Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

U okviru programa rodne ravnopravnosti, članovi Strukovnog udruženja sektora bezbednosti aktivno su uključeni u realizaciju obuke žena za samozaštitu na opštini Čukarica. Pročitajte ceo tekst.

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

Delegacija Strukovnog udruženja sektora bezbednosti je u svojstvu člana Organizacionog odbora učestvovala na Međunarodnoj naučno – stručnoj konferenciji „Bezbjednost i sport – regionalna iskustva i perspektive“, koja se 5. septembra 2017. godine održala u konferencijskoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Banja Luci. Pročitajte ceo tekst.

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB), kao nevladina organizacija, omogućilo je da se pod okriljem stručnog skupa „Savremeni terorizam i korporativna bezbednost“, koji se održao 26. maja 2017. godine u Sava centru, okupe i razmene mišljenja i ideje predstavnici državnog sektora, privatnog sektora bezbednosti i akademske zajednice. Pročitajte ceo tekst.

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Jedan od značajnih problema naše Policije nalazi se u temama karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak radnog odnosa. Jasno je da je Policija izvršni organ koji radi na očuvanju reda, zakona, kao i bezbednosti i imovinske sigurnosti svojih građana, ali je i mogući instrument vlasti koji štiti interese vladajuće političke partije i elite. Pročitajte ceo tekst.

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

U subotu, 11. marta 2017. godine, u prostorijama gradske opštine Mladenovac, održala se tribina „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“ u organizaciji Strukovnog udruženja Sektora bezbednosti (SUSB). Pročitajte ceo tekst.

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

Nezavisno, nevladino, nestranačko, interesno, javno i na sindikalnim osnovama zasnovano strukovno udruženje, aktivnih i penzionisanih radnika državnog i privatnog sektora bezbednosti, eksperata i specijalista na polju bezbednosti, akademske zajednice srodnih nauka i naučnih disciplina u vezi sa bezbednošću i drugih građana po pitanju bezbednosti, kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu. Pročitajte ceo tekst.

