“Odnos demokratske kontrole i sektora bezbednosti kao saradnika ili suparnika je fluidan i zavisi od prakse, jer ako oni postanu suparnici to zapravo znači da neko krši Ustav, budući da je sam sistem postavljen tako da oni budu saradnici”, Luka Glušac.

U organizaciji Strukovnog udruženja sektora bezbednosti (SUSB) i Fakulteta za diplomatiju i bezbednost (FDB) je 23. novembra 2017. godine održan stručni skup pod nazivom „Demokratska kontrola i sektor bezbednosti: saradnici ili suparnici?“

Skup su u ime dve organizacije pozdravili predsednik SUSB Dejan Milutinović i Dekan FDB prof.dr Nenad Djordjević. U svojstvu izlagača, medjunarodni okvir demokratske kontrole sektora bezbednosti, predstavili su gospodin Vladimir Bilandzić, predstavnik Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i generalni sekretar SUSB, ujedno i moderator skupa, Marina Kostić. Viđenje demokratske kontrole iz ugla delova sektora bezbednosti predstavili su prof. dr Stevo Ivetić, iz Ministartsva unutrašnjih poslova R. Srpske i dr Mila Jegeš, stručnjak za korporativnu bezbednost i predstavnik Centra za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike iz Novog Sada. Funkcionisanje demokratske kontrole sektora bezbednosti iz ugla „kontrolora“ predstavili su narodna poslanica i članica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine R. Srbije Dubravka Filipovski, predstavnik Kancelarije Zaštitnika građana Luka Glušac i predstavnica medija, novinar i autor emisije „Istina o…“, Lidija Manić, Kopernikus TV.

Otvarajući skup Marina Kostić je istakla da se Udruženje na organizaciju ovog skupa odlučilo zbog potrebe boljeg razumevanja i približavanja stavova predstavnika sektora bezbednosti i onih koji vrše kontrolu nad njim o tome šta je to demokratska kontrola, zbog čega je potrebna i kako se sprovodi. Ona je istakla razloge bavljenja demokratskom kontrolom koji se nalaze u brizi za sopstvenu, nacionalnu i međunarodnu bezbednost. Svaki građanin ima pravo da se pita da li je sektor bezbednosti dovoljno osposobljen, profesionalan i neutralan kako bi svakome od nas pružio sigurnost (subjektivnu i objektivnu), da li je on sam postao pretnja bezbednosti građanima ukoliko je zloupotrebljen i deluje mimo zakona ili je došlo do prevelike koncentracije vlasti u kojoj se gubi podela između izvršioca i kontrolora ili institucija sektora bezbednosti poput policije i službi bezbednosti. Takođe, u odnosu na nacionalnu bezbednost, demokratska kontrola sektora bezbednosti je važna, jer se pitamo da li je ovaj sektor dovoljno opremljen, da li poseduje adekvatne uslove rada, da li se u dovoljnoj meri ulaže u njega kako bi on efikasno obavljao svoje zadatke na primer u slučajevima vanrednog ili ratnog stanja pa čak i vanrednih situacija, dok se u odnosu na međunarodnu bezbednost kada se bavimo demokratskom kontrolom pitamo o tome da li spoljni akteri naš sektor bezbednosti posmatraju kao izvor stabilnosti ili nestabilnosti i u kojoj meri on doprinosi očuvanju regionalne i međunarodne bezbednosti. Demokratska kontrola se ne može sprovoditi mimo procedura predviđenih za to.

U svom pozdravnom govoru predsednik SUSB Dejan Milutinović je istakao značaj organizacije ovakvog skupa budući da postoji dosta nerazumevanja između pripadnika sektora bezbednosti o tome šta je demokratska kontrola, koje su njene granice, u kom cilju se sprovodi i na koji način. Ovakvim skupovima se vrši upoznavanje sa načelima demokratske kontrole, približavaju stavovi institucija sektora bezbednosti i institucija predviđenih da vrše njihovu kontrolu, podstiče njihova međusobna saradnja i bolje razumevanje u cilju ostvarivanja nacionalne i lične bezbednosti građana. Dekan FDB prof. dr Nenad Đorđević je, takođe, istakao značaj organizacije ovakvih stručnih skupova i izrazio spremnost za saradnju sa prisutnima, profesorima i drugim stručnim licima i saradnicima SUSB, u sličnim aktivnostima. On je istakao značaj ekonomskog aspekta u ostvarivanju bezbednosti tj. neodvojivost bezbednosti od ekonomije i ekonomskih interesa.

