Zapadni Balkan u preklapajućim koncepcijama svetskog poretka

Zapadni Balkan u preklapajućim koncepcijama svetskog poretka

Region Zapadnog Balkana danas čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Republika Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija i „Kosovo“. On se nakon velikog proširenja EU od 2004. godine, proširenja na Bugarsku i Rumuniju 2007. godine i Hrvatsku 2013. godine, kao i proširenja NATO, našao iza nove linije podele Evrope koja se uspostavila između Baltičkog i Crnog mora. Pročitajte ceo tekst.

SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „ZNANјE BEZ GRANICA“

SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „ZNANјE BEZ GRANICA“

Na 20. Međunarodnoj naučnoj konferenciji „Znanje bez granica”, koja se održala u periodu od 29. do 31. marta 2019. godine u Vrnjačkoj Banji, zajednički rad sa predsednikom Udruženja Dejanom Milutinovićem, predstavila je Maja Milenković, sa Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i članica SUSB. Pročitajte ceo tekst.

ZDRAVSTVENE USTANOVE KAO DEO KRITIČNE INFRASTRUKTURE

ZDRAVSTVENE USTANOVE KAO DEO KRITIČNE INFRASTRUKTURE

Definicija Infrastrukture odnosi se na sredstva i imovinu koji su ključni za funkcionisanje kompletnog društva. Zbog sve većeg rizika od terorističkih napada, vanrednih i kriznih situacija, stavljen je akcenat na izraz “KRITIČNA INFRASTRUKTURA”. Pročitajte ceo tekst.

OBELEŽENA DVOGODIŠNJICA SUSB, OTVARANJE NOVIH PROSTORIJA I NOVA 2019. GODINA

OBELEŽENA DVOGODIŠNJICA SUSB, OTVARANJE NOVIH PROSTORIJA I NOVA 2019. GODINA

Strukovno udruženje sektora bezbednosti je 28. decembra 2018. godine u Hotelu Hyatt Regency u Beogradu obeležilo tri važna događaja: svoje novo zvanično sedište Udruženja, dvogodišnjicu postojanja i predstojeću Novu 2019. godinu. Pročitajte ceo tekst.

SUSB REALIZOVALO PROJEKAT „ZAŠTITA DECE NA INTERNETU“ NA GO ČUKARICA

SUSB REALIZOVALO PROJEKAT „ZAŠTITA DECE NA INTERNETU“ NA GO ČUKARICA

Opštim predavanjem o zaštiti dece na Internetu, koje se održalo 20. novembra 2018. godine u Svečanoj sali GO Čukarica, završen je projekat Strukovnog udruženja sektora bezbednosti „Zaštita dece na Internetu“, koji se u oktobru i novembru realizovao na GO Čukarica. Pročitajte ceo tekst.

GENERALNI SEKRETAR SUSB UČESTVOVALA NA PETOM VARŠAVSKOM BEZBEDNOSNOM FORUMU

GENERALNI SEKRETAR SUSB UČESTVOVALA NA PETOM VARŠAVSKOM BEZBEDNOSNOM FORUMU

U Varšavi je i ove godine, od 24.-25. oktobra, održan peti po redu Varšavski bezbednosni forum. Forumu je prisustvovao veliki broj političkih lidera iz Evrope, Azije i SAD, kao i predstavnici privrednih društava iz oblasti bezbednosti i odbrane, akademskih institucija i nevladinih organizacija. Generalni sekretar SUSB Marina Kostić učestvovala je na ovogodišnjem Forumu. Pročitajte ceo tekst.

ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

Kako lični podaci predstavlјaju veoma osetlјivu i poverlјivu informaciju, od velike je važnosti način njihovog prikuplјanja i adekvatno IT rešenje za njihovu zaštitu i u zdravstvenim ustanovama, kao delu kritičke infrastrukture. Pročitajte ceo tekst.

ODRŽAN STRUČNI SKUP SUSB O PROBLEMATICI U RADU NA LINIJI POLICIJA-TUŽILAŠTVO-SUDSTVO

ODRŽAN STRUČNI SKUP SUSB O PROBLEMATICI U RADU NA LINIJI POLICIJA-TUŽILAŠTVO-SUDSTVO

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB) je 29. juna 2018. godine u amfiteatru Fakulteta za diplomatiju i bezbednost održalo stručni skup na temu: „Problematika u radu na liniji policija-tužilaštvo-sudstvo i slika u društvu“. Pročitajte ceo tekst.

SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI “SLOBODA I BEZBEDNOST U REALNOM I SAJBER PROSTORU”

SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI “SLOBODA I BEZBEDNOST U REALNOM I SAJBER PROSTORU”

Na 10. Međunarodnoj naučnoj konferenciji “Sloboda i bezbednost u realnom i sajber prostoru”, koja se 8. juna 2018. godine održala u Domu Vojske Srbije, svoj rad je, kao predstavnica Strukovnog udruženja sektora bezbednosti i doktorant Fakulteta za bezbednost, predstavila Katarina Jonev, član SUSB. Pročitajte ceo tekst.

KOMENTAR NA NACRT STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI I STRATEGIJE ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

KOMENTAR NA NACRT STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI I STRATEGIJE ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

Devetnaestog aprila 2018. godine Ministarstvo odbrane Republike Srbije je na svom sajtu objavilo da je započeto sa sprovođenjem javne rasprave o Nacrtu strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije i Strategije odbrane Republike Srbije, kao i da će se ona odvijati u periodu od 20. aprila do 15. maja ove godine. Pročitajte ceo tekst.

„NEOVLAŠĆENO“ SNIMANJE I FOTOGRAFISANJE JAVNIH OBJEKATA

„NEOVLAŠĆENO“ SNIMANJE I FOTOGRAFISANJE JAVNIH OBJEKATA

Pre nekog vremena imali smo slučaj „neovlašćenog snimanja i fotografisanja“ zgrade Generalštaba (inače sada javnost saznaje da je tu i sedište VOA), a koja je većim delom oštećena u NATO bombardovanju. Ovo je možda dobar trenutak i povod da se preispita u praksi primena tj. zakonitost pozivanja na ovu zabranu, a u različitim situacijama. Pročitajte ceo tekst.

GENERALNI SEKRETAR SUSB NA PRVOJ MEĐUNARODNOJ KONFERENCIJI CONFLUX CENTRA

GENERALNI SEKRETAR SUSB NA PRVOJ MEĐUNARODNOJ KONFERENCIJI CONFLUX CENTRA

Generalni sekretar SUSB Marina Kostić prisustvovala je Prvoj međunarodnoj konferenciji Centra za interkulturalni dijalog i medijaciju „CONFLUX Center” pod nazivom „Medijacija, prevencija i rešavanje konflikata u nastajućoj paradigmi“, koja se održala 24. februara 2018. godine u Beogradu. Pročitajte ceo tekst.

NOVA STRATEGIJA PROŠIRENJA EU I SRBIJA – VREDNOSTI, INSTITUCIJE I NORMALIZACIJA ODNOSA

NOVA STRATEGIJA PROŠIRENJA EU I SRBIJA – VREDNOSTI, INSTITUCIJE I NORMALIZACIJA ODNOSA

Šta su prioriteti politike proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan sadržani u novom dokumentu Evropske komisije (EK)? Kakva je pozicija pitanja granica u odnosu na pitanja vrednosti i institucija? Pročitajte ceo tekst.

SUSB PREDSTAVILA KOMENTARE NA PREDLOGE ZAKONA IZ OBLASTI ODBRANE I POLICIJE

SUSB PREDSTAVILA KOMENTARE NA PREDLOGE ZAKONA IZ OBLASTI ODBRANE I POLICIJE

Strukovno udruženje sektora bezbednosti predstavilo je u petak 1. decembra 2017. godine komentare na set zakona iz oblasti odbrane i policije u emisiji Istina o... na Kopernikus Televiziji. Pročitajte ceo tekst.

NAŠ UGAO: “DEMOKRATSKA KONTROLA I SEKTOR BEZBEDNOSTI: SARADNICI ILI SUPARNICI?”

NAŠ UGAO: “DEMOKRATSKA KONTROLA I SEKTOR BEZBEDNOSTI: SARADNICI ILI SUPARNICI?”

U organizaciji Strukovnog udruženja sektora bezbednosti (SUSB) i Fakulteta za diplomatiju i bezbednost (FDB) je 23. novembra 2017. godine održan stručni skup pod nazivom „Demokratska kontrola i sektor bezbednosti: saradnici ili suparnici?“ Pročitajte ceo tekst.