Žandarmerija – nekad i sad

Žandarmerija u Srbiji je oduvek u svojoj istoriji bila bitan faktor bezbednosti, kako u oružanim sukobima, tako i u uvođenju reda i očuvanju bezbednosti. Prvi put se pojavljuje 1860.godine za vreme Kneževine Srbije, Kraljevine Srbije i SHS, a onda i ponovnim osnivanjem 2001.godine. Takođe, mnoge države Evrope i sveta imaju Žandarmeriju (Gendarmerie).
Žandarmerija je od svog prvog pojavljivanja u istoriji pa do sada bila idealna simbioza Vojske i Policije, tj. vojna formacija u službi unutrašnjih poslova, pa su joj tako i njeni poslovi i zadaci bili određeni i dodeljivani. Žandarmerije su po pravilu pod nadležnošću ministara Vojske ili Policije, ali se u istoriji beleži da se nalazila i direktno pod vladarima i vladama. Postojanje Žandarmerije je pravno regulisanoposebnim Zakonima, kao „lex specialis“ Zakona o oružanim snagama te države. Beleži se da su se države u početku ili u prelomnim periodima koristile Uredbama u regulisanju i osnivanju Žandarmerije, da bi potom vrlo brzo dobila i svoj Zakon.
Istorijat nastanka Žandarmerije.
Napoleon Bonaparta, frnacuski Car i jedan od najvećih vojskovođa svog vremena je 1791.godine, u vreme francuske revolucije, osnovao prvu Žandarmeriju tj. Nacionalnu Žandarmeriju, kao vojno-policijsku formaciju, sa zadatkom da vrši nadzor nad unutrašnjim redom i mirom u državi i zaduženjem za održavanjem reda i mira u vojsci. Takođe, pored svoje lične garde za njegovu bezbednost su se starali i pripadnici Nacionalne Žandarmerije. Francuska forma ove vojno-policijske jedinice od izuzetnog značaja se prepisivala i unapređivala i dalje u Evropi(Pruska, Italija, Austrija i Rusija)pa do današnjih dana i van Evrope.
U Srbiji prvi pravni propis koji reguliše unutrašnje tj. policijske poslove se navodi u dokumentu„Narčitanija ustrojstva policajne vlasti u Beogradu i po pročim mjestima Otečestva“,8. marta, 1811.godine, a za vreme popečitelja (današnji ministar) Jakova Nenadovića i kneza Miloša Prvog Obrenovića.
Dokumentom „Ustroeniem upravteljstva varoši Beograda“ od 18. februara 1860.godine, za vreme Kneza Mihaila Obrenovića, formirana je prvi put Policija u Beogradu, kao poseban policijski organ („Upraviteljstvo varoši Beograda“) čime je u trećoj glavi istog prvi put definisanoformiranje žandarmerijske čete, a 11. januara 1861. godine donet i prvi propis o žandarmerijskoj uniformi. U toj trećoj glavi „Ustroenia…“ su sadržane odredbe o formirnju naoružanih službenika – žandarma. Prva i jedina žandarmerijska četa je bila u Beogradu, brojala je 120 ljudi (sa 15 konjanika) i zadatak joj je bio održavanje mira, reda, sigurnosti i policijski poslovi u varoši Beograd, kao i ekspidiciona služba.
Zakonskim propisom 30. marta1864. godine Žandarmerija je pored pešadije, konjice i artiljerije postala novi, posebanrod Vojske, ali podređena Ministarstvu unutrašnjih dela sa svim policijskim ovlašćenjima. U skladu sa timje bila i regulisana. Formu, obuku, opremu, naoružanje, izgled i red je propisivao ministar vojni, dok je sve ostalo (poslove, ovlašćenja i sl.) propisivao ministar unutrašnjih dela.
Prvi Zakon o Žandarmeriji(„dražavna policijska Žandarmerija“)je doneo srpski Kralj Milan Prvi Obrenović 11. juna 1884. godine i određivao je kao posebnu samostalnu vojnu ustanovu , sa zasebnom Komandom,priključena Policiji zbog vršenja svojih specifičnih poslova, pretežno policijskih poslova.Drugim rečima, ustrojstvo je bilo vojno, a poslovi više policijski. Na ovaj način je Žandarmerija bila evidentni stub bezebednosti i kompromis Vojske i Policije za efikasnije obavljanje svih složenih i posebnih policijskih poslova u mirnodopskim uslovima u državi ali i kao elita Vojske predviđena da bude okosnica u ratnim uslovima.
Kasnije, promenom vlasti i dolaskom Kralja Aleksandra Obrenovića na presto, i Žandarmerija trpi neke izmene u smislu teritorijalne organizacije i dodeljivanjem poslova bezbednosti granice i pograničnih pojaseva. Takođe, napomena stoji na mobilnosti žandarmerijskih snaga prema potrebi koju ministar vojni naredi, ali i detaširanjem određenog broja žandarma u potrebnu ispomoć sreskoj Policiji, na celoj teritoriji Srbije, a na zahtev sreske vlasti.
Dolaskom nove dinastije Karađorđevića, Zakonom o javnoj bezbednosti od 31. januara 1905. godine i Žandarmerija trpi određene manje promene, kao i sve u to vreme.Osim osnivanja žandarmske škole 1909. godinena kojoj je nemački istruktor Športe demonstrirao borilačku veštinu „điu-đicu“, drugih promena nije ni bilo od suštinske i strateškevažnosti za bezbednost. Taj period su obeležile razne bučne rasprave, od toga da treba potpuno da se rasformira, do toga da treba da se podredi isključivo ministru Policije, pa do potpune reforme sistema rada i dužnosti žandarma, ali poznajući situacije iokolnosti današnjih rasprava oko istih tema, pre bi se reklo da su te rasprave bile pre političke i bezbednosno neosnovane. To dokazuje da se u to vreme od bilo kakve promene i odustalo zbog postojećih bezbednosnih pretnji i ratnih pokliča koji su se čuli u regionu i šire. Tako se i pokazalo. Žandarmerija je bila istaknuta i opravdavala je svoje takvo postojanje u oba Balkanska rata, kao i u Prvom svetskom ratu. Najpoznatija je ponosno upisana u istoriju bitka za odbranu Beograda 1914/1915godine, pod komandom majora Gavrilovića i sremskog Odreda Žandarmerije, sastavljenog i od preživelih žandarma i nešto vojnika Desetog kadrovskog Puka i dobrovoljaca koji su u toj bici otišli u večnu slavu srpske istorije i istorije Beograda. Preostali preživeli žandarmi iz beogradskog Odreda sa dobrovoljcima su bila glavna odstupnica i obezbeđenje povlačenja srpske Vojske preko Albanije (Prizren-Skoplje-Bitolj). Na Solunskom frontu 1916. godine sakupljeno je bilo 300 žandarma, koji su sada činili poslednji Bataljon Žandarmerije, dok je manji broj raspoređen po operativnim Pukovima. Do kraja rata Žandarmerija je izgubila u herojskim borbama više od pola svog predratnog sastava.
