KOMENTAR NA NACRT ZAKONA O NAORUŽANJU I VOJNOJ OPREMI

1. Povući predlog o privatizaciji Odbrambene industrije Srbije (OIS) ili ga odložiti
2. Ukoliko tačka jedan nije ostvariva predlažemo bolju zaštitu nacionalne bezbednosti kroz:
A)Sklapanja recipročnog međunarodnog ugovora kojim se garantuje obostrano ulaganje u odbrambene industrije potpisnica,
B)Razmatranje pravljenja razlike između pristupa stranog ulagača dobiti odnosno tajnim podacima, pri čemu oni mogu ostvarivati dobiti ali se može ograničiti pristup tajnim podacima
C)Pravljenje razlike između stranog ulagača kao privatnog lica i stranog ulagača koje je u vlasništvu strane države i koja samim tim moze u značajnijoj meri vršiti politički uticaj
D)Nije dovoljno samo navesti da se u proizvođačima NVO dozvoljava strano ulaganje do 49%, uz učešće jednog stranog ulagača do 15%, već da se navede da li oni mogu poticati iz iste strane države
E)Da se bliže uredi njihovo postupanje u vanrednom i ratnom stanju
F)Da se skupštinskom Odboru za odbranu i unutrašnje poslove ne dostavlja samo pregled izdatih i oduzetih dozvola za prozvodnju NVO, već, pored strukture kapitala i struktura vlasništva tj. ko su vlasnici akcija ili udela u vlasništvu stanog ulagača, njihovi predstavnici kao i da li neko od njih podleže zabranama učešća u privatizaciji NVO
G)Regulisati način na koji ulagač po izvršenoj privatizaciji može svoj udeo u NVO preneti na treće lice
3. Izraditi uporednu analizu položaja odbrambene industrije u vojno neutralnim zemljama EU
4. Započeti sa izradom Nacrta zakona o stranom ulaganju u (stratešku) infrastrukturu

Strukovno udruženje sektora bezbednosti je stava da u vremenu međunarodne podeljenosti i sve restriktivnijih mera koje države uvode kako bi zaštitile svoje oružane snage i stratešku infrastrukturu nije poželjno omogućiti strano ulaganje u odbrambenu industriju Srbije, kako je to novim Nacrtom zakona o naoružanju i vojnoj opremi predviđeno.

Ovaj Nacrt zakona predviđa da se stranom ulagaču može odobriti ulaganje u oblasti proizvodnje naoružanja i vojne opreme, pri čemu on ne može biti pod restriktivnim merama Ujedinjenih nacija ili Evropske unije ili protiv koga je vođen postupak pred sudovima država članica EU i drugih partnerskih država zbog prestupa učinjenih u oblasti proizvodnje, uvoza i izvoza NVO u poslednjih 10 godina. To znači da ukoliko bi se danas sproveo proces privatizacije odbrambene industrije Srbije u skladu sa ovim Nacrtom zakona, Ruska Federacija ili preduzeća iz ove države ne bi mogla da učestvuju u ovom procesu. Strani ulagač je u obavezi da podnese zahtev Ministarstvu odbane za pribavljanje saglasnosti za ulaganje kapitala, koje zatim pribavlja mišljenja resornih ministarstava i posebnih organizacija i dozvoljava ili odbacuje podneti zahtev. Ukoliko Ministarstvo odbrane odobri zahtev stranog ulagača ono predlaže započinjanje procesa privatizacije, u skladu sa Zakonom o privatizaciji, koje zatim inicira Vlada ili Ministarstvo privrede u zavisnosti od toga da li bi se strano ulaganje vršilo u preduzeće NVO koje je članica Grupacije OIS. Ukoliko je preduzeće članica ove Grupacije strano ulaganje može biti do 49% vrednosti kapitala, pri čemu jedan strani ulagač ne može imati više od 15% učešća u kapitalu. Prvo pitanje koje će se kod primene ovog Zakona postaviti jeste koja preduzeća NVO će sve Vlada uvrstiti u Grupaciju OIS. Prema Nacrtu zakona to su oni proizvođači u kojima je osnovni većinski kapital državni, ali još ostaje da se vidi kod kojih proizvođača će država preuzeti vlasnička prava na društvenom kapitalu i kakve će biti posledice konverzije dugova proizvođača NVO.