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

Delegacija Strukovnog udruženja sektora bezbednosti je u svojstvu člana Organizacionog odbora učestvovala na Međunarodnoj naučno – stručnoj konferenciji „Bezbjednost i sport – regionalna iskustva i perspektive“, koja se 5. septembra 2017. godine održala u konferencijskoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Banja Luci. Pročitajte ceo tekst.

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB), kao nevladina organizacija, omogućilo je da se pod okriljem stručnog skupa „Savremeni terorizam i korporativna bezbednost“, koji se održao 26. maja 2017. godine u Sava centru, okupe i razmene mišljenja i ideje predstavnici državnog sektora, privatnog sektora bezbednosti i akademske zajednice. Pročitajte ceo tekst.

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Jedan od značajnih problema naše Policije nalazi se u temama karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak radnog odnosa. Jasno je da je Policija izvršni organ koji radi na očuvanju reda, zakona, kao i bezbednosti i imovinske sigurnosti svojih građana, ali je i mogući instrument vlasti koji štiti interese vladajuće političke partije i elite. Pročitajte ceo tekst.

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

Nezavisno, nevladino, nestranačko, interesno, javno i na sindikalnim osnovama zasnovano strukovno udruženje, aktivnih i penzionisanih radnika državnog i privatnog sektora bezbednosti, eksperata i specijalista na polju bezbednosti, akademske zajednice srodnih nauka i naučnih disciplina u vezi sa bezbednošću i drugih građana po pitanju bezbednosti, kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu. Pročitajte ceo tekst.

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

U subotu, 11. marta 2017. godine, u prostorijama gradske opštine Mladenovac, održala se tribina „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“ u organizaciji Strukovnog udruženja Sektora bezbednosti (SUSB). Pročitajte ceo tekst.

STALNA STRUKTURISANA SARADNJA – KA VEĆIM INVESTICIJAMA, RAZVOJU SPOSOBNOSTI I OPERATIVNE SPREMNOSTI EU

Dana 13. novembra 2017. godine 23 država članica Evropske unije (EU) potpisalo je i uputilo Savetu ministara i Visokoj predstavnici za spoljne poslove i bezbednosnu politiku „zajedničko obaveštenje“ da su one voljne i sposobne da ispune zahteve „stalne strukturisane saradnje“ u oblasti odbrane. Šta ovo znači i da li je to u stvari formiranje „Evropske vojske“ kako su pogrešno preneli neki mediji u Srbiji saznajte u nastavku teksta.

Još je devedesetih godina 20og veka istaknuta težnja Evropske unije da bude autonomni i globalni igrač na međunarodnoj sceni. U tom cilju pored razvoja snažne diplomatske mreže prethodnih godina, bilo je neophodno razviti i jaku vojnu dimenziju, jer poredak za koji se EU zalaže se, kao i u svim drugim slučajevima, može uspostaviti jedino kombinacijom „tvrde“ i „meke“ moći, saglasnosti (diplomatijom) i prinude (vojnim snagama).

Valja podsetiti da je ovakva kombinacija sredstava za uspostavljanje evropskog poretka postojala još sredinom prošlog veka kada su pokrenuti projekti stvaranja bliže odbrambene saradnje sa ciljem očuvanja stabilnosti Evrope i odbrane od agresije. U periodu od 1947 – 1954. godine potpisan je niz sporazuma čiji je cilj bio stvaranje sistema kolektivne odbrane. Evropska politička zajednica i Evropska odbrambena zajednica, koja je pozivala na stvaranje Evropske armije na čijem bi čelu bio Evropski ministar odbrane, međutim nisu zaživele, a kočnica za stvaranje i jedne i druge je u tom momentu bila Francuska i uloga koju je Severnoatlantski savez (NATO) trebalo da preuzme. Umesto njih je „Pariskim sporazumom“ stvoren klasični odbrambeni savez – Zapadnoevropska unija (ZEU) – koji je uključivao Ujedinjeno Kraljevstvo, Francusku, Belgiju, Holandiju, Luksemburg, Italiju i Zapadnu Nemačku i kojim je priznata primarna odgovornost NATO za stabilnost u Evropi dok je ona predstavljena kao evropski stub Atlantskog saveza. Ciljevi ovog saveza obuhvatali su ekonomski oporavak, samoodbranu i jačanje zajedništva među državama članicama.