Predstavljajući jedan od najznačajnih međunarodnih dokumenata o kontroli sektora bezbednosti –  Kodeks postupanja u političko-vojnim aspektima bezbednosti – gospodin Vladimir Bilandžić iz OEBS je istakao da je Kodeks najpre nastao sa ciljem uspostavljanja demokratske civilne i političke kontrole nad vojnim snagama, ali da obuhvata i čitav sektor bezbednosti. Kada se govori o demokratskoj političkoj kontroli oružanih snaga pre svega se misli na uspostavljanje parlamentarne kontrole, ali i kontrole onih državnih organa koji imaju demokratski legitimitet – dakle kontrolu ne vrši bilo koji parlament ili bilo koja vlada, već oni koji su izabrani slobodnom voljom građana na slobodnim izborima. Ostala načela Kodeksa postupanja su politička neutralnost oružanih snaga, kontrola budžeta, poštovanje ljudskih prava ljudi zaposlenih u sektoru bezbednosti, uzimajući u obzir specifičnost tog rada. Posebno je važna edukacija pripadnika oružanih snaga o međunarodnom humanitarnom pravu i o drugim obavezama koje se tiču bezbedosti. Naglašava se i individualna odgovornost članova sektora bezbednosti za kršenje ljudskih prava i komandna odgovorost i daje se pravo pripadnicima bezbednosnog sektora da odbiju naređenje kojim bi se kršilo humanitarno pravo. Bilandžić navodi da su dostignuća Kodeksa činjenica da su države članice krenule sa većom energijom u reformu sektora bezbednosti zasnovanu na načelima, pri čemu je posebno aktivna jedna grupa zemalja OEBS koja je zagovarala reformu sektora bezbednosti, uključujući i Srbiju, posebno prilikom njenog predsedavanja OEBS 2015. godine i, kao i sada, kada je Srbija preuzela predsedavanje Forumom za bezbednost i saradnju OEBS gde će se odvijati još rasprava o kontroli oružanih snaga i većem učešću žena u njima. Zahvaljujući Kodeksu, došlo je do pojačane veze sektora bezbednosti i civilnog društva, nastanka i koncepta policije u zajednici, rodne ravnopravnosti i većeg učešća žena u sektoru bezbednosti, uz jačanje parlamentarne kontrole. Kao izazovi primene Kodeksa ostaju: pojačan međunarodni terorizam, migrantska kriza, ponovno zaoštravanje odnosa velikih sila i istovremeno očuvanje privatnosti pojedinca, zatim sastav multinacionalnih operacija zbog različitosti učesnika, kao i rast privatnog sektora bezbednosti i primena normi i u ovom sektoru koji treba da se stavi pod isti ili sličan nadzor demokratskih institucija kao i javni sektor bezbednosti.

Očuvanje ravnoteže između potrebe za većom primenom posebnih mera bezbednosti i dostignutog stepena ljudskih prava i sloboda nakon terorističkih napada od 2001. godine doprineli su donošenju preporuke Saveta Evrope 1713 iz 2005. godine. Osnovna načela ovog dokumenta predstavila je Marina Kostić. Ona je navela da Preporuka nabraja vodeća načela za uspostavljanje sistema demokratskog nadzora i kontrole obaveštajnih službi, policije, odbrane i privatnih bezbednosnih kompanija. Zajedničko za sve njih je da mora postojati jasna i odgovarajuća legislativa nadgledanja od strane pravosudnih organa i parlamenata (posebno u pogledu budžeta i izveštavanja, kao i trajanja uspostavljenih vanrednih mera). Pored toga za demokratski nadzor nad obaveštajnim službama je posebno navedeno da „ni pod kojim uslovima bezbednosne službe ne trebaju biti politizovane, budući da one moraju biti u stanju da izveste kreatore politike na objektivan, nepristrasan i profesionalan način“. Kredibilitet svih institucija bezbednosnog sektora zavisi od njihovog profesionalizma, a budući da ga politizacija urušava to onda dovodi u pitanje i kredibilitet sektora bezbednosti ali i poverenje građana u njega. U odnosu na policiju, u Preporuci se posebno navodi važnost pravljenja razlike između bezbednosnih i obaveštajnih službi sa jedne i snaga za primenu zakona tj. policije sa druge strane. U pogledu odbrane posebno je navedeno da je odbrana zemlje prva obaveza oružanih snaga i da ona ne sme biti razređena pridavanjem njima pomoćnih zadataka (osim u izuzetnim slučajevima). Pored kontrole trošenja sredstava, u odnosu na odbranu, važna je uloga parlamenta u kontroli učešća vojske u mirovnim misijama. Na kraju, u pogledu privatnog sektora bezbednosti, njihov nadzor mora biti predviđen Zakonom uz propisivanje posebnih uslova za licenciranje i funkcionisanje ovih organizacija. Takođe, naglešeno je i to da je sloboda medija ključna za demokratsku kontrolu sektora bezbednosti.