Kasnije, nakon potpisanog primirja i formiranjem Kraljevine SHS i dalje nije bilo suštinskih i velikih promena Žandarmerije, osim strukturalnih tj. formalnih.Ponovno je regulisana Uredbom, da bi kasnije bio donet ponovo Zakon o Žandarmeriji dana 18. februara 1922.godine, koji je pratila Uredba o formaciji Žandarmeirje od 1923. godine. Žandarmerijska škola je i dalje bila značajna za kadrove i usavršavanje Žandarmerije, što bi sada bila korisna stvar. Još jedna promena je ta što je i ministar Mornarice određen kao treća instanca uz druga dva ministra (Vojske i Policije) zbog angažovanja i na moru, a mobilnost i višestranost je i dalje bila definisana Zakonom, dok je u 1. Brigadi (Beograd)zasebno formirana i dvorska četa (na kraljevom Dvoru). Nakon Uredbe od 1923.godine, doneta je nova i ponovne iste izmene oko imena i mesta gde su žandarmi bili stacionirani.
Novi Zakon o Žandarmeriji 27. septembra 1930.godine nije imao nikakve suštinske promene osim fomralno-tehničkih.
U razdoblju tokom Drugog svetskog rata, koji je doneo i drugačiju ulogu Žandarmerije i okolnosti tj. faktički njeno nestajanje, pa do danas, bilo je potreba i dalje za takvom vrstom formacije (period SFRJ pa do 2000. godine), što je i rezultiralo formiranjem nekih Jedinica i formacija, a jedna je i Posebna jedinica Policije Srbije – PJP.
Kod nasu Republici Srbiji,Uredbom Vlade 2001.godine, Žandarmerija je osnovana kao specijalna Jedinica Policije i do skoro je bila izutetno šturo, površno i neadekvatno regulisana neadekvatnim pravnim Aktima, da bi tek poslednjim donetim Zakonom o Policiji Srbije 2016.godine dobila svoju kakvu-takvu definiciju postojanja i načina angažovanja iste u par Člana Zakona o Policiji, kao jedna odPosebnih jedinica Policije. Sada je u planu većneko izvesno vreme donošenje internogPravilnika o Žandarmeriji, koji bi uređivao u potpunosti život i rad u Jedinici (još nema nagoveštaja o istom ali se nadamo da će biti kvalitetan i primeren), što bi bio do sada najniži Akt kojim se u istoriji Žandarmerije definiše njen rad i funkcionisanje.
Ovo je sada prvi put u istoriji kako u Svetu, tako i u Srbiji da ova specifična i izuzetna Jedinica još uvek nema svoj Zakon i posebno određeno mesto u bezbednosnom sistemu države.
Ponovnim osnivanjem Žandarmerija je određena kao policijska specijalna Jedinica, koja funkcioniše po vojnim pravilima (linija komandovanja, zvanja, oprema i uniforma, naoržanje, obraćanje i sl.) i određeni su joj poslovi i zadaci: borbe protiv terorizma, gušenja pobuna u zatvorskim jedinicama, rizična hapšenja kriminalaca, uvođenja i održavanje javnog reda narušenog u većem obimu i drugi kompleksni i visoko rizični bezbednosni zadaci. Kasnije se ta određenost izgubila u praksi pa i sledećim Zakonom o Policiji gde se Žandarmerija jedva i pominje i Žandarmerija pored navedenih zadataka, počinje da radi poslove svih obezbeđenja javnih skupova i sportskih manifestacija, obezbeđenja objekata, angažovanje u vanrednim situacijama i slično. Drugim rečima, Žandarmerija sad izvršava sve zadatke koje ministari Direktor Policije odredi u skladu sa ZOP-om, što je veoma širok i nejasan pojam. Dodatno je pitanje kvalitetnog karijernog napredovanja koje takođe ostavljamo za neku drugu priliku. Sada se uloga Žandarmerije uglavnom vidi na zadacima u borbi protiv terorizma (preventivnoj i represivnoj), kontrola prelaska ilegalnih migranata na pojedinim graničnim prelazima, rizična hapšenja, veće policijske akcije i racije, pojačane patrole u gradovima sa pojačanim prisustvom kriminala, obezbeđenje ambasada, vanredne situacije usled elementarnih nepogoda, (redovno) obezbeđenje javnih skupova i sportskih manifestacija i sl.
S obzirom da je u Srbiji Žandarmerija od svog poslednjeg ponovnog osnivanja 2001.godine pa do sad, vrlo često karakterisana kao stub bezbednosti i stabilnosti, a još i pogledom na samu istoriju Jedinice, a zaslužuje ravnopravan status sa svojim „imenjacima“ i srodnim Jedinicama u Evropi i svetu – tako što bi se mnogo bolje i bliže regulisala, ne manjimpravnim aktom od Zakona i bila angažovana isključivo po saglasnosti Vlade za poslove i Vojske i Policije, shodno opravdanoj i osnovanoj analizi i strategiji bezbednosti i pretnjama, za poslove i zadatke, koje bi odredila Vlada u saradnji sa Direkcijom Policije i Generalštabom Vojske. Takođe je neophodno ulagati u obuku i usavršavanje žandarma, ličnu opremu, kvalitetnije i podobnije regulisati specifično karijerno napredovanje i prilagođavanje postojećeg kadra potrebama kvalitetnog i efikasnog rada i postupanja, kao i morala pripadnika Žandarmerije.