Imajući navedeno u vidu, ako izuzmemo mogućnost da se u potpunosti odbaci predlog za privatizacijom odbrambene industrije Srbije, predlažemo da se nacionalna bezbednost Srbije zaštiti dodatnim mehanizmima po uzoru na neke od vodećih zemalja sveta kao što su Sjedinjene Američke Države i Ruska Federacija. U Sjedinjenim Američkim državama postoje opšte i specifične odredbe koje se odnose na strana ulaganja u odbrambenu industriju. Opšte se odnose na primenu antimonopolskih zakona a specifične na primenu takozvanog „Odbrambeno industrijsko-bezbednosnog programa“. Svako strano ulaganje u odbrambenu industriju se posebno istražuje i posebno se procenjuje strano vlasništvo, kontrola ili uticaj (FOCI) kako bi se eventualno izdala posebna dozvola bezbednosne službe Ministarstva odbrane za strano ulaganje. U okviru OIBP su razvijene posebne smernice za neutralisanje FOCI prilikom stranog ulaganja što znači da strano ulaganje može izvršiti lice koje pripada državi sa kojom SAD imaju Recipročni sporazum o industrijskoj bezbednosti, pri čemu ta država mora dati i dodatne bezbednosne garancije za strano ulaganje. Ovakve sporazume SAD imaju na primer sa Kanadom, Ujedinjenim Kraljevstvom i Nemačkom. Pored toga neutralisanje FOCI-ja se vrši i sklapanjem posebnih sporazuma sa stranim ulagačima kojima se glasačka prava prenose na američke državljanje, strani ulagači imaju pristup samo dobiti ali ne i poverljivim informacijama, zatim donošenjem jedne posebne Rezolucije u kojoj se navodi ko su strani vlasnici akcija, njihovi predstavnici i stepen njihovog vlasništva i oni se isključuju iz pristupa tajnim podacima. Ukoliko pak postoje uslovi da strani ulagač ostane u posedu kontrole nad operacijama proizvođača, pored Recipročnog sporazuma, a u cilju neutralisanja FOCI, svo osoblje moraju biti državljani SAD, a može se pristupiti podacima do stepena tajnosti – poverljivo.

Najvažniju ulogu u razmatranju stranog ulaganja u SAD ima Komitet za strana ulaganja. To je među-agencijska institucija Vlade SAD koja razmatra efekte stranog ulaganja u kompanije i aktivnosti u SAD na nacionalnu bezbednost SAD. Njime predsedava Ministar finansija a u njegovom radu učestvuju i predstavnici Ministarstva odbrane, spoljnih poslova, privrede, kao i domovinske bezbednosti. Nakon što je 2006. godine došlo do velike kontroverze oko kupovine luka u Njujorku od strane firme iz Dubaija koja je u njihovom državnom vlasnišvu, zbog povećanog rizika od terorizma, donet je Akt o stranim investicijama i nacionalnoj bezbednosti. Američki predsednici su tri puta u novom milenijumu blokirali strana ulaganja – 2012. godine Obama je blokirao ulaganje kineske kompanije u vetro-parkove u Oregonu zato što se one nalaze preblizu postrojenja za probu oružanih sistema američke mornarice, 2016. godine, takođe, predsednik Obama je blokirao kupovinu američkog dela nemačke metalurške kompanije od strane kineske kompanije, a u septembu 2017. godine predsednik Tramp je blokirao kupovinu američke kompanije mikročipova iz razloga sprečavanja da kineska kompanija dođe u posed tehnologije koja bi unapredila proizvodnju čipova u Kinu koji mogu imati i vojnu primenu, ušla u lanac snadbevača čipovima američkih institucija i imajući u vidu da američka vlada koristi proizvode ove američke kompanije.

Nakon što je SAD donela Akt o stranim investicijama i nacionalnoj bezbednosti 2007. godine, u Rusiji je Vladimir Putin potpisao Zakon o procedurama za strana ulaganja u kompanije od strateškog značaja za odbranu i bezbednost države, pri čemu se pravi jasna suštinska razlika između stranih ulagača – privatnih vlasnika i onih koji su u posedu strane države. Pri tome strani privatni ulagač može imati do 50% vlasništva u kompanijama od strateškog značaja, a državni do 25%, dok kod stranog ulaganja u kompanije koje se bave prirodnim resursima je do 25% za privatnog ulagača odnosno do 5% ulaganja stranog državnog subjekta.

