Najava stručnog skupa „Demokratska kontrola i sektor bezbednosti: Saradnici ili suparnici?“

Najava stručnog skupa „Demokratska kontrola i sektor bezbednosti: Saradnici ili suparnici?“

u uslovima globalno nestabilnog političko-bezbednosnog konteksta, Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB) smatra svrsishodnim doprinosom stabilnosti Republike Srbije da organizuje stručni skup pod nazivom „Demokratska kontrola i sektor bezbednosti: Saradnici ili suparnici?“, koji će se organizovati 23. novembra 2017. godine u 16.00 časova u prostorijama Fakulteta za diplomatiju i bezbednost, Travnička 2, Beograd. Pročitajte ceo tekst.

Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

U okviru programa rodne ravnopravnosti, članovi Strukovnog udruženja sektora bezbednosti aktivno su uključeni u realizaciju obuke žena za samozaštitu na opštini Čukarica. Pročitajte ceo tekst.

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

Delegacija Strukovnog udruženja sektora bezbednosti je u svojstvu člana Organizacionog odbora učestvovala na Međunarodnoj naučno – stručnoj konferenciji „Bezbjednost i sport – regionalna iskustva i perspektive“, koja se 5. septembra 2017. godine održala u konferencijskoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Banja Luci. Pročitajte ceo tekst.

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB), kao nevladina organizacija, omogućilo je da se pod okriljem stručnog skupa „Savremeni terorizam i korporativna bezbednost“, koji se održao 26. maja 2017. godine u Sava centru, okupe i razmene mišljenja i ideje predstavnici državnog sektora, privatnog sektora bezbednosti i akademske zajednice. Pročitajte ceo tekst.

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Jedan od značajnih problema naše Policije nalazi se u temama karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak radnog odnosa. Jasno je da je Policija izvršni organ koji radi na očuvanju reda, zakona, kao i bezbednosti i imovinske sigurnosti svojih građana, ali je i mogući instrument vlasti koji štiti interese vladajuće političke partije i elite. Pročitajte ceo tekst.

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

U subotu, 11. marta 2017. godine, u prostorijama gradske opštine Mladenovac, održala se tribina „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“ u organizaciji Strukovnog udruženja Sektora bezbednosti (SUSB). Pročitajte ceo tekst.

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

Nezavisno, nevladino, nestranačko, interesno, javno i na sindikalnim osnovama zasnovano strukovno udruženje, aktivnih i penzionisanih radnika državnog i privatnog sektora bezbednosti, eksperata i specijalista na polju bezbednosti, akademske zajednice srodnih nauka i naučnih disciplina u vezi sa bezbednošću i drugih građana po pitanju bezbednosti, kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu. Pročitajte ceo tekst.

