SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „ZNANјE BEZ GRANICA“

SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „ZNANјE BEZ GRANICA“

Na 20. Međunarodnoj naučnoj konferenciji „Znanje bez granica”, koja se održala u periodu od 29. do 31. marta 2019. godine u Vrnjačkoj Banji, zajednički rad sa predsednikom Udruženja Dejanom Milutinovićem, predstavila je Maja Milenković, sa Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i članica SUSB. Pročitajte ceo tekst.

ZDRAVSTVENE USTANOVE KAO DEO KRITIČNE INFRASTRUKTURE

ZDRAVSTVENE USTANOVE KAO DEO KRITIČNE INFRASTRUKTURE

Definicija Infrastrukture odnosi se na sredstva i imovinu koji su ključni za funkcionisanje kompletnog društva. Zbog sve većeg rizika od terorističkih napada, vanrednih i kriznih situacija, stavljen je akcenat na izraz “KRITIČNA INFRASTRUKTURA”. Pročitajte ceo tekst.

OBELEŽENA DVOGODIŠNJICA SUSB, OTVARANJE NOVIH PROSTORIJA I NOVA 2019. GODINA

OBELEŽENA DVOGODIŠNJICA SUSB, OTVARANJE NOVIH PROSTORIJA I NOVA 2019. GODINA

Strukovno udruženje sektora bezbednosti je 28. decembra 2018. godine u Hotelu Hyatt Regency u Beogradu obeležilo tri važna događaja: svoje novo zvanično sedište Udruženja, dvogodišnjicu postojanja i predstojeću Novu 2019. godinu. Pročitajte ceo tekst.

SUSB REALIZOVALO PROJEKAT „ZAŠTITA DECE NA INTERNETU“ NA GO ČUKARICA

SUSB REALIZOVALO PROJEKAT „ZAŠTITA DECE NA INTERNETU“ NA GO ČUKARICA

Opštim predavanjem o zaštiti dece na Internetu, koje se održalo 20. novembra 2018. godine u Svečanoj sali GO Čukarica, završen je projekat Strukovnog udruženja sektora bezbednosti „Zaštita dece na Internetu“, koji se u oktobru i novembru realizovao na GO Čukarica. Pročitajte ceo tekst.

GENERALNI SEKRETAR SUSB UČESTVOVALA NA PETOM VARŠAVSKOM BEZBEDNOSNOM FORUMU

GENERALNI SEKRETAR SUSB UČESTVOVALA NA PETOM VARŠAVSKOM BEZBEDNOSNOM FORUMU

U Varšavi je i ove godine, od 24.-25. oktobra, održan peti po redu Varšavski bezbednosni forum. Forumu je prisustvovao veliki broj političkih lidera iz Evrope, Azije i SAD, kao i predstavnici privrednih društava iz oblasti bezbednosti i odbrane, akademskih institucija i nevladinih organizacija. Generalni sekretar SUSB Marina Kostić učestvovala je na ovogodišnjem Forumu. Pročitajte ceo tekst.

ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

Kako lični podaci predstavlјaju veoma osetlјivu i poverlјivu informaciju, od velike je važnosti način njihovog prikuplјanja i adekvatno IT rešenje za njihovu zaštitu i u zdravstvenim ustanovama, kao delu kritičke infrastrukture. Pročitajte ceo tekst.

ODRŽAN STRUČNI SKUP SUSB O PROBLEMATICI U RADU NA LINIJI POLICIJA-TUŽILAŠTVO-SUDSTVO

ODRŽAN STRUČNI SKUP SUSB O PROBLEMATICI U RADU NA LINIJI POLICIJA-TUŽILAŠTVO-SUDSTVO

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB) je 29. juna 2018. godine u amfiteatru Fakulteta za diplomatiju i bezbednost održalo stručni skup na temu: „Problematika u radu na liniji policija-tužilaštvo-sudstvo i slika u društvu“. Pročitajte ceo tekst.

SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI “SLOBODA I BEZBEDNOST U REALNOM I SAJBER PROSTORU”

SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI “SLOBODA I BEZBEDNOST U REALNOM I SAJBER PROSTORU”

Na 10. Međunarodnoj naučnoj konferenciji “Sloboda i bezbednost u realnom i sajber prostoru”, koja se 8. juna 2018. godine održala u Domu Vojske Srbije, svoj rad je, kao predstavnica Strukovnog udruženja sektora bezbednosti i doktorant Fakulteta za bezbednost, predstavila Katarina Jonev, član SUSB. Pročitajte ceo tekst.

