je izlazak iz EU, međutim, zahtevali su jedan sveobuhvatan pristup redefinisanja sopstvene uloge u svetu, kakav je i predstavljen ovim dokumentom.