I pored toga, evropska politička saradnja je uspela da zaživi 1970ih i bilo je neophodno, paralelno sa njenim razvojem, razvijati i drugi stub evropske stabilnosti – bezbednosnu i odbrambenu saradnju, što se ogledalo i u saradnji odbrambenih industrija članica EEZ. Razvoj integracija u političkom domenu, kao i odbrambenih industrija, dovele su do toga da ZEU bude praktično integrisana u EU prilikom njenog osnivanja 1993. godine, a 2011. godine i prestane sa postojanjem kao zasebna međunarodna organizacija. Evropska bezbednosna i odbrambena politika razvijala se u okviru drugog stuba EU – Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, da bi sa sporazumom iz Lisabona (2009) ona bila izdvojena kao zasebna oblast sa nazivom Zajednička bezbednosna i odbrambena politika (ZBOP), u okviru koje izmedju ostalog deluju i Evropska služba za spoljno delovanje (EEAS) i Evropska odbrambena Agencija (EDA), formirana 5 godina pre stupanja na snagu Ugovora iz Lisabona.

Fotografija: European External Action Service

U ovom milenijumu jačali su napori da se evropski bezbednosni i odbrambeni identitet i politika ne razvijaju samo u okviru NATO i u vezi sa NATO, već da oni dobijaju sve više na samostalnosti i održivosti, kao i da se postigne veća integrisanost, tehnološki napredak evropske odbrambene industrije i izbalansiranost trgovine naoružanjem i vojnom opremom između SAD i EU. U Odredbama o Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU Lisabonskog ugovora navodi se da ona treba da doprinese uspostavljanju operativnih sposobnosti Unije zasnovanih na civilnim i vojnim kapacitetima država članica, koje Unija može koristiti za misije izvan Unije za održavanje mira, prevenciju sukoba i jačanje međunarodne bezbednosti u skladu sa načelima Povelje Ujedinjenih nacija. Ova politika uključuje i progresivno formulisanje zajedničke odbrambene politike Unije, koja će voditi zajedničkoj odbrani kada Evropski savet jednoglasno tako odluči.

Odredbama ovog dela Lisabonskog ugovora predviđa se i mogućnost stvaranja:

    1. „Koalicije voljnih“ za izvršavanje zadataka unutar okvira EU, kada Savet EU može poveriti izvršavanje određenog zadatka grupi država članica, koje su voljne i poseduju odgovarajuće kapacitete, u cilju očuvanja vrednosti i interesa Unije.
    2. „Stalne strukturisane saradnje“ (PESCO), između država članica koje su voljne da bliže saradjuju, više se obavežu u pogledu najzahtevnijih misija i čiji vojni kapaciteti ispunjavaju više standarde. Učešće države članice u PESCO može biti suspendovano odlukom Saveta a država se i svojevoljno može povući iz članstva u njoj. Protokolom o PESCO detaljnije je regulisan ovaj vid saradnje država članica i izneto uverenje da preduzimljivija Unija doprinosi vitalnosti obnovljenog Atlantskog saveza, u skladu sa sporazumom Berlin Plus, ali i preuzimanju sopstvenih obaveza unutar međunarodne zajednice (sistema UN).

Pored ovih mogućnosti koje se daju državama članicama predviđena je i obaveza država članica da pruže pomoć, svim raspoloživim sredstvima, drugoj državi članici – žrtvi oružane agresije pri čemu obaveze i saradnja u ovoj oblasti moraju biti u skladu sa obavezama preuzetim članstvom u NATO, koji ostaje osnova njihove kolektivne odbrane i forum za njenu primenu. Takođe, države članice su dužne da se ponašaju u skladu sa klauzulom o solidarnosti po kojoj će Unija i njene države članice delovati zajednički u duhu solidarnosti ukoliko je država članica meta terorističkog napada ili žrtva prirodne ili druge katastrofe, na poziv njenih vlasti.

