Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

U okviru programa rodne ravnopravnosti, članovi Strukovnog udruženja sektora bezbednosti aktivno su uključeni u realizaciju obuke žena za samozaštitu na opštini Čukarica. Pročitajte ceo tekst.

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

Delegacija Strukovnog udruženja sektora bezbednosti je u svojstvu člana Organizacionog odbora učestvovala na Međunarodnoj naučno – stručnoj konferenciji „Bezbjednost i sport – regionalna iskustva i perspektive“, koja se 5. septembra 2017. godine održala u konferencijskoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Banja Luci. Pročitajte ceo tekst.

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB), kao nevladina organizacija, omogućilo je da se pod okriljem stručnog skupa „Savremeni terorizam i korporativna bezbednost“, koji se održao 26. maja 2017. godine u Sava centru, okupe i razmene mišljenja i ideje predstavnici državnog sektora, privatnog sektora bezbednosti i akademske zajednice. Pročitajte ceo tekst.

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Jedan od značajnih problema naše Policije nalazi se u temama karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak radnog odnosa. Jasno je da je Policija izvršni organ koji radi na očuvanju reda, zakona, kao i bezbednosti i imovinske sigurnosti svojih građana, ali je i mogući instrument vlasti koji štiti interese vladajuće političke partije i elite. Pročitajte ceo tekst.

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

U subotu, 11. marta 2017. godine, u prostorijama gradske opštine Mladenovac, održala se tribina „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“ u organizaciji Strukovnog udruženja Sektora bezbednosti (SUSB). Pročitajte ceo tekst.

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

Nezavisno, nevladino, nestranačko, interesno, javno i na sindikalnim osnovama zasnovano strukovno udruženje, aktivnih i penzionisanih radnika državnog i privatnog sektora bezbednosti, eksperata i specijalista na polju bezbednosti, akademske zajednice srodnih nauka i naučnih disciplina u vezi sa bezbednošću i drugih građana po pitanju bezbednosti, kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu. Pročitajte ceo tekst.

Kriza demokratije ili demokratija na delu: Slučaj R. Makedonije

„Danas ne postoji takav zid koji bi odvojio humanitarnu krizu ili krizu ljudskih prava u jednom delu sveta od krize nacionalne bezbednosti u drugom kraju sveta…“[1], izgovorio je bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Kofi Anan (Kofi Annan), prilikom primanja Nobelove nagrade za mir 2001. godine.

U ovom kontekstu aktuelna makedonska političko-bezbednosna kriza predstavlja predmet pažnje svetske javnosti. Balkansko „bure baruta“ kako pojedini mediji predstavljaju Makedoniju preti stabilnosti i miru Zapadnog Balkana. Kada je 2. marta 2017. godine Visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Federika Mogerini posetila Skoplje, upozorila je na geopolitički konflikt. Tom prilikom je izjavila: „ Ovo je komplikovana država u komplikovanom regionu…“.[2] Dugotrajna politička kriza je kulminirala nasiljem u makedonskom Sobranju 27. aprila, kada je u ovoj instituciji došlo do incidenta tokom kojeg je povređen veći broj osoba, među kojima i lider makedonskih socijaldemokrata Zoran Zaev. Napad se dogodio nakon što je Talat Džaferi (Talat Xhaferi), poslanik albanske Demokratske unije, izabran za predsednika Sobranja, dobivši 61 glas.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država je osudila napade u parlamentu jer nisu u skladu sa demokratijom i nisu prihvatljivo rešenje za rešavanje razlika. Reakcija Rusije je bila drugačija. Ministarstvo spoljnih poslova ove države je kao odgovorne za krizu prepoznalo SAD i EU zbog njihovog ogromnog mešanja u unutrašnja pitanja Makedonije. Zabrinutost zbog ove situacije su pokazale i države Zapadnog Balkana.

U cilju pronalaženja hitnog rešenja u Skoplje je 30. aprila u dvodnevnu posetu stigao zamenik-pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Hojt Brajan Ji (Hoyt Brian Yee). Za vreme posete se susreo sa liderima svih parlamentarnih partija, kao i sa predsednikom države Đorđem Ivanovim. Sastao se  i sa Talatom Džaferijem i izrazio mu podršku SAD kao novoizabranom predsedniku parlamenta. Pri tome je naglasio da ovaj stav osim SAD dele i EU, NATO i Berlin. Po njihovom mišljenju, ovo se manifestuje kao pogodno rešenje koje bi omogućilo dalji proces reformi i razvoja države i predstavljalo garanciju njene evroatlanske budućnosti.

Svetski poredak nakon Hladnog rata počiva na ideji širenja slobode i demokratije čiji je cilj stvaranje mira i bezbednosti kao trajnije kategorije. Ipak, neretko se teorijske i praktične postavke mimoilaze, pa se tako i u datom kontekstu javljaju brojne pretnje koje narušavaju ovu ideju.

Komplikovana politička situacija u Makedoniji se udaljila od mirnih demokratskih rešenja. Slobodno izražavanje volje građana i delovanje političkih institucija je zamenjeno kompleksnim i dinamičnim interesima različitih grupa. Poslanica Grupe socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, Tanja Fajon, je povodom incidenata u Sobranju konstatovala da ono što se dogodilo svakako nije demokratija, nije slobodno izražavanje volje parlamenta i građana, već nasilnički akt koji stavlja pod sumnju ono čemu vlasti svakako na papiru teže, a to je članstvo u EU“.[3]  Demokratija bi trebalo da se realizuje u skladu sa dijalogom i dogovorom kako bi se pronašli načini za zadovoljenje interesa svih zainteresovanih strana. Makedonska situacija i rešenja za mnoga pitanja na Balkanu se čine daleko od univerzalnih proklamovanih demokratskih principa i vrednosti.

Složeni politički i bezbednosni kontekst savremene egzistencije utiče na rangiranje potreba i interesa. Njihova rangiranost je pod uticajem spleta brojnih faktora. Vezivanje pojma demokratije za dato vreme i prostor, kao i uzimanje u obzir njenog istorijskog razvoja utiču na šire razumevanje predviđanja u vezi sa njenim opstankom. Poželjno je da se demokratska država kao i svaki drugi model države locira u vremenu i prostoru kako bi se ona mogla odrediti kao paradigma toga vremena i prostora.[4] Kompleksan i međuzavisan svet isprepletan nitima različitih interesa i protivrečnosti može uticati na raskorak između teorije i prakse. Dalji razvoj situacije u Makedoniji i na Zapadnom Balkanu će pokazati u kojoj meri će se teoretske i praktične ideje demokratije mimoilaziti.

[1] Dulić D.: Etika i politika humanitarne pomoći, Beograd, Fakultet bezbednosti, 2007. str. 64

[2]  „Zašto bi makedonsko bure baruta moglo ponovo zapaliti Balkan“, Radio Slobodna Evropa, 6. mart 2017., http://www.slobodnaevropa.org/a/makedonija-kriza-vmro-dpmne-sdsm-sarena-revolucija/28353748.html, 2. maj 2017.

[3] Stojanović, M.: „Berlin očekuje da Skoplje formira novu vladu“, Danas, Beograd, 29. april. 2017.

[4] Simeunović, D: Uvod u političku teoriju, Beograd, Institut za političke studije, 2009., str. 85.