Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

U okviru programa rodne ravnopravnosti, članovi Strukovnog udruženja sektora bezbednosti aktivno su uključeni u realizaciju obuke žena za samozaštitu na opštini Čukarica. Pročitajte ceo tekst.

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

Delegacija Strukovnog udruženja sektora bezbednosti je u svojstvu člana Organizacionog odbora učestvovala na Međunarodnoj naučno – stručnoj konferenciji „Bezbjednost i sport – regionalna iskustva i perspektive“, koja se 5. septembra 2017. godine održala u konferencijskoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Banja Luci. Pročitajte ceo tekst.

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB), kao nevladina organizacija, omogućilo je da se pod okriljem stručnog skupa „Savremeni terorizam i korporativna bezbednost“, koji se održao 26. maja 2017. godine u Sava centru, okupe i razmene mišljenja i ideje predstavnici državnog sektora, privatnog sektora bezbednosti i akademske zajednice. Pročitajte ceo tekst.

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Jedan od značajnih problema naše Policije nalazi se u temama karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak radnog odnosa. Jasno je da je Policija izvršni organ koji radi na očuvanju reda, zakona, kao i bezbednosti i imovinske sigurnosti svojih građana, ali je i mogući instrument vlasti koji štiti interese vladajuće političke partije i elite. Pročitajte ceo tekst.

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

U subotu, 11. marta 2017. godine, u prostorijama gradske opštine Mladenovac, održala se tribina „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“ u organizaciji Strukovnog udruženja Sektora bezbednosti (SUSB). Pročitajte ceo tekst.

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

Nezavisno, nevladino, nestranačko, interesno, javno i na sindikalnim osnovama zasnovano strukovno udruženje, aktivnih i penzionisanih radnika državnog i privatnog sektora bezbednosti, eksperata i specijalista na polju bezbednosti, akademske zajednice srodnih nauka i naučnih disciplina u vezi sa bezbednošću i drugih građana po pitanju bezbednosti, kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu. Pročitajte ceo tekst.

(Ne)popravljivi idealizam povezivanja Balkanskih naroda

Na pripremnom sastanku šest premijera Zapadnog Balkana, održanog 16.marta u Sarajevu, uoči Samita o Zapadnom Balkanu koji će se u okviru diplomatske inicijative Berlinskog procesa održati u Trstu, čula su se obećanja lidera za produbljivanjem saradnje i povezivanjem regiona. Već dvadeset godina od završetka ratnih sukoba, državne elite Zapadnog Balkana, pod pokroviteljstvom EU, još uvek lutaju u traženju rešenja za prevladavanje prošlosti.
Domaćin sarajevskog skupa, predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić, govoreći o značaju Berlinskog procesa i inicijativi zapadnobalkanske šestorke za dalju izgradnju saradnje i prevazilaženjenacionalnih antagonizama, istakao je da se sve jače intenziviraju veze i povezanost unutar regije Zapadnog Balkana.

  • Dalja integracija regije kroz ključne infrastrukturne oblasti putem omogućavanja snažnih ekonomskih partnerstava prednjači kao element koji direktno doprinosi sveopćem miru, stabilnosti i prosperitetu regije. U isto vrijeme, jednako je važno osigurati koordinirani pristup i odgovor ne samo na regionalne, već i na globalne izazove s kojima se svi danas suočavamo-naveo je Zvizdić tokom stavljanja naglaska na budućnost povezivanja i regionalnog grupisanja zemalja Zapadnog Balkana.