Fotografija: Business Insider

Što se tiče stalne strukturisane saradnje, države članice se obavezuju da intenzivnije razviju svoje odbrambene sposobnosti u multinacionalnim snagama, glavnim EU programima za opremanje i u aktivnostima Evropske odbrambene Agencije, kao i da imaju sposobnost da upute borbene jedinice u planiranu misiju, organizovane na taktičkom nivou kao borbene grupe, sa logističkom podrškom, i sposobne da ispunjavaju zadatke ZBOP u periodu od 5 do 30 dana i koje mogu biti održive u inicijalnom period od 30 dana koji može biti produžen do 120 dana. Od država članica PESCO se očekuje da saradjuju u cilju postizanja odobrenih ciljeva u odnosu na nivo investicija u odbrambenu opremu, harmonizacija njihovih vojnih potreba, jačanje dostupnosti, interoperabilnosti, fleksibilnosti i mogućnosti upućivanja njihovih snaga, posebno kroz identifikovanje zajedničkih ciljeva snaga, kao i eventualno pojednostavljivanje nacionalnih procedura odlučivanja i uzmanje učešća u razvoju velikih zajedničkih ili evropskih programa opremanja u okviru Evropske odbrambene agencije. Učešće država članica u borbenim grupama je već ostvareno, a radi se na ostvarivanju prvog cilja – podizanja odbrambenih sposobnosti u kojoj ključna uloga pripada Evropskoj odbrambenoj agenciji. Evropska odbrambena agencija ima 4 zadatka: razvoj odbrambenih sposobnosti, promociju istraživanja odbrambenih tehnologija, promociju saradnje u oblasti naoružanja i stvaranje kompetitivnog evropskog tržišta odbrambene opreme, uz jačanje Evropske odbrambene, tehnološke i industrijske baze.

Cilj stalne strukturisane saradnje je da kroz bolju koordinaciju, pojačano ulaganje u odbranu i saradnju u razvoju odbrambenih sposobnosti Unija zajednički razvije odbrambene sposobnosti i učini ih dostupnim za vojne operacije EU. Lideri država članica su se u junu 2017. godine složili da pokrenu ovaj mehanizam saradnje. Listu zajedničkih obaveza predložile su u septembru 2017. godine i 13. novembra 2017. godine njih 23 je potpisalo i predalo „zajedničko obaveštenje“ Savetu i Visokoj predstavnici da su one voljne i sposobne da ispune zahteve PESCO u oblasti odbrane. Nakon ovoga se očekuje odluka Saveta, koja se donosi kvalifikovanom većinom, o uspostavljanju PESCO, a pre odluke Saveta o njenom uspostavljanju države članice se obavezuju da prilože Nacionalni implementacioni plan u kome će jasno navesti načine ostvarivanja preuzetih obaveza. Države članice koje su potpisale „zajedniško obaveštenje“ su Austrija, Belgija, Bugarska, Češka, Hrvatska, Kipar, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Holandija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija i Švedska.

Fotografija: An Phoblacht

Razlika u odnosu na dosadašnji okvir odbrambene saradnje unutar EU je u tome što je ova saradnja ugovorno zasnovana i podrazumeva preuzimanje obaveza države članice. Ona prestavlja evropski pravni okvir investiranja u bezbednost i odbranu evropskih terirtorija i njenih građana, koja predviđa redovni rast odbrambenog budžeta i predlog upravljanja ovom saradnjom. „Zajedničko obaveštenje“ sadrži detaljne korake ka ostvarivanju dogovorenih ciljeva PESCO a neki od njih su: redovno povećanje odbrambenih budžeta, sukcesivno srednjoročno povećanje troškova investiranja u odbranu do 20% ukupnog budžetskog trošenja za odbranu, povećanje udela troškova namenjenih za istraživanje u oblasti odbrane i tehnologiju do 2% ukupnog budžeta za odbranu i sl.

Ova ugovorna saradnja je povezana sa „Koordinisanim godišnjim pregledom odbrane (CARD)“, koji vodi Evropska odbrambena agencija, kroz sistematsko praćenje nacionalnih planova potrošnje na odbranu i Evropskim fondom za odbranu, koji daje finansijski podsticaj za unapređenje odbrambene saradnje od istraživanja do razvoja sposobnosti i prototipova i koji funkcioniše u okviru Evropskog programa za razvoj odbrambene industrije.

Obaveze država članica preuzete kroz stalnu strukturisanu saradnju će se ispunjavati fazno – prva faza trajaće u periodu od 2018-2021. godine, a druga od 2021-2025. godine, nakon čega će se obaviti proces revizije a zatim i države članice utvrditi stepen ispunjenosti obaveza i odlučiti o mogućoj novoj etapi u razvoju evropske bezbednosne i odbrambene integracije. Time i dajemo odgovor na početno pitanje da uspostavljanje stalne strukturisane saradnje ne predstavlja formiranje Evropske vojske, već da ona predstavlja ugovorni mehanizam jačanja zajedničke odbrambene politike (i odbrambenih sposobnosti) u kojoj države članice zadržavaju ključnu ulogu u procesu odlučivanja, a NATO nastavlja da bude osovina kolektivne odbrane njenih članica.