KOMENTAR NA NACRT STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI I STRATEGIJE ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

KOMENTAR NA NACRT STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI I STRATEGIJE ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

Devetnaestog aprila 2018. godine Ministarstvo odbrane Republike Srbije je na svom sajtu objavilo da je započeto sa sprovođenjem javne rasprave o Nacrtu strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije i Strategije odbrane Republike Srbije, kao i da će se ona odvijati u periodu od 20. aprila do 15. maja ove godine. Pročitajte ceo tekst.

„NEOVLAŠĆENO“ SNIMANJE I FOTOGRAFISANJE JAVNIH OBJEKATA

„NEOVLAŠĆENO“ SNIMANJE I FOTOGRAFISANJE JAVNIH OBJEKATA

Pre nekog vremena imali smo slučaj „neovlašćenog snimanja i fotografisanja“ zgrade Generalštaba (inače sada javnost saznaje da je tu i sedište VOA), a koja je većim delom oštećena u NATO bombardovanju. Ovo je možda dobar trenutak i povod da se preispita u praksi primena tj. zakonitost pozivanja na ovu zabranu, a u različitim situacijama. Pročitajte ceo tekst.

GENERALNI SEKRETAR SUSB NA PRVOJ MEĐUNARODNOJ KONFERENCIJI CONFLUX CENTRA

GENERALNI SEKRETAR SUSB NA PRVOJ MEĐUNARODNOJ KONFERENCIJI CONFLUX CENTRA

Generalni sekretar SUSB Marina Kostić prisustvovala je Prvoj međunarodnoj konferenciji Centra za interkulturalni dijalog i medijaciju „CONFLUX Center” pod nazivom „Medijacija, prevencija i rešavanje konflikata u nastajućoj paradigmi“, koja se održala 24. februara 2018. godine u Beogradu. Pročitajte ceo tekst.

NOVA STRATEGIJA PROŠIRENJA EU I SRBIJA – VREDNOSTI, INSTITUCIJE I NORMALIZACIJA ODNOSA

NOVA STRATEGIJA PROŠIRENJA EU I SRBIJA – VREDNOSTI, INSTITUCIJE I NORMALIZACIJA ODNOSA

Šta su prioriteti politike proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan sadržani u novom dokumentu Evropske komisije (EK)? Kakva je pozicija pitanja granica u odnosu na pitanja vrednosti i institucija? Pročitajte ceo tekst.

SUSB PREDSTAVILA KOMENTARE NA PREDLOGE ZAKONA IZ OBLASTI ODBRANE I POLICIJE

SUSB PREDSTAVILA KOMENTARE NA PREDLOGE ZAKONA IZ OBLASTI ODBRANE I POLICIJE

Strukovno udruženje sektora bezbednosti predstavilo je u petak 1. decembra 2017. godine komentare na set zakona iz oblasti odbrane i policije u emisiji \\\'Istina o...\\\' na Kopernikus Televiziji. Pročitajte ceo tekst.

NAŠ UGAO: “DEMOKRATSKA KONTROLA I SEKTOR BEZBEDNOSTI: SARADNICI ILI SUPARNICI?”

NAŠ UGAO: “DEMOKRATSKA KONTROLA I SEKTOR BEZBEDNOSTI: SARADNICI ILI SUPARNICI?”

U organizaciji Strukovnog udruženja sektora bezbednosti (SUSB) i Fakulteta za diplomatiju i bezbednost (FDB) je 23. novembra 2017. godine održan stručni skup pod nazivom „Demokratska kontrola i sektor bezbednosti: saradnici ili suparnici?“ Pročitajte ceo tekst.

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

Delegacija Strukovnog udruženja sektora bezbednosti je u svojstvu člana Organizacionog odbora učestvovala na Međunarodnoj naučno – stručnoj konferenciji „Bezbjednost i sport – regionalna iskustva i perspektive“, koja se 5. septembra 2017. godine održala u konferencijskoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Banja Luci. Pročitajte ceo tekst.

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB), kao nevladina organizacija, omogućilo je da se pod okriljem stručnog skupa „Savremeni terorizam i korporativna bezbednost“, koji se održao 26. maja 2017. godine u Sava centru, okupe i razmene mišljenja i ideje predstavnici državnog sektora, privatnog sektora bezbednosti i akademske zajednice. Pročitajte ceo tekst.

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Jedan od značajnih problema naše Policije nalazi se u temama karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak radnog odnosa. Jasno je da je Policija izvršni organ koji radi na očuvanju reda, zakona, kao i bezbednosti i imovinske sigurnosti svojih građana, ali je i mogući instrument vlasti koji štiti interese vladajuće političke partije i elite. Pročitajte ceo tekst.

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

Nezavisno, nevladino, nestranačko, interesno, javno i na sindikalnim osnovama zasnovano strukovno udruženje, aktivnih i penzionisanih radnika državnog i privatnog sektora bezbednosti, eksperata i specijalista na polju bezbednosti, akademske zajednice srodnih nauka i naučnih disciplina u vezi sa bezbednošću i drugih građana po pitanju bezbednosti, kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu. Pročitajte ceo tekst.

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

U subotu, 11. marta 2017. godine, u prostorijama gradske opštine Mladenovac, održala se tribina „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“ u organizaciji Strukovnog udruženja Sektora bezbednosti (SUSB). Pročitajte ceo tekst.

NOVA STRATEGIJA PROŠIRENJA EU I SRBIJA – VREDNOSTI, INSTITUCIJE I NORMALIZACIJA ODNOSA

Šta su prioriteti politike proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan sadržani u novom dokumentu Evropske komisije (EK)? Kakva je pozicija pitanja granica u odnosu na pitanja vrednosti i institucija? Da li prenaglašavanje teritorijalnih pitanja zamagljuje probleme u pogledu vladavine prava, vrednosti demokratije, poštovanja osnovnih sloboda i prava građana? Šta su objektivne prepreke članstva Srbije u EU? U tekstu koji sledi pokušaćemo da damo ili bar ukažemo na odgovore na ova pitanja.

„No candidate is ready.“ (Nijedan kandidat nije spreman), rečenica je iz prvog pasusa kojim započinje Strategija Evropske komisije „Verodostojna perspektiva proširenja i pojačano angažovanje EU na Zapadnom Balkanu“ od 6. februara 2018. godine, koja predstavlja citat iz obraćanja predsednika EK Žan Klod Junkera povodom stanja Unije 2017. godine. „Kandidati za članstvo moraju dati vladavini prava, pravdi i osnovnim pravima vrhovni prioritet u pregovorima“, poslednja je rečenica tog pasusa. Vladavina prava, osnovna prava, jačanje demokratskih institucija, reforma javne administracije i ekonomski razvoj i kompetitivnost predstavljaju ključne prioritete u procesu proširenja, navodi se u Dokumentu.

Fotografija: webtribune.rs

Značajno jačanje vladavine prava neophodno je jer danas zemlje Zapadnog Balkana pokazuju „jasne elemente zauzimanja države, uključujući veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom na svim nivoima vlade i administracije, kao i snažno preplitanje javnih i privatnih interesa…i široko političko mešanje u i kontrola medija“. Nijedna od zemalja Zapadnog Balkana trenutno se ne može smatrati funkcionalnom tržišnom ekonomijom, budući da su kritični delovi ekonomija nekonkurentni, sa previše političkog mešanja i nerazvijenim privatnim sektorom. Nivo investicija i stope rasta su nedovoljne da u značajnoj meri smanje jaz sa razvijenom ekonomijom EU, a nade se polažu u formiranje Regionalnog ekonomskog prostora dogovorenog u julu 2017. godine između lidera Zapadnog Balkana. Takođe, svi značajni bilateralni sporovi u regionu moraju biti rešeni pre pristupanja Uniji. Ta rešenja moraju biti pronađena na regionalnom nivou a ne nametnuta spolja. Tamo gde se granični sporovi ne mogu rešiti dogovorom, trebaju se predati na odlučivanje međunarodnoj arbitraži. Što se tiče Srbije, „bez delotvorne i sveobuhvatne normalizacije odnosa između Beograda i Prištine kroz dijalog pod okriljem EU, ne može biti trajne stabilnosti u regionu. Sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji je urgentan i suštinski kako bi Srbija i Kosovo mogli da napreduju na svojim evropskim putevima“, navodi se u Dokumentu. Dokument naglašava i da je članstvo u EU izbor, koji zahteva politički i društveni konsenzus. U tom smislu, izbor da se pristupi EU znači da zemlje Zapadnog Balkana moraju ubrzati usklađivanje sa pozicijama EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, uključujući restriktivne mere. Ključna merila na osnovu kojih će se ceniti mogućnost članstva u EU su poštovanje vladavine prava, osnovnih prava i dobre uprave.