Povezivanje balkanskih naroda, kao način prevazilaženja neprijateljstva, pre svega, dovoljno je staro da se može posmatrati kao izraz prirodnog oblika težnjebalkanskih naroda. Imanentni potencijali za regionalno povezivanje zemalja mogu biti otkriveni okretanjem ka “zapuštenim” trenucima  istorije koji sakrivaju takve potencijale. Slično današnjim uverenjima i stavovima premijera zemalja Zapadnog Balkana, još su balkanski državnici na Balkanskim konferencijama, održanim četiri puta između 1930. i 1933. godine, po prvi pututvrdili jednu takvu snažnu kolektivnu želju za mirom, prosperitetom i integracijom,u to vreme ekstrema hrabro iskazanu liberalnim rečima: „Neophodno je da nacionalni egoizmi ustupe mesto jednakosti i harmoničnoj saradnji…Mi želimo jednostavno da porušimo značaj nacionalizma.“[1]

Balkanska konferencija u Konstantinopolju 1931. godine. Preuzeto iz fotografske arhive Helenske književne i istorijske arhive.

Konferencije su, zapravo, predložile uvođenje institucija kojima se predviđao novi sistem upravljanja Balkana. Put za razvoj regiona pronađen je još tada, u uspostavljanju novih integrativnih mera, koje su zamišljene da razvijaju mrežu društvenih odnosa pokrivanjem gotovo svih oblasti života. Delegacije su pretpostavile indukovanje konkretnih mera i ideja, od kojih su najvažnije: Balkanska komora za trgovinu i industriju, Balkanska turistička federacija, Balkanska poštanska unija, Balkanska kancelarija za rad, Jedinstveno tržište i Carinska unija.

Čedomir Đurđević, predsednik jugoslovenske delegacije na konferencijama, bejaše najodređeniji uvidevši i istakavši potencijalnu dinamiku Carinske unije, koja može da ima reperkusije na političku saradnju, napredak i budućnost balkanskih država. Kao dobar primer mudrosti, Carinska unija prema Đurđeviću “može imati uticaja ne samo na ekonomski razvoj, već i na  političko približavanje. Carinska unija će oslabiti krutost utvrđenih granica i izbrisaće ih u ekonomskoj sferi. To će omogućiti svim zemljama koje će učestvovati u njoj da smanje svoje naoružanje i razvijaju se slobodno…”.[2]

Na sastanku šest premijera u Sarajevu, od srpskog premijera upućen je novi predlog formiranja Carinske unije zemalja Zapadnog Balkana, koju bi činilo 20 miliona potrošača. Zapravo, skup šest lidera Zapadnog Balkana u Sarajevu, ispostavilo se da predstavlja svojevrsnu„istoriju sadašnjosti“, jer su premijeri detektovali one elemente za saradnju koji su bili zaboravljeni i zapušteni kroz istoriju.

Sastanak premijera regiona Zapadnog Balkana, Sarajevo, 16. mart 2017. godine.

  • Čuli smo mnogobrojne kvalitetne predloge modela jedinstvenog tržišta, za brži protok ljudi i kapitala, uklanjanje carinskih sistema, formiranje određenih asocijacija i druge ideje koje bi pomogle-spomenuo je Zvizdić.

Ideje su stare, ali još uvek sveže, međutim, prakse su i dalje iste i nepromenjive.Region je, ipak, neprestano u čudu „arogancije moći“,kao psihološke potrebe „nekih“ nacija da se potvrde kao veće ili bolje od svog suseda. Uvek se desi nekakav šok koji roviti Balkan vraća u stanje haosa. Harmonično uklapanje balkanskih naroda zatovišeizgleda kao nepopravljivi san idealista.– Čim se završi i prođe današnji dan opet ćemo da imamo svađe, sukobe i to će da bude najpopularnije u svim našim gradovima – zaključak je bio srpskog premijera na skupu u Sarajevu.

[1]Reči pripadaju grčkom premijeru Aleksandrosu Papanastasiju (1876-1936). Videti više o tendencijama i praktičnim implikacijama liberalnog internacionalizma između dva svetska rata na Balkanu u: Pavlos Hatzopoulos,  Balkans Beyond Nationalism and Identity:International Relations and Ideology, I.B. Tauris, 2008.

[2]Pogledati u: Pavlos Hatzopoulos, Balkans Beyond Nationalism and Identity:International Relations and Ideology, I.B. Tauris, 2008, str.110.

Nikola Lakić
Autor je doktorand na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu