Definicija Infrastrukture odnosi se na sredstva i imovinu koji su ključni za funkcionisanje kompletnog društva. Zbog sve većeg rizika od terorističkih napada, vanrednih i kriznih situacija, stavljen je akcenat na izraz “KRITIČNA INFRASTRUKTURA”.

Kritična infrastruktura predstavlja bitan i suštinski deo nacionalne bezbednosti, a njena zaštita predstavlja prioritet svake države.

Republika Srbija bi u toku procesa pridruživanja Evropskoj uniji trebalo da usvoji zakon o kritičnoj infrastrukturi, koji će biti usklađen sa Direktivom 2008/114/EC (Direktiva Saveta EU 2008/114/EC).

Definicija Kritične Infrastrukture odnosi se na sredstva i imovinu, a za Republiku Srbiju je, imajući u vidu proces evropskih integracija, najprikladnija definicija Evropske Unije: “Kritična Infrastruktura predstavlja imovinu, sistem ili njegov deo koji se nalazi na teritoriji zemlje članice i koji je neophodan za održavanje ključnih društvenih funkcija, zdravstva, bezbednosti, sigurnosti, ekonomskog ili socijalnog blagostanja, a čije bi ometanje ili uništenje imalo značajan uticaj na zemlju članicu”.

Akcenat je na činjenici da krize, vanredne situacije, teroristički napadi, epidemije i slično nemaju uticaj samo na određenu državu, koja je epicentar događaja, već i na susedne države u regionu. Saradnja susednih država je od presudnog značaja, da bi na vreme odreagovale i sprečile veće posledice i u što bržem vremenskom intervalu rešile i sanirale krizni događaj (npr. epidemije, hemijsko i biološko zagađenje, poplave, požare idr.).

Definisanje Infrastrukture u mnogome zavisi od političkih prilika i geografskih odlika i lokacija.

Postoje dva nivoa Kritičnih Infrastruktura, kao i određivanje istih, a to su:

    – koji resursi predstavljaju kritičnu infrastrukturu,

    – koje mere su neophodne u njihovoj zaštiti.

Resursi koji su indentifikovani kao ključna kritična infrastruktura su: sistem snabdevanja električnom energijom, finansijski i bankarski sistem, telekomunikacije, skladišta i transport gasa i naftnih derivata, službe u vanrednim situacijama, oblast javnog zdravstva, policija, vatrogasna služba, vojska, kao i sektor odgovoran za kontinuitet funkcionisanja Vlade.

Direktiva Saveta Evrope 2008/114/EC iz 2008. godine predstavlja sastavni deo EP-ZKI/EPCIP programa. Ona definiše kritičnu infrastrukturu, zajedničke procedure 372 za identifikaciju i označavanje evropske kritične infrastrukture, zajednički pristup u proceni potreba za poboljšanje zaštite, kao i sve rizične pristupe sa prioritetom pretnje od terorizma.

Zdravlje i bolest su jedne od glavnih odrednica ljudske egzistencije i određuju u velikoj meri život svakog pojedinca. Svi imamo interes od ažurnog zdravstvenog sistema, ako ne zbog sebe, onda zbog svojih bližnjih koji su osetili težinu narušenog zdravlja.

Najveći izazovi sa kojima se Zdravstveni sistem u Republici Srbiji susreće su finansije, demografsko starenje stanovništva, mali broj zdravstvenih radnika, mali kapaciteti Zdravstvenih ustanova (ZU) i zastarelost opreme.

Infrastruktura u Zdravstvu predstavlja skup objekata ZU, zajedno sa svim instalacijama i pratećim sistemima. To uključuje objekte u kojima se pružaju zdravstvene usluge (ambulante, op.sale, bolesničke sobe itd.); objekte u kojima se obavljaju prateće delatnosti (npr. kuhinja, vešeraj, računovodstveni ili tehnički poslovi); objekte specijalne namene (npr. server soba, generator, kotlarnica, telefonska centrala).

U objektima mogu postojati različite vrste instalacija (struja, vodovod, gasovi pod pritiskom, kanalizacija, informacione i telekomunikacione mreže), kao i različiti prateći sistemi neophodni za obavljanje zdravstvenih delatnosti (npr. sistem ventilacije, sistem protivpožarne opreme, alarmni sistem, video nadzor, sistem liftova, sistem grejanja itd.). Svi navedeni sistemi zahtevaju redovno održavanje, procenu rizika i neophodne bezbednosne preventivne mere zaštite tj. procedure koje se preduzimaju u slučaju havarija i neplaniranih vanrednih dešavanja.

ZU raspolažu različitim vrstama opreme kao što su medicinska oprema (specifična samo za ZU), nemedicinska oprema, koja se koristi kod pružanja zdravstvenih usluga (npr. laboratorijska i oprema koja se koristi za sterilizaciju), pomoćna oprema koja se koristi za stvaranje uslova za pružanje usluga (npr. kreveti, nosila, kolica, kuhinjska oprema itd.).

Kompleksnost i količina opreme koja je potrebna za normalno funkcionisanje jedne ZU dovodi do sličnog zaključka – da bi mogle pružati svoje usluge ZU moraju raspolagati adekvatnim prostorom i svom neophodnom opremom, stručno implementiranim Informacionim sistemom, koji ne opterećuje zaposlene u ZU u obavljanju svojih svakodnevnih obaveza kako u vanrednim, tako i u mirnodopskim uslovima.

U slučaju da objekti, instalacije ili oprema nisu u ispravnom stanju, rad u takvim uslovima može ugroziti bezbednost korisnika zdravstvene zažtite i zaposlenih.

Za Infrastrukturu i nabavku opreme usko su vezane finansije, kao i za periodične preglede i preventivno održavanje opreme. Redovno održavanje i čuvanje opreme, kao i procena rizika, osiguravaju da se kvarovi i hazardi pravovremeno uoče i uklone. Modernizovanje i praćenje tehnoloških trendova, korišćenje informacionih sistema, njihova implementacija i usavršavanje ima tendenciju ka lakšem i bržem pružanju zdravstvenih  usluga i samim tim većem zadovoljstvu korisnika zdravstvene zastite.                                                                    

Bezbednost Kritične Infrastrukture, ulaganje u opremu i kadar u oblasti Zdravstva veoma je bitna sfera angažovanja države i donacija u mirnodopskim uslovima ili bi trebalo da bude (izrada nacrta, izgradnja novih objekata, strategija, procedura, implementacija informacionog sistema), kao i održavanje prijateljskih odnosa i saradnje sa susednim državama, jer ako dođe do havarija, vanrednih situacija, terorističkih napada, katastrofa, epidemija i sličnog kasno je misliti o prevenciji, tada treba što efektnije delovati.

Autorka je master bezbednosti