Drugog dana Beogradskog bezbednosnog foruma održao se panel na temu doprinosa partnerstva Srbije i NATO bezbednosti Zapadnog Balkana. Govornici panela bile su premijerka Srbije Ana Brnabić i zamenik generalnog sekretara NATO Roza Gotemiler. Moderator panela bila je Maja Piščević, direktora „East-Weast Instituta za Balkan“, predstavništva „East-West Instituta“ sa sedištem u Njujorku.
Na pitanje kako Srbija doprinosi regionalnom miru i stabilnosti, premijerka Srbije odgovorila je da je članstvo u EU prioritet Srbije, kao i ekonomski razvoj za koji je neophodno postojanje stabilnosti, tolerantnosti i fleksibilnosti. Ovim naporima Srbije doprinosi i učešće u Berlinskom procesu, čime država postaje izvoznik stabilnosti na Balkanu. Srbija je kroz zajedničke patrole vojske i policije na granicama sprečila ulazak 20.000 ilegalnih migranata u EU.
Brnabić je navela da Srbija ima tri ključne agende:
1. Agendu regionalnog povezivanja – pre svega kroz infrastrukturne projekte (autoput do Tirane i gasovod do Dimitrovgrada i povezivanje sa Bugarskom),
2. Ekonomsku agendu – ostvarivanje prostora slobodnog za trgovinu, stabilnog i održivog,
3. Agenda regionalnog povezivanja mladih.
Zamenica generalnog sekretara NATO vidi ulogu Srbije u izvozu bezbednosti kroz profesionalizam srpskih oružanih snaga i učešće u misijama očuvanja mira i doprinos srpskih naučnika u nalaženju novih izvora energije. Gotemeler je naglasila poštovanje srpske vojne neutralnosti.
Premijerka Srbije je navela da Srbija ima odličan odnos sa NATO, kao i da ceni to što ova organizacija poštuje vojnu neutralnost Srbije. Saradnja sa NATO se ostvaruje kroz program Partnerstvo za mir, a ostvaren je veliki broj aktivnosti u 2016. godini – ukupno 16 multinacionalnih vojnih aktivnosti, od kojih 9 sa Sjedinjenim Američkim Državama, 2 sa Ruskom Federacijom, 2 sa državama regiona, 2 sa NATO i 1 sa Mađarskom. U 2017. godini realizovano je 13 multinacionalnih aktivnosti sa NATO ili zemljama članicama NATO (od kojih 7 sa SAD), dok je 2 sa Rusijom. Zbog toga je potenciranje odnosa sa Rusijom više stvar percepcije, nego činjenica. Ona je navela da u misijama očuvanja mira (6 misija Ujedinjenih nacija i 4 Evropske unije) učestvuje 344 pripadnika oružanih snaga Srbije, što je čini prvom u regionu a sedmom u Evropi. Predstavnica NATO je navela da unapređenje i dalju saradnju Srbije i NATO vidi u oblastima zajedničkih vežbi i treninga, sajberbezbednosti i elektronskog upravljanja, borbe protiv klimatskih promena i vanrednih situacija.
Kao najveće bezbednosne petnje premijerka Srbije je navela pitanje Kosova i Metohije, u smislu da predstavlja najveći izvor stranih teroristički boraca na teritorijama Iraka i Avganistana (do 2016. godine 300 lica sa KiM se pridružilo tzv. Islamskoj državi) i sajberbezbednost i sajberodbrana (zbog značaja e-uprave). Sa druge strane, Gotemiler je navela da kao najveće pretnje u regionu vidi terorizam (pri čemu se posebno zahvalila na učešću Srba u treningu medicinskog osoblja u Iraku) i korupciju (koja utiče na zdravlje ekonomije jedne države i zapošljavanje, zbog čega je neophodno izgrađivati institucije i boriti se iznutra protiv nje).
Što se tiče okruženja Srbije, gde su gotovo sve države u regionu članice NATO-a, Srbija nema problem sa time da ove zemlje budu članice te organizacije dokle god i one poštuju odluku Srbije da bude vojno neutralna. Izrazila je posebnu zainteresovanost za program NATO „Nauka za mir i bezbednost“, što je veoma značajno za ekonomski razvoj Srbije i koji omogućava da mladi naučnici ostanu u Srbiji. Dve najvažnije stvari koje ovakvi projekti ostvaruju su: transfer veština i znanja i pomeranje ekonomije vođene investicijama (gde smo sada) ka ekonomiji vođenoj inovacijama (gde želimo da budemo).
Na pitanje zašto je bitno što je Crna Gora u NATO-u, Gotemiler je odgovorila da nije bitno da li je neka zemlja teritorijalno mala, već koliko je njihova armija obučena i da li ima volju da doprinosi ostvarivanju miru i stabilnosti i deli vrednosti i ciljeve NATO-a.
Premijerka Brnabić je izjavila da je odnos Srbije i Rusije (u kontekstu proklamovane vojne neutralnosti Srbije) stvar percepcije, a ne činjenica i da je Srbija otvorena po pitanju tog odnosa. Rusija je veliki prijatelj Srbije i povezuju ih kulturne, tradicionalne i religijske veze, kao i ekonomski i energetski interesi, što je slučaj i sa drugim državama u regionu. Predstavnica NATO je izjavila da postoji zabrinutost u NATO zbog dešavaja oko Krima 2014. godine i destabilizacije Donbasa i brojnih vojnih vežbi u regionu. Ova zabrinutost postoji jer ove aktivnosti i vežbe Rusije nisu transparentne i predvidive, što uznemirava ruske susede. Izrazila je posvećenost dijalogu sa Rusijom koji mora biti u obostranom interesu, koji nije zero-sum igra, već se bezbednost sagledava kao opšta stvar.
Povodom NATO bombardovanja Srbije 1999. godine Gotemeler je izrazila žaljenje za civilnim žrtvama i navela da treba da se sećamo prošlosti i gledamo u budućnost. Premijerka Brnabić je istakla da je ovo pitanje emotivno pitanje za Srbiju i da se ne može zaboraviti, ali da pri tome Srbija ima dobar odnos sa NATO i da se srpski narod na Kosovu i Metohiji oseća sigurnije kad je KFOR prisutan.
U Beogradu, 12.10.2017. godine