„Hoće li biti nuklearnog rata?” jedno je od pitanja koje su mnogi od nas postavili nakon što su ruske oružane snage prešle ukrajinsku granicu 24. februara 2022. godine i krenule u ofanzivu širom Ukrajine. Mesecima su zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država i država članica Severnoatlantskog saveza (NATO) pokušavali da odvrate moguću rusku oružanu intervenciju u Ukrajini pretnjom svim vidovima sankcija i jačanjem i dodatnim upućivanjem vojnih snaga u evropske zemlje članice NATO-a, ali to se pokazalo bezuspešnim. Deo ovog neuspeha nalazi se verovatno i u izričitom navođenju zemalja okupljenih u NATO da neće upućivati oružane snage u Ukrajinu, iako su joj uputile druge vrste pomoći u naoružanju i vojnoj opremi, kao i da neće vojno odgovarati Rusiji. Pod pritiskom da oštrije i delotvornije deluje na odvraćanje ruskog napada na Ukrajinu, američki predsednik Džozef Bajden (Joseph Biden) izjavio je početkom marta 2022. godine da bi alternativa sankcijama mogao biti jedino treći svetski rat, a on  po Sergeju Lavrovu (Sergéй Lavróv), ministru spoljnih poslova Rusije može biti samo nuklearni (N1 2022a). Ipak, odnos uspostavljen između SAD i Rusije, najvećih posednika nuklearnog naoružanja, tokom više decenija (ranije između SAD i SSSR-a), a nakon ozbiljnih kriza, bio je sračunat na izbegavanje izbijanja nuklearnog sukoba, što se naziva još i strateškom stabilnošću. Međutim, strateška stabilnost se ne ostvaruje sama od sebe, već podrazumeva i uspostavljanje i konstantan rad na održavanju kompleksnog institucionalnog aranžmana – režima kontrole naoružanja – koji umanjuje podsticaje i kontroliše mogućnosti za nuklearni sukob. Model strateške stabilnosti između SAD i Rusije zasnovan je na načelu uzajamno garantovanog uništenja, koje je u osnovi i sistema kontrole strateškog naoružanja i čiji vrhunac predstavlja formalna (ugovorna) kontrola ove vrste oružja.

Nešto više od godinu dana pre rata u Ukrajini, u svojim govorima i predsedničkoj kampanji, novi predsednik SAD Bajden uneo je optimizam u mogućnost produžetka poslednjeg bilateralnog sporazuma o kontroli naoružanja između SAD i Rusije na kome počiva strateška stabilnost – Ugovora između SAD i Ruske Federacije o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja (Novi START). Ovaj ugovor je samo dva dana pre isteka predviđenog roka važenja, 3. februara 2022, bezuslovno i produžen za još maksimalnih pet godina. Tome su prethodile godine neizvesnosti i bezuspešnih razgovora o produžetku Novog START-a i generalno urušavanje sistema kontrole naoružanja, budući da je prethodni američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) povukao SAD iz nekoliko sporazuma o kontroli naoružanja. Pored produžetka Novog START-a optimizam za održavanje strateške stabilnosti podstakao je i samit Bajdena i ruskog predsednika Vladimira Putina (Vladímir Pútin) održan u junu 2021. godine, na kome je usvojena zajednička predsednička izjava o strateškoj stabilnosti. To je delovalo kao pokušaj novog „restarta” odnosa Rusije i SAD u još zategnutijoj situaciji nego što je bila ona iz 2008. i intervencije Rusije u Gruziji. Takođe, pregovori oko kontrole strateškog naoružanja i tada su, kao i danas, bili praćeni ruskim predlozima za ugovornim regulisanjem nove bezbednosne arhitekture u Evropi, ali su i ovog puta odbijeni od strane SAD i NATO. Visoka konfliktnost u odnosima SAD i NATO-a, sa jedne, i Rusije, sa druge strane, zajedno sa krizom multilateralizma, multipolarizacijom svetskog poretka i neizvesnošću oko buduće kontrole naoružanja nakon isteka Novog START-a, vraćaju koncept strateške stabilnosti u centar pažnje. Cilj ovog istraživanja je da sagleda i objasni karakter strateške stabilnosti između SAD i Rusije u savremenom periodu i da ukaže na izazove njenog održavanja….

Kompletnu knjigu STRATEŠKA STABILNOST U MULTIPOLARNOM SVETU možete pročitati ovde: https://www.diplomacy.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2022/09/Marina-Kostic-Sulejic.pdf