Kao koraci koje Srbija mora ispuniti, u slučaju najboljeg scenarija tj. perspektive članstva do 2025. godine navode se:

  1. Urgentno postizanje normalizacija odnosa sa Kosovom (poglavlje 35) i zaključivanje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji
  2. Primena sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji sa Kosovom se mora značajno unaprediti
  3. Nepovratna primena sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji sa Kosovom koja odražava konsolidaciju pune normalizacije odnosa, kao i nepovratno uspostavljanje vladavine prava
  4. Definisanje pozicije EU u pogledu efekata budućeg proširenja na poljoprivredu, kohezionu politiku i budžet EU, kao i formulisanje novih dogovora koji bi osigurali da nijedna nova država članica ne bude u mogućnosti da blokira prijem ostalih kandidata sa Zapadnog Balkana (možda kroz uvođenje kvalifikovane većine prilikom izjašnjavanja o članstvu)
  5. Zatvaranje pregovora na međuvladinoj konferenciji, potpisivanje Sporazuma o pristupanju nakon pozitivnog mišljenja Evropske komisije, saglasnosti Evropskog parlamenta i odluke Saveta EU o prijemu novih država članica
  6. Ratifikacija Sporazuma o pristupanju u svim državama članicama i Narodnoj skupštini R. Srbije.

Ovde je važno napomenuti da se u samom Dokumentu nigde ne spominje reč priznanje već “normalizacija odnosa” što znači postizanje rešenja o kome se dve strane dogovore. Pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa može da sadrži principe normalizacije i ne mora da podrazumeva priznanje, posebno imajući u vidu pozicije država članica EU koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Fotografija: slobodnaevropa.org

Nakon 15. godina, na ovaj način, ponovljen je prioritet koji Unija daje vrednosnim, normativnim i institucionalnim pitanjima u okviru politike proširenja na Zapadni Balkan, a koji se kao takav nalazio i u prvoj tački Deklaracije iz Soluna, usvojene 2003. godine na samitu EU-Zapadni Balkan, kojim je otvorena mogućnost proširenja Unije na ovaj region. Ipak, značajnije je naglašen geostrateški interes Unije za priključivanje ovog regiona. Napredak svake od zemalja u pregovorima će zavisiti od njihovih sopstvenih dostignuća u ispunjavanju Kopenhaških kriterijuma (politčkih, ekonomskih i u preuzimanju pravnih tekovina EU) i specifičnih kriterijuma za zemlje Zapadnog Balkana (saradnja sa Haškim tribunalom, dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja), kao i saglasnosti država članica o njihovom prijemu. Do konačnog pristupanja Uniji Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji ostaje glavni okvir odnosa između EU i zemalja Zapadnog Balkana.

Ovaj okvir omogućiće Uniji da očuva svoj uticaj, kao i političke, bezbednosne i ekonomske interese u regionu, i bude oslonac pomirenja i stabilnosti, ali i da ojača i stabilizuje samu sebe do 2025. godine, jer ne treba zaboraviti da će se obaveze država članica EU preuzete kroz stalnu strukturisanu saradnju (u pogledu jačanja bezbednosne i odbrambene politike) ispunjavati fazno – prva faza trajaće u periodu od 2018-2021. godine, a druga od 2021-2025. godine, da je potrebno konačno urediti pitanje Bregzita, narasle tenzije između zemalja Višegradske četvorke i administracije u Briselu, odnose sa Vašingtonom i Moskvom. U tom smislu, Zapadni Balkan je neophodno održavati mirnim, uz snažnu i verodostojnu politiku proširenja, kako bi i evropski napredak, stabilizacija i ispunjavanje obaveza tekli nesmetano.