KOMENTAR ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ODBRANI

1. Vratiti staru formulaciju da način obučavanja građana za odbranu uređuje Vlada na predlog ministra odbrane ili bliže odrediti značenje pojma „kategorija građana“ koju će za potrebe odbrane zemlje obučavati Ministarstvo odbrane
2. Ukoliko je nemoguće obrisati odredbu po kojoj je predviđeno da privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici imaju obavezu da iz svog delokruga, na zahtev Ministarstva odbrane, dostavljaju podatke od značaja za odbranu, onda je potrebno bliže definisati:
A)Da postoji ova obaveza samo u slučaju vanrednog ili ratnog stanja
B)Koji su to podaci od značaja za odbranu
C)Za koje svrhe ili potrebe će se koristiti
D)Kako će se štititi poslovna tajna privrednog subejekta

Izmenama i dopunama Zakona o odbrani se po prvi put u jedan Zakon uvodi opredeljenje Srbije da bude vojno neutralna. Vojna neutralnost se definiše kao odbrambeni interes R. Srbije. Narodna skupština R. Srbije više ne bi usvajala Godišnji izveštaj Vlade o stanju priprema za odbranu (koji se do sada razmatrao na zatvorenim sednicama Skupštine), već bi se on samo razmatrao (ne i usvajao) na sednici nadležnog odbora, budući da se radi o strogo poverljivom dokumentu. Odredba da će se za odbranu zemlje obučavati svi građani, menja se u odredbu po kojoj će način obučavanja i „kategoriju građana“ koju će za potrebe odbrane zemlje obučavati Ministarstvo odbrane urediti Vlada, na predlog ministra odbrane. Takođe, ovim izmenama i dopunama predviđa se obaveza privrednih subjekata da na zahtev Ministarstva odbrane dostavljaju podatke od značaja za odbranu, pri čemu se ne definiše koji organ Ministarstva može uputiti ovakav zahtev, da se to odnosi samo na vanredno ili ratno stanje, koji su to podaci od značaja za odbranu, za koje svrhe će se koristiti i na koji način će se štiti tj. kako će se ovaj Zakon odnositi prema poslovnim tajnama privrednih subjekata. Predviđeno je da kazna za neizvršavanje ove obaveze iznosi od 50.000,00 do 250.000,00 dinara.

KOMENTAR ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VOJSCI

1. Ostaviti staru odredbu po kojoj određenje koja lica se smatraju ovlašćenim službenim licima Vojne policije, način primene policijskih mera i radnji i policijska ovlašćenja propisuje ministar, na predlog načelnika Generalštaba.
2. Ne uvoditi novo stanje u službi oficira i podoficira – stanje mirovanja, jer moguća zloupotreba ovog stanja narušava načela civilne kontrole Vojske i narušava odredbe Zakona o vojsci koje se onose na demokratsku i civilnu kontrolu, a ukoliko se insistira na uvođenju ovog stanja onda ono treba da bude predviđeno i za civile na službi u Vojsci Srbije
3. U pogledu popune upražnjenih mesta u Ministarstvu odbrane, kao organa državne uprave, voditi računa o ravnoteži između popunjavanja formacijskih mesta civilima i oficirima.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vojsci predviđa izmenu po kojoj ministar propisuje lica koja se smatraju ovlašćenim službenim licima vojne policije, način primene policijskih mera i radnji i policijska ovlašćenja, bez predloga od strane načelnika Generalštaba. Ovo rešenje je problematično imajući u vidu da se Uprava vojne policije nalazi u sastavu Generalštaba.

Takođe, smatramo lošom dosadašnju praksu da se uvodi stanje mirovanja za oficire, čime oni skidaju uniformu kako bi mogli da obavljaju poslove za koje je predviđeno da ih obavljaju civili poput sekretara ministarstva ili pomoćnika ministara. Ulaskom u stanje mirovanja oficir ne prestaje da bude pripadnik Vojske Srbije i ne može biti deo onoga što Zakon predviđa kao civilna kontrola vojske. Ministarstvo odbrane je deo državne uprave, i obavlja poslove državne uprave po Zakonu o ministarstvima, i ono mora poštovati ove akte u pogledu odredbi na koja se mesta imenuju ili postavljaju državni službenici, jer ulaskom u status mirovanja oficir ne može postati državni službenik ili funkcioner. Ukoliko pak postoji uverenje u ispravnost ovakvog rešenja onda se isto mora predvideti i za civilne pripadnike Vojske Srbije tj. vojne službenike, kako bi i njima status vojnog službenika mirovao dok su na položaju.

U pogledu popune formacijskih mesta, pogrešno se koristi termin „njegov“ kada se govori o davanju saglasnosti oficira ili podoficira odnosno civilnog lica na službi u Vojsci Srbije na upražnjeno formacijsko mesto, te u tom smislu mora ostati formulacija „svoj pristanak“. Prilikom pimene ovih odredbi, a imajući u vidu zabranu zapošljavanja, neophodno je voditi računa o održavanju ravnoteže između profesionalnih vojnih lica i vojnih ili državnih službenika, kako bi se na adekvatana način ispunjavala uloga ministarstva kao organa državne uprave.

Navedene predloge Zakona možete naći na sajtu Ministartsva odbrane:

http://www.mod.gov.rs/cir/5289/javna-rasprava-5289