Zbog toga je važno istaći da političari ne treba da budu imenovani na bilo koja mesta, na primer na čelu operativnog usklađivanja službi bezbednosti, jer dolazi do stapanja uloge kontrolora i izvršioca (pri čemu se gubi mogućnost kontrole jer bi izvršilac onda sam sebe kontrolisao), onemogućavanja njihovog objektivnog i profesionalnog izveštavanja, urušavanja njihovog kredibiliteta i poverenja građana u njih, povezivanja obavešajno-bezbednosnih i policijskih podataka čime se ne pravi razlika između podataka potrebnih za krivične istrage i onih potrebnih za pitanja državne bezbednosti što otvara velike mogućnosti zloupotrebe. Zbog toga je i u svakom izveštaju EK od 2013. godine naglašena ozbiljna zabrinutost zbog zavisnosti policije od bezbednosno-obaveštajnih službi u sprovođenju posebnih istražnih mera u krivičnim istragama tj. presretanju komunikacija, posebno u uslovama slabe spoljne kontrole. Takođe, to se može podvesti pod fenomen koji se zove „subjektivna civilna kontrola“ koja se ogleda u mešanju civilnih nalogodavaca u operativne aktivnosti bezbednosnih institucija.

Prof. dr Stevo Ivetić je predstavio funkcionisanje unutrašnje i spoljnje, demokratske kontrole, iz ugla Policije R. Srpske. U vezi odnosa policije i politike, on je naveo da je još Zakonom iz 1932. godine uvedena odredba o depolitizaciji policije gde je zabranjeno svakom pripadniku MUP ispoljavanje partijske pripadnosti, partijsko delovanje i isticanje ma u kom obliku. Zabranjuje se upotrebljavanje vlasti i položaja u partijske svrhe, i iz partijskih razloga pristrasno postupanje u službenom radu i odnosima prema drugim državnim službenicima i prema građanima, a uz to su predviđene i sankcije. Naglasio je razliku između kontrole i nadzora sektora bezbednosti, unutrašnje i spoljne kontrole, pri čemu demokratska kontrola pripada obliku spoljne kontrole. Prof. Ivetić je zatim upoznao prisutne sa organizacijom unutrašnje kontrole MUP RS gde postoji Biro za predstavke građana, čije članove bira Odbor za bezbednost Narodne skupštine a imenuje ih Ministar, Jedinica za profesionalne standarde i profesionalizovani disciplinski tužioci. Takođe, uspostavljen je Policijski odbor koji odlučuje o svim problemima koji imaju policijski službenici, u cilju zaštite pripadnika MUP i transparentnosti. On je naglasio da je glavna uloga rukovodioca u MUP ne da kadrira već da donosi procedure i primenjuje standarde koji će omogućiti dolaženje „pravih ljudi na pravo mesto“ i da sprečava korupciju. Što se tiče demokratske kontrole, on je istakao značaj parlamentarne kontrole sektrora bezbednosti, koja se tiče između ostalog i pitanja u koje svrhe se koriste javni bezbednosni resursi, i pravosudne kontrole koja je bitna kao preventiva protiv zloupotrebe primene specijalnih mera. Specifičnost je Ustavna kontrola koja je značajna u očuvanju ustavnosti rada sektora bezbednosti. Parlamentarna kontrola sektora bezbednosti se u Republici Srpskoj odvija kroz Odbor za bezbednost, koji čine 7 članova, pri čemu ne sme biti više od dvojice iz jedne političke opcije i Odborom uvek predsedava poslanik iz opozicione partije (pri čemu vladajuća većina uvek ima 4 člana i može da odlučuje). Ovaj Odbor ima široka ovlašćenja – bira članove Odbora za predstavke MUP, može ići u kontrole kada on to proceni, vršiti istrage i slušanja (po principu „trojke“), na šestomesečnom nivou mu se podnose izveštaji a jednom mesečno se u Skupštini organizuje „aktuelni čas“ kada se mogu postavljati pitanja predstavnicima Vlade. Kao eventualni problem može se navesti stručnost članova parlamentarnog Odbora da vrše kontrolu. Nezavisna tela i Glavna služba za reviziju javnog sektora R. Srpske koja postoji od 1999. godine su takođe od izuzetnog značaja za ostvarivanje spoljne kontrole i ove institucije moraju imati odlične veze sa pravosuđem. Prof. Ivetić je istakao značaj donošenja antimonopolskih zakona i kontrole javnosti.

U pogledu privatnog sektora bezbednosti Dr Jegeš je naglasila da je njegov zakonski okvir uspostavljen 2013. godine, sa izmenama i doupunama 2015. godine i ciljem da on bude primenjen do 2017. godine. Ona je navela da oblast bezbednosti danas uređuje 38 zakona, da postoji do 60.000 pripadnika sektora bezbednosti (čime je on premašio cifru oružane sile Srbije – vojske i policije), a bezbednosnih kompanija sve je više zbog sticanja profita. Budući da Srbija i danas nema u potpunosti materijalizovan zakon o privatnom obezbeđenju parlament o tome mora da brine, iako je zakonodavni okvir formiran. Ona je istakla da su do sada izvršena lincenciranja, obuke i kategorizacije, a da glavna sučeljavanja postoje oko toga šta ovaj sektor ne treba da radi. Šta privatni sektor bezbednost čini ako se proglasi vanredno stanje ili ratno stanje, jer svaki poslodavac koji sklopi sa ugovor sa privatnom bezbednosnom kompanijom traži da mu se u tom momentu jače štiti objekat, posebno je pitanje koje se mora regulisati Zakonom o privatnom obezbeđenju, zbog čega se on mora dopuniti. Budući da ovaj sektor, takođe raspolaže silom i ima mogućnost da je primeni, pored kontrole MUP neophodno je nad njim sprovesti i sve druge vidove demokratske kontrole sektora bezbednosti, posebno parlamentarnu kontrolu. Takođe, dr Jegeš je istakla da se načela Kodeksa postupanja OEBS moraju primenjivati i u odnosu na privatni sektor bezbednosti budući da on ima značajnu odgovornost i ovlašćenja. Predložila je i da se prilikom sklapanja ugovora sa privatnim bezbednosnim kompanijama za zaštitu državnih i obavezno osiguranih objekata predvidi njihova odgovornost i naknada za eventualno nastalu štetu i da se oni obavežu na izradu analize rizika i sprovođenje svih metodoloških postupaka u tom procesu. Posebno je istakla da se prilikom vršenja parlamentarne kontrole sektora bezbednosti mora sarađivati sa licima koji znaju minimum isto ili više od od onog koji se kontroliše.