Ova stabilizacija Unije se očekuje do 2025. godine, u skladu sa „Belom knjigom o budućnosti Evrope – razmišljanja i scenarija za EU27 do 2025. godine“ – i „Mapom puta za ujedinjeniju, jaču i demokratičniju Uniju“, koje treba da unaprede demokratski, institucionalni i politički okvir Unije do 2025. godine. Imajući to u vidu, pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji do 2025. godine je „ekstremno ambiciozno“ i zavisi od objektivnih merila i rezultata svake zemlje (političke volje, sprovođenja reformi i rešavanja bilateralnih pitanja), ali i osnaživanja i stabilizovanja Unije, pre nego što postane brojnija. Period do 2025. godine predstavljen je kao „istorijski prozor mogućnosti“ za stabilizaciju i jačanje jedinstva EU, ali i za članstvo zemalja Zapadnog Balkana. Budući da se u tom periodu predviđa politička i institucionalna konsolidacija EU, gotovo je nemoguće izvršiti prijem novih članica, jer bi to podrazumevalo novu i dodatnu komplikaciju strukture koja teži da se stabilizuje. U Strategiji proširenja se ne krije da je članstvo regiona Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, Unijin strateški interes. Iako se ne očekuje skori prijem novih članica sam izgled članstva predstavlja instrument za stabilizaciju i bezbednost na granicama EU. I to pre svega služi za opravdavanje i racionalizaciju politike proširenja u sopstvenim državama članicama i javnosti.

 

PET SCENARIJA ZA EVROPU DO 2025. GODINE SADRŽANA U BELOJ KNJIZI

I Zadržati postojeći kurs –  Nacionalni i nadnacionalni nivo imaju istu vrednost i nadležnosti su podeljene, zajedničko delovanje i sporije odlučivanje.

II Ništa sem jedinstvenog tržišta – Nacionalni nivo ima primat u odnosu na nadnacionalni koji je minimalan i koji postoji samo da bi osigurao funkcionisanje jedinstvenog tržišta.

III Oni koji hoće sve više i više (ojačana saradnja između pojedinih država članica u pojedinim oblastima) –  nejednakost država članica u zavisnosti od toga da li pripadaju grupaciji voljnih za produbljivanje saradnje ili ne, odnos nacionalnog i nadnacionalnog zavisi od pripadnosti grupaciji

IV Činiti manje ali efikasnije – u izabranim oblastima sve države članice tj. EU ulaže više napora, dok u drugima prestaje ili se smanjuje zajedničko ulaganje i nacionalni i regionalni nivoi preuzimaju primat (podrazumeva formiranje Evropske odbrambene unije)

V Učiniti mnogo više zajedno – u svim oblastima. Izuzetno jačanje nadnacionalnog nivoa u kome učestvuju sve države članice. Brže donošenje odluka. Prioriteti su bezbednost i odbrana, formira se Evropska odbrambena unija. EU je predstavljena sa jednim mestom u međunarodnim organizacijama.

Saradnja u oblasti bezbednosti će se ogledati u učešću Zapadnog Balkana na neformalnim sastancima Saveta i kontaktima na ministarskom nivou. Komisija će uključiti region u tehničke komitete i radne grupe, i pružiti im tehničku i savetodavnu pomoć. Može se očekivati uspostavljanje posebnih mehanizama za jačanje vladavine prava i jačanje mehanizama kontrole primene ovih mehanizama i mera, jača strateška i operativna bezbednosna saradnja između EU i Zapadnog Balkana i njihovih agencija, uključi postavljanje oficira za vezu EUROPOL-a u regionu i dalje promovisanje Zajedničkih istražnih timova, kao i osiguranje koherentnosti i sinergije protivterorističkih akcija i mera kroz Zapadnobalkansku protivterorističku inicijativu. Kako bi se sve ove aktivnosti sprovele nesmetano Komisija će formirati i koordinisati Međuagencijsku jedinicu EU.

Fotografija: wto.org

Na kraju, sumirano, Akcioni plan za podršku transformaciji Zapadnog Balkana uključuje šest inicijativa: jači podsticaj i kontrola vladavine prava, jačanje bezbednosne saradnje, podrška socio-ekonomskom razvoju i članstvu Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (budući da je ono preduslov za članstvo u EU, a Srbija se nalazi negde na trećini procesa pristupanja), uspostavljanje godišnjih ministarskih sastanaka EU-Zapadni Balkan o socijalnim i pitanjima zapošljavanja, promovisanje veće povezanosti unutar regiona, pre svega energetske i saobraćajne infrastrukture i uspostavljanje Digitalne agende za Zapadni Balkan, podrška pomirenju i dobrosusedskim odnosima kroz regionalne inicijative i podršku mehanizmu za međunarodne krivične tribunale i komisijama za nestale osobe, kao i proširenje misije Regionalne kancelarije za saradnju mladih i uspostavljanje Digitalne agende za Zapadni Balkan.