O saradnji NATO-Srbija i stabilnosti Zapadnog Balkana

Drugog dana Beogradskog bezbednosnog foruma održao se panel na temu doprinosa partnerstva Srbije i NATO bezbednosti Zapadnog Balkana. Govornici panela bile su premijerka Srbije Ana Brnabić i zamenik generalnog sekretara NATO Roza Gotemiler. Moderator panela bila je Maja Piščević, direktora „East-Weast Instituta za Balkan“, predstavništva „East-West Instituta“ sa sedištem u Njujorku.
Na pitanje kako Srbija doprinosi regionalnom miru i stabilnosti, premijerka Srbije odgovorila je da je članstvo u EU prioritet Srbije, kao i ekonomski razvoj za koji je neophodno postojanje stabilnosti, tolerantnosti i fleksibilnosti. Ovim naporima Srbije doprinosi i učešće u Berlinskom procesu, čime država postaje izvoznik stabilnosti na Balkanu. Srbija je kroz zajedničke patrole vojske i policije na granicama sprečila ulazak 20.000 ilegalnih migranata u EU.
Brnabić je navela da Srbija ima tri ključne agende:
1. Agendu regionalnog povezivanja – pre svega kroz infrastrukturne projekte (autoput do Tirane i gasovod do Dimitrovgrada i povezivanje sa Bugarskom),
2. Ekonomsku agendu – ostvarivanje prostora slobodnog za trgovinu, stabilnog i održivog,
3. Agenda regionalnog povezivanja mladih.
Zamenica generalnog sekretara NATO vidi ulogu Srbije u izvozu bezbednosti kroz profesionalizam srpskih oružanih snaga i učešće u misijama očuvanja mira i doprinos srpskih naučnika u nalaženju novih izvora energije. Gotemeler je naglasila poštovanje srpske vojne neutralnosti.
Premijerka Srbije je navela da Srbija ima odličan odnos sa NATO, kao i da ceni to što ova organizacija poštuje vojnu neutralnost Srbije. Saradnja sa NATO se ostvaruje kroz program Partnerstvo za mir, a ostvaren je veliki broj aktivnosti u 2016. godini – ukupno 16 multinacionalnih vojnih aktivnosti, od kojih 9 sa Sjedinjenim Američkim Državama, 2 sa Ruskom Federacijom, 2 sa državama regiona, 2 sa NATO i 1 sa Mađarskom. U 2017. godini realizovano je 13 multinacionalnih aktivnosti sa NATO ili zemljama članicama NATO (od kojih 7 sa SAD), dok je 2 sa Rusijom. Zbog toga je potenciranje odnosa sa Rusijom više stvar percepcije, nego činjenica. Ona je navela da u misijama očuvanja mira (6 misija Ujedinjenih nacija i 4 Evropske unije) učestvuje 344 pripadnika oružanih snaga Srbije, što je čini prvom u regionu a sedmom u Evropi. Predstavnica NATO je navela da unapređenje i dalju saradnju Srbije i NATO vidi u oblastima zajedničkih vežbi i treninga, sajberbezbednosti i elektronskog upravljanja, borbe protiv klimatskih promena i vanrednih situacija.
Kao najveće bezbednosne petnje premijerka Srbije je navela pitanje Kosova i Metohije, u smislu da predstavlja najveći izvor stranih teroristički boraca na teritorijama Iraka i Avganistana (do 2016. godine 300 lica sa KiM se pridružilo tzv. Islamskoj državi) i sajberbezbednost i sajberodbrana (zbog značaja e-uprave). Sa druge strane, Gotemiler je navela da kao najveće pretnje u regionu vidi terorizam (pri čemu se posebno zahvalila na učešću Srba u treningu medicinskog osoblja u Iraku) i korupciju (koja utiče na zdravlje ekonomije jedne države i zapošljavanje, zbog čega je neophodno izgrađivati institucije i boriti se iznutra protiv nje).
Što se tiče okruženja Srbije, gde su gotovo sve države u regionu članice NATO-a, Srbija nema problem sa time da ove zemlje budu članice te organizacije dokle god i one poštuju odluku Srbije da bude vojno neutralna. Izrazila je posebnu zainteresovanost za program NATO „Nauka za mir i bezbednost“, što je veoma značajno za ekonomski razvoj Srbije i koji omogućava da mladi naučnici ostanu u Srbiji. Dve najvažnije stvari koje ovakvi projekti ostvaruju su: transfer veština i znanja i pomeranje ekonomije vođene investicijama (gde smo sada) ka ekonomiji vođenoj inovacijama (gde želimo da budemo).
Na pitanje zašto je bitno što je Crna Gora u NATO-u, Gotemiler je odgovorila da nije bitno da li je neka zemlja teritorijalno mala, već koliko je njihova armija obučena i da li ima volju da doprinosi ostvarivanju miru i stabilnosti i deli vrednosti i ciljeve NATO-a.
Premijerka Brnabić je izjavila da je odnos Srbije i Rusije (u kontekstu proklamovane vojne neutralnosti Srbije) stvar percepcije, a ne činjenica i da je Srbija otvorena po pitanju tog odnosa. Rusija je veliki prijatelj Srbije i povezuju ih kulturne, tradicionalne i religijske veze, kao i ekonomski i energetski interesi, što je slučaj i sa drugim državama u regionu. Predstavnica NATO je izjavila da postoji zabrinutost u NATO zbog dešavaja oko Krima 2014. godine i destabilizacije Donbasa i brojnih vojnih vežbi u regionu. Ova zabrinutost postoji jer ove aktivnosti i vežbe Rusije nisu transparentne i predvidive, što uznemirava ruske susede. Izrazila je posvećenost dijalogu sa Rusijom koji mora biti u obostranom interesu, koji nije zero-sum igra, već se bezbednost sagledava kao opšta stvar.
Povodom NATO bombardovanja Srbije 1999. godine Gotemeler je izrazila žaljenje za civilnim žrtvama i navela da treba da se sećamo prošlosti i gledamo u budućnost. Premijerka Brnabić je istakla da je ovo pitanje emotivno pitanje za Srbiju i da se ne može zaboraviti, ali da pri tome Srbija ima dobar odnos sa NATO i da se srpski narod na Kosovu i Metohiji oseća sigurnije kad je KFOR prisutan.
U Beogradu, 12.10.2017. godine