Narodna poslanica Dubravka Filipovski je navela da postoje opšti i specifični mehanizmi kontrole nad radom Vlade i sektorom bezbednosti. U opšte mehanizme spadaju institut poslaničkog pitanja, interpelacija, glasanje o nepoverenju Vlade i anketni odbori, dok se specifčni mehanizmi kontrole odnose na rad resornih odbora. Ona je navela da je u okviru parlamenta nekada postojao Odbor za bezbednost, koji je bio zadužen za parlamentarnu kontrolu sektora bezbednosti, a da se danas ova kontrola vrši kroz dva odbora – Odbor za odbranu i unutrašnje poslove i Odbor za kontrolu službi bezbednosti. Odbor za odbranu i unutrašnje poslove je ustrojen na isti način kao i drugi skupštinski odbori – ima 17 članova i zamenika, zasedanja su po pravila javna a izuzetno zatvorena za javnost – dok Odbor za kontrolu službi bezbednosti  ima 9 članova, bez zamenika, i njegove sednice su po pravilu uvek zatvorene za javnost. Ona je posebno istakla da je rad Narodne skupštine Republike Srbije unapređen činjenicom da u poslednjih nekoliko godina ministri odbrane i unutrašnjih poslova podnose izveštaj članovima Odbora na tromesečnom nivou i lično prisustvuju sednicima Odbora sa svojim saradnicima odgovarajući tako na pitanja narodnih poslanika. Sednice Odbora se preko internet stranice direktno prenose i na taj način su dostupne svim građanima Srbije, čime se ostvaruje i njihov nadzor nad radom sektora bezbednosti. Kao drugi važan instrument parlamentarne kontrole Odbora za odbranu i unutrašnje poslove navela je organizovanje Javnog slušanja, koji služi kao važan instrument prikupljanja relevantnih podataka, stručnih mišljenja i iskustava iz prakse, kao što je to npr. bilo Javno slušanje o ,,Sajber bezbednosti u Srbiji”. Narodna poslanica Filipovski je takođe ukazala na to da se prilikom ocene rada parlamenta uvek uzmu u obzir tri njegove odlike bitne za proces odlučivanja – da je parlament kolektivno telo, da je to  jedini nosilac vlasti čijoj je prirodi je inherentno postojanje opozicije i da je parlament pre svega političko, a ne stručno telo.

Predstavnik Kancelarije Zaštitnika građana g. Luka Glušac je u odnosu na problematiku skupa „demokratska kontrola i sektor bezbednosti: saradnici ili suparnici?“ istakao da je njihov odnos kao saradnika ili suparnika fluidan i zavisi od prakse, jer ako oni postanu suparnici to zapravo znači da neko krši ustav, budući da je sistem tako postvljen da su oni saradnici. On je posebno istakao značaj postojanja civilne kontrole nad sektorom bezbednosti, kao saradnje između samih kontrolnih institucija poput parlamenta i poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Kao pozitivan primer ove saradnje on je naveo uvođenje odredbe o demokratskoj civilnoj kontroli nad službama bezbednosti u Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti, koja nije postojala u predlogu ovog Zakona. Sa druge strane, istakao je da danas postoji dosta prostora za poboljšanje odnosa Zaštitnika građana sa Narodnom skupštinom, budući da se i sam Zaštitnik bira u Skupštini i da njoj jednom godišnje treba da podnosi izveštaj o svom radu. Naglasio je značaj toga da svaka kontrolna institucija radi svoj posao jer u suprotnom dolazi do urušavanja čitavog sistema. Signal da postoji problem u samom sistemu kontrole je i kada se građani u velikom broju slučajeva obraćaju Zaštitniku građana kao prvoj, umesto kao poslednjoj instanci da zaštiti njihova prava. Posebno je značajno ne samo kontrolisati primenu posebnih mera poput presretanja komunikacija već i uvid u čuvanje takozvanih meta podataka o ličnosti gde se vidi ko sa kim razgovara, koliko traju razgovori, koliko često i sl, jer to takođe zadire u privatnost pojedinca budući da se na osnovu njih mogu utvrditi navike pojedinca. Naglasio dobru saradnju Kancelarije ombudsmana sa službama bezbednosti. Na kraju, ponovio da je demokratska civilna kontrola brana da se sektor bezbednosti „ne odmetne“ i njegovo delovanje drži u zakonskim okvirima.

Lidija Manić, novinar i autor emisije „Istina o…“ je naglasila značaj diversifikacije vlasništva medija u Srbiji, kako bi građani mogli imati objektivan uvid u aktuelne događaje. Naglasila da se u vremenu previranja oseća nebezbedno, dok održavanje ovakvih aktivnosti doprinosi većoj svesti o značaju očuvanja bezbednosti. Takođe, pozvala medije da što više učestvuju u ovakvoj vrsti aktivnosti.

U okviru diskusije koja je bila značajna istaknut je značaj podizanja bezbednosne kulture građana, ostajanja namenske industrije Srbije u domaćem vlasništvu, kao i uvođenja parlamentarne kontrole nad privatnim sektorom bezbednosti.