Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

Članovi SUSB u realizaciji obuke za zaštitu žena od nasilja

U okviru programa rodne ravnopravnosti, članovi Strukovnog udruženja sektora bezbednosti aktivno su uključeni u realizaciju obuke žena za samozaštitu na opštini Čukarica. Pročitajte ceo tekst.

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

DELEGACIJA SUSB NA MEĐUNARODNOJ NAUČNOJ KONFERENCIJI „BEZBJEDNOST I SPORT“

Delegacija Strukovnog udruženja sektora bezbednosti je u svojstvu člana Organizacionog odbora učestvovala na Međunarodnoj naučno – stručnoj konferenciji „Bezbjednost i sport – regionalna iskustva i perspektive“, koja se 5. septembra 2017. godine održala u konferencijskoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Banja Luci. Pročitajte ceo tekst.

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

U Sava centru održan stručni skup na temu „SAVREMENI TERORIZAM I KORPORATIVNA BEZBEDNOST“

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB), kao nevladina organizacija, omogućilo je da se pod okriljem stručnog skupa „Savremeni terorizam i korporativna bezbednost“, koji se održao 26. maja 2017. godine u Sava centru, okupe i razmene mišljenja i ideje predstavnici državnog sektora, privatnog sektora bezbednosti i akademske zajednice. Pročitajte ceo tekst.

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Saopštenje povodom diskusije na temu karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak rada u Policiji

Jedan od značajnih problema naše Policije nalazi se u temama karijernog napredovanja, ocenjivanja i uslova za prestanak radnog odnosa. Jasno je da je Policija izvršni organ koji radi na očuvanju reda, zakona, kao i bezbednosti i imovinske sigurnosti svojih građana, ali je i mogući instrument vlasti koji štiti interese vladajuće političke partije i elite. Pročitajte ceo tekst.

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

Održana tribina u Mladenovcu na temu „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“

U subotu, 11. marta 2017. godine, u prostorijama gradske opštine Mladenovac, održala se tribina „Društvo i država u borbi protiv narkomanije“ u organizaciji Strukovnog udruženja Sektora bezbednosti (SUSB). Pročitajte ceo tekst.

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

O Strukovnom Udruženju Sektora Bezbednosti

Nezavisno, nevladino, nestranačko, interesno, javno i na sindikalnim osnovama zasnovano strukovno udruženje, aktivnih i penzionisanih radnika državnog i privatnog sektora bezbednosti, eksperata i specijalista na polju bezbednosti, akademske zajednice srodnih nauka i naučnih disciplina u vezi sa bezbednošću i drugih građana po pitanju bezbednosti, kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu. Pročitajte ceo tekst.

Izvorišta terorističkih pretnji na Balkanu

Povezanost Kalida Masuda (Khalid Masood), izvršioca terorističkog napada u Londonu 22. marta 2017. godine, i odreda Mudžahedina iz BiH je jedan od brojnih slučajeva koji ukazuje na opasnost delovanja ekstremista koji potiču ili imaju vezu sa Balkanom.

Tokom perioda građanskog rata u BiH od 1992. do 1995. u ovu državu je došao veliki broj dobrovoljaca iz čitavog islamskog sveta. Nakon završetka sukoba, određen broj njih je ostao na području Balkana. Mnogi od njih su doprineli razvoju vahabijskog pokreta u ovom delu Evrope. Zapravo, Balkan je jedna od tri većih oblasti u svetu u kojoj postoji vahabizam, a koji predstavlja pravac tumačenja Kurana u islamu zasnovan na učenju Abdul Vahaba (Abdul Wahhab) u XVIII veku. Unutar ovog verskog pravca su se postepeno razvile i ekstremističke ideje.

Otkrivanje terorističkih kampova za obuku vahabijskih ekstremista 2007. godine u jugozapadnoj Srbiji u selu Žabren na planini Ninaja i severu Crne Gore je imalo uticaja na promenu dotadašnje negacije prisutnosti vahabizma na prostoru Srbije i Balkana uopšte. Danas se značajan broj pripadnika vahabijskih ekstremista sa ovog područja nalazi na Bliskom istoku u cilju pružanja pomoći i podrške terorističkoj organizaciji „Islamska država“. Poznato je da se kampovi za obuku vahabija u BiH i na Kosovu i Metohiji koriste za delovanje „Islamske države“(ID). Najpoznatiji u BiH su u Gornjoj Maoči i selu Ošve kod Maglaja. Zloupotrebe migrantske krize u terorističke svrhe su takođe realnost. Regrutovanje i saradnja sa migrantima koji se šire po Evropi predstavljaju mogućnost za širenje terorističke mreže (skorašnji teroristički napadi u Francuskoj i Nemačkoj su potvrda opasnosti od zloupotrebe migranata).

Odluka o zabrani ulaska migranata u EU, stvorila je brojne izazove za pojedine balkanske države, među kojima je i Srbija. Promena zvanične evropske politike prema migrantima nije donela rešenje za njihove probleme, već je otvorila brojna pitanja sa kojima treba da se suoče države Balkana. SAD i EU bi trebalo da promene svoj odnos prema državama odakle dolaze migranti i pokažu značajniju aktivnost u vezi sa ulaganjem u njihov razvoj kako bi došlo do smanjenja migratornih kretanja.

Aktuelni islamistički terorizam predstavlja značajnu svetsku opasnost. Države zapadne civilizacije kao osvedočeni neprijatelj neretko predstavljaju mete. Teroristi su izvođenjem brutalnih i spektakularnih napada u Parizu, Briselu, Nici, Minhenu, Berlinu, Londonu slali poruke neprijateljskim snagama, javnosti, članovima i simpatizerima svoje organizacije. Svojim pretnjama ID nije zanemarivala balkanske države. Stvaranje kalifata na Balkanu je jedan od ciljeva ove organizacije.

Iako uticaj ove terorističke organizacije u Siriji i Iraku slabi, ne opada volja i namera da se radikalizuje što veći broj pripadnika koji bi samostalno delovali, tj. sledili njihov put širom sveta. Italijanska policija je 29. marta 2017. godine u Veneciji uhapsila četiri islamistička militanta zbog namere da izvrše teroristički akt na Rialto most (Rialto Bridge). Militanti su poreklom sa KiM, koje se u stranim medijima neretko spominje u kontekstu terorizma, organizovanog kriminaliteta, siromaštva i nestabilnosti. Posebnu pažnju bi bezbednosne strukture balkanskih država trebalo da usmere na povratnike i njihovo prikriveno delovanje. Pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu vodi se postupak protiv vahabijskih ekstremista za krivično delo terorizma. Optužnica tereti sedmoricu državljana Srbije zbog sumnje da su ratovali u Siriji na strani ID.

Opasnost od terorističkih napada na Balkanu je realna, pa je oprez nadležnih organa opravdan. Terorizam je oružje manjine koja teži da ostvari velike političke ciljeve. Iako države ovog područja nisu primamljive kao neke druge evropske države, ne treba zaboraviti postojanje verske, nacionalne i ideološke raznolikosti ovog prostora, kao i ekstremističkih grupa koji pokazuju netoleranciju, isključivost i prihvataju primenu nasilja kao sredstva opravdanog u ime svojih ciljeva.

Teroristički napad u Kumanovu u maju 2015. u kojem su nastradale 22 osobe je posledica kompleksnih i dinamičnih odnosa makedonskog stanovništva. Brutalno nasilje je usledilo nakon što je grupa Albanaca zauzela policijsku stanicu u selu Gosince zahtevajući stvaranje albanske države u Makedoniji. Ova država se trenutno nalazi u političkoj krizi, jer tri i po meseca nakon održavanja parlamentarnih izbora nije postignut konsenzus u vezi sa izborom predsednika parlamenta i dobijanjem mandata za sastav Vlade. Širenje ekstremističkih ideja može imati negativne implikacije po bezbednost balkanskih država. Svaki terorizam je ekstremizam, a opasnost od delovanja ekstremista motivisanih političkim interesima i spremnim na primenu brutalnog i šokantnog nasilja bi trebalo doživljavati ozbiljno. Konferencija pod nazivom „Oblikovanje naše zajedničke budućnosti“ u Sarajevu 7. aprila 2017. u organizaciji BiH i Austrije je deo borbe protiv nasilnog ekstremizma i terorizma.

Marija Živanović – Master menadžer (u oblasti terorizma, organizovanog kriminala i